Gde letuje Si Đinping? Mesto za koje je malo ko u svetu čuo, obavijeno je velom misterije

Dok se najmoćniji ljudi sveta tokom leta odmaraju na luksuznim destinacijama poput Sen Tropea i Monaka, kineska politička elita bira potpuno drugačije mesto. Umesto jahti, šampanjca i luksuznih rizorta, najviši funkcioneri Komunističke partije Kine povlače se u malu primorsku varoš Beidaihe, oko 300 kilometara istočno od Pekinga.

Ovo mesto, koje posećuju milioni običnih kineskih turista, već decenijama predstavlja tajno letnje utočište kineskog političkog vrha. Upravo tamo, daleko od očiju javnosti, održavaju se neformalni razgovori o najvažnijim pitanjima zemlje.

Svake godine početkom avgusta kineski predsednik Si Đinping i njegovi najbliži saradnici nestaju iz javnosti na desetak dana. Zvanične potvrde o odmoru nema, ali javni podaci pokazuju da najviši državni zvaničnici tradicionalno uzimaju pauzu u avgustu, osim u slučaju velikih kriza poput prirodnih katastrofa.

Grad u senci politike

Beidaihe na prvi pogled ne izgleda kao mesto gde se kroji budućnost druge najveće ekonomije sveta. Umesto luksuznih vila i skupih hotela, obalu krase sive zgrade u sovjetskom stilu, mnoge sa natpisima poput "sanatorijum za radnike".

Uske staze vode ka peščanoj obali, restorani služe morsku hranu na jednostavnim plastičnim stolicama, a plaže su pune običnih kineskih porodica, piše CNN.

Istoričar moderne Kine Rana Miter ocenjuje da upravo skromnost ovog mesta odgovara poruci koju Si Đinping želi da pošalje - da lideri partije treba da budu skromni i povezani sa narodom.

"Ne žele da izgledaju kao da odlaze na luksuzna mesta gde bi mogla da se pojavi korupcija. Tradicionalno, skromno letovalište bolje simbolizuje njihovu ulogu u partiji nego hotel sa pet zvezdica na Karibima", kaže Miter.

Mesto gde su donošene sudbonosne odluke

Politička istorija Beidaihea počinje još 1953. godine, kada je osnivač komunističke Kine Mao Cedung izabrao ovo mesto kao letnju bazu za rukovodstvo.

Mao je voleo da pliva u otvorenom moru, a u vreme kada klima uređaji gotovo nisu postojali, hladnija obala severne Kine bila je idealno mesto za beg od vrelih pekinških leta.

U Beidaiheu je 1958. godine održan jedan od najvažnijih sastanaka kineskog rukovodstva, na kojem je Mao odlučio da pokrene Veliki skok napred - ambiciozni ekonomski program koji je kasnije doveo do jedne od najvećih gladi u istoriji, u kojoj su stradali milioni ljudi.

Tokom Kulturne revolucije šezdesetih i sedamdesetih godina, tradicija odmora u Beidaiheu bila je prekinuta, ali je obnovljena nakon Maove smrti 1976. godine.

Kasnije je i Deng Sjaoping, lider koji je pokrenuo kineske ekonomske reforme, često dolazio tamo sa porodicom.

Stroga tajnost i bezbednosne mere

Iako je Beidaihe danas popularno turističko mesto sa oko 50 miliona posetilaca godišnje, deo grada ostaje gotovo potpuno zatvoren za javnost.

Uoči dolaska partijskog vrha bezbednosne mere počinju već početkom jula. Zabranjeni su dronovi, letovi balonom i privatne vožnje čamcima duž obale.

Novinari i stranci koji pokušavaju da istražuju politički deo grada često nailaze na pojačanu pažnju policije.

Nekadašnji nemački novinar Džoni Erling, koji je decenijama izveštavao iz Kine, rekao je da je tokom poseta Beidaiheu često bio upozoravan da se udalji od određenih zona.

"Politika Kine je velika crna kutija, a Beidaihe je jedan od simbola toga. Niko ne zna tačno šta se tamo događa, ali svi znaju da se nešto događa", rekao je on.

Beidaihe je kroz istoriju bilo povezano i sa dramatičnim događajima unutar kineskog vrha.

Jedna od vila pripadala je maršalu Lin Biaou, nekadašnjem Maovom nasledniku koji je kasnije optužen za pokušaj puča. Nakon neuspeha, Lin Biao je 1971. pokušao da pobegne iz Kine, ali je poginuo kada se njegov avion srušio u Mongoliji. Okolnosti njegove smrti i dalje izazivaju rasprave među istoričarima.

Mao Cedung je upravo tokom odmora u Beidaiheu napisao poznatu pesmu "Talasi ispiraju pesak: Beidaihe", u kojoj je more koristio kao simbol velikih promena kroz kinesku istoriju.

Si Đinping i nova era tajnovitosti

U vreme ekonomskih reformi početkom 2000-ih kineski lideri su pokušavali da izbegavaju slike odmora, kako ne bi izazvali kritike zbog privilegija.

Dolaskom Si Đinpinga, Beidaihe je ponovo postalo misterioznije. Javnost ne zna kada tačno lideri dolaze, ko prisustvuje sastancima i koje se teme razmatraju.

Svake godine Si Đinpingov šef kabineta Cai Ći okuplja više od 30 kineskih akademika u Beidaiheu kako bi razgovarali o ključnim pitanjima, poput razvoja veštačke inteligencije.

Iako se uticaj Beidaihea na kinesku politiku poslednjih godina smanjio zbog Si Đinpingove potpune kontrole nad partijom, mesto i dalje ima simboličnu moć.

Za razliku od američkog Kampa Dejvid, gde se sastanci zvanično najavljuju, Beidaihe funkcioniše u gotovo potpunoj tajnosti.

Za obične Kineze danas je to uglavnom samo letovalište. Za političke analitičare, međutim, ostaje jedno od retkih mesta gde se može zaviriti iza zatvorenih vrata kineske vlasti.

(Telegraf.rs)