Trampu se ovo neće dopasti: Iran i Oman blizu dogovora oko Ormuskog moreuza

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei izjavio je danas da su Iran i Oman usaglasili geografske koordinate za plovidbenu rutu kroz Ormuski moreuz i da je zajedničko saopštenje u završnoj fazi izrade, pod uslovom da se treće strane ne umešaju.

Bagei je rekao za državnu televiziju da su pregovori, koji se vode između dve države oko strateški važnog plovnog puta, usmereni na utvrđivanje bezbednih ulaznih i izlaznih ruta za brodove, prenosi Mehr.

Preporučujemo

On je kazao da se razgovori, koji se vode na tehničkom i političkom nivou, odvijaju u konstruktivnoj atmosferi.

"Iran u saradnji sa Omanom radi na uspostavljanju neophodnih mehanizama za buduće dogovore o upravljanju tranzitom pomorskog saobraćaja kroz ovaj strateški prolaz", rekao je Bagei.

Trampu se ovo neće svideti

Kao promenljivi vetrovi, planovi za budućnost Ormuskog moreuza, kao i šanse da oni uspeju- menjaju se gotovo svakodnevno. Pre nego što je objavljen dogovor Irana i Omana, američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi dogovor mogao biti postignut već ove nedelje.

"Moglo bi da se dogodi. Sutra ili prekosutra. Postignut je veliki napredak. Pozvali su me i rekli: ‘Molim vas, hajde da razgovaramo", rekao je Tramp u utorak.

Ipak, ponovo je zapretio napadom na Iran ukoliko sporazum ne bude postignut.

Međutim, čak ni oko toga ko sa kim pregovara ne postoji saglasnost.

Iran uporno tvrdi da razgovara isključivo sa Omanom o privremenom dogovoru za ovaj ključni pomorski prolaz.

Drugi su manje uvereni da je dogovor blizu i sumnjaju da bi on dugo opstao.

Visoki zvaničnik jedne zalivske države, upoznat sa pregovorima, rekao je da postoji oko 50 odsto šanse da se sporazum postigne do petka.

Jedan od problema je što iranska delegacija ne uključuje predstavnike Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC), koji bi morao da odobri detalje dogovora, naveo je izvor CNN-a.

Foto: Shutterstock/AustralianCamera

Iran krivi Vašington za kašnjenje

Trampov optimizam možda je iznenadio Teheran.

"Glavni razlog za kašnjenje u postizanju sporazuma sa Omanom o Ormuskom moreuzu jeste mešanje SAD i Trampove pretnje", prenela je iranska agencija Tasnim pozivajući se na "upućeni izvor".

Drugi poluzvanični medij, Fars, zauzeo je sličan stav. Naveo je da su pojedini američki zvaničnici poslali pomešane signale i da su, direktno ili preko regionalnih saveznika, poremetili tok pregovora.

"I dalje postoji zabrinutost da bi opstrukcija Sjedinjenih Američkih Država ili određenih regionalnih strana mogla produžiti pregovore ili na drugi način ometati proces", objavio je Fars.

Fars je ponovio da Iran pregovara samo sa Omanom i da su razgovori "usmereni na uspostavljanje srednjeg koridora koji bi zaštitio prava Irana, uzimajući u obzir zabrinutost Omana".

Upravo izraz "prava Irana" otvara brojna pitanja.

Postoje različite pomorske rute kroz moreuz, a ono što se trenutno razmatra izgleda kao njihovo spajanje ,pri čemu bi Iran zadržao određeni nivo kontrole, što se ne bi poklapalo sa željama SAD.

Pregovori bi trebalo da "uspostave iranske aranžmane jer bezbednost, uklanjanje mina i pomorske usluge obezbeđuje Iran", rekao je Said Ađorlu, član iranskog pregovaračkog tima.

Cilj Teherana je, prema njegovim rečima, da uspostavi "privremene aranžmane" u trajanju od jednog do tri meseca "u kojima bi Iran imao dominantnu ulogu".

"U kojima bi Iran imao dominantnu ulogu" verovatno neće biti prihvatljivo ni Vašingtonu ni prestonicama zemalja Persijskog zaliva.

"Pregovori su bili usmereni na pretvaranje južne rute, koja prolazi kroz omanske vode, i severne rute, koja prolazi kroz teritorijalne vode Irana, u jedinstvenu srednju rutu koja bi odgovarala interesima obe obalne države", rekao je u ponedeljak portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei.

"Sada govorimo o koridoru koji će imati dvosmernu rutu, a ne dve ili tri odvojene rute", dodao je on.

Bagei, Ađorlu i svi drugi iranski zvaničnici insistiraju da se pravni status moreuza neće vratiti na stanje pre rata, kada nijedna država nije kontrolisala plovidbu kroz ovaj ključni prolaz.

Kontrola ili nadzor nad ovim strateškim prolazom postali su za Teheran jednako važna crvena linija kao i pravo na obogaćivanje uranijuma.

Foto: Shutterstock/Creativa Images

Kako SAD gledaju na Ormuski moreuz

Mogućnost takvog uticaja neprihvatljiva je za Vašington, Abu Dabi i Rijad.

Američki državni sekretar Marko Rubio više puta je rekao da je bilo kakav oblik državne kontrole nad međunarodnim vodama suprotan međunarodnom pravu.

"Ako napravimo presedan na Bliskom istoku gde jedna država može da odluči da kontroliše međunarodni plovni put, naplaćuje takse i, ako neko ne plati, raznese brodove, stvorili smo veoma opasan presedan koji bi se mogao ponoviti u drugim delovima sveta", rekao je Rubio prošlog meseca.

Katar je u utorak saopštio da pregovori napreduju, ali je teško pronaći kompromis kada su ciljevi i zahtevi dve suprotstavljene strane toliko udaljeni.

Ključna pitanja i dalje ostaju otvorena: Da li će Iranska revolucionarna garda prihvatiti smanjenje kontrole nad Ormuskim moreuzom i pod kojim uslovima bi presretala brodove? Da li bi ponovno otvaranje prolaza uključivalo i strane, uključujući američke ratne brodove? Koliko informacija bi Iran zahtevao o teretu i odredištima brodova?

Foto: Tanjug/AP

Takođe nije jasno da li bi dogovor doveo do ukidanja američke blokade iranskih luka, vraćanja dozvola za izvoz iranske nafte i obnavljanja ili zamene delova američko-iranskog memoranduma potpisanog u junu, a proglašenog mrtvim samo mesec dana kasnije.

Junski sporazum ostavio je ključne odredbe namerno nejasnim.

Član 5 obavezivao je Iran da uloži "maksimalne napore" kako bi obezbedio bezbedan komercijalni prolaz tokom 60 dana, dok je istovremeno navodio da će Iran i Oman "definisati buduću upravu i pomorske usluge" u moreuzu.

Takođe je navedeno da svaki budući aranžman mora biti u skladu sa važećim međunarodnim pravom.

Međutim, ta odredba nije rešila mnogo toga.

"S obzirom na dobro poznato neslaganje između Irana i većeg dela sveta oko toga šta međunarodno pravo zahteva u Ormuskom moreuzu, ova formulacija samo odlaže rešavanje problema", ocenio je blog Lawfare.

Očuvanje "trajnog" uticaja

"Teheran pokušava da pretvori uticaj koji je stekao tokom rata u trajnu političku i institucionalnu ulogu u upravljanju jednim od najvažnijih strateških plovnih puteva na svetu", rekao je Trida Parzi iz Instituta Kvinzi.

"Ugrađivanjem trajne uloge u upravljanje Ormusom, Iran bi mogao da sačuva veliki deo uticaja koji je stekao tokom rata, bez potrebe za stalnim oslanjanjem na vojnu prinudu", napisao je Parzi na mreži Iks.

To bi za Iran predstavljalo mnogo veći dobitak od eventualnih taksi ili naknada koje bi želeo da naplaćuje za prolazak kroz moreuz.

"Od prvog dana bilo je jasno da bi vraćanje Ormuskom moreuzu statusa pre krize zahtevalo ili promenu režima u Iranu ili dugotrajnu vojnu kampanju za preuzimanje kontrole nad plovnim putem", rekao je izraelski stručnjak za bezbednost Dani Citrinovic.

"Nijedna od tih opcija nije bila politički ili strateški prihvatljiva za Vašington, zbog ogromnih troškova i dugoročnih obaveza koje bi zahtevale. Ponekad je najmanje poželjna opcija jedina realna."

Dok dogovor i dalje izostaje, svetska tržišta nafte suočavaju se sa problemom iscrpljenih rezervi sirove nafte.

"Ako bi Ormuski moreuz danas bio otvoren, moglo bi biti potrebno čak 18 meseci da se obnove ispražnjene zalihe", rekao je u utorak Amin Naser, izvršni direktor najvećeg svetskog proizvođača nafte, kompanije Saudi Aramco.

Za svaki dan bez dogovora, oko 15 miliona barela sirove nafte ne prolazi kroz ovaj uski morski prolaz prema svetskim tržištima.

(Telegraf.rs)