Stigle su nove ankete i sad je jasno: U Nemačkoj se sprema politički potres bez presedana

Za sada su sve demokratske stranke u Nemačkoj saglasne - Saradnja s Alternativom za Nemačku (AfD), koja je delimično okarakterisana kao ekstremno desničarska, za njih ne dolazi u obzir!

Ali sve je manje izvesno da će to tako i ostati. Naime, etablirane stranke do sada nisu uspele da zaustave rast podrške AfD u anketama, koji traje već mesecima, piše Deutsche Welle.

Preporučujemo

To pokazuje i najnovije ispitivanje javnog mnjenja "Deutschlandtrend" koje naručuje i objavljuje javni servis ARD. Odnos snaga između stranaka Unije (CDU/CSU) i AfD potpuno se preokrenuo u odnosu na poslednje savezne parlamentarne izbore održane u februaru 2025.

Tada je CDU/CSU osvojio 28,5 odsto glasova, dok je AfD dobio 20,8 odsto.

Kada bi iduće nedjelje bili održani izbori za Bundestag, 28 odsto građana glasalo bi za AfD. To je povećanje od jedan odsto u odnosu na jul i ujedno novi rekord za tu stranku.

Hršćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska stranka, bavarska Hršćansko-socijalna unija (CSU), izgubile su jedan odsto i s 21 odsto podrške pale na nivo iz novembra 2021. godine, kada su izgubile izbore.

U aktualnom istraživanju Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) ostaje na 12 odsto podrške, Zeleni imaju 15 odsto, Levica 11 odsto, a liberalni FDP s dobijena četiri odsto ne bi uspeo da pređe izborni prag.

Jasna većina za približavanje AfD

Pre svega, predstojeći pokrajinski izbori u dve važne istočnonemačke pokrajine Saska-Anhalt i Mecklenburg-Zapadna Pomeranija u septembru ponovo su rasplamsali raspravu o tome kako se odnositi prema AfD. U obe pokrajine AfD u anketama uverljivo vodi.

Sve demokratske stranke odbacuju saradnju s desničarskim populistima, a nedavno je oko 1.000 pravnika u Nemačkoj u otvorenom pismu zatražilo zabranu AfD.

Ipak, nemački birači očito razmišljaju drugačije. Samo 37 odsto ispitanika u celoj zemlji protivi se bilo kakvoj saradnji s desničarima, dok je 27 odsto načelno za saradnju s AfD. Većina među njima su pristalice te stranke.

Da bi o saradnji s AfD trebalo odlučivati od slučaja do slučaja, smatra 32 posto ispitanika, i po tom pitanju nema gotovo nikakve razlike u stavovima istočnih i zapadnih Nemaca.

U zapadnom delu zemlje 40 odsto ispitanika smatra da svaku saradnju s AfD treba isključiti, dok je samo 24 odsto za saradnju s tom strankom.

Na istoku zemlje situacija je gotovo obrnuta - samo 26 posto ispitanika protivi se bilo kakvoj saradnji s AfD, a 38 odsto zalaže se za saradnju s tom strankom. Taj procenat približno odgovara ukupnoj podršci AfD na istoku Nemačke.

Polovina Nemaca želi suštinske političke promene

Nastavak udaljavanja građana od etabliranih stranaka ogleda se i u još jednom pokazatelju. Više od polovine ispitanika, najviše otkad postoji istraživanje "Deutschlandtrend", zalaže se za temeljnu promenu politike u Nemačkoj. Samo četiri od deset ispitanika podržavaju pojedinačne korekcije postojećeg kursa.

Drugim rečima, optimizam i poverenje u politički sistem nastavljaju da padaju. Čak 43 posto ispitanika navodi da stalno ima osećaj da je u nepovoljnijem položaju ili da je zapostavljeno.

Većina birača AfD oseća se zapostavljeno

Među pristalicama AfD taj procenat iznosi čak 70 odsto. Oni su jedina grupa koja većinski smatra da se prema njoj postupa nepravedno.

Rast podrške AfD posledica je i niza drugih činilaca, što pokazuju različita istraživanja instituta Infratest dimap, sprovedena tokom  prethodnih meseci.

S jedne strane, reč je o razočaranju politikom drugih stranaka. Osim toga, pristalice AfD s većom zabrinutošću gledaju na stanje u Nemačkoj, naročito što se tiče ekonomije zemlje, finansijske sigurnosti u starosti ili sigurnosti u javnom prostoru. Među njima je znatno izraženije i uverenje da imigracija predstavlja pretnju.

Uz to, mnogi birači AfD imaju utisak da ta stranka jasno imenuje i otvoreno govori o problemima.

Mala očekivanja od rekonstrukcije vlade

Protekle nedelje na političkoj sceni Berlina obeležile su burne rasprave o planiranim reformama, ali i prilično haotična rekonstrukcija vlade.

Podrška politici kancelara Fridriha Merca ni ranije nije bila naročito visoka, a sada samo 12 odsto ispitanika veruje da će nova lica u saveznoj vladi doprineti boljoj politici.

Trećina Nemaca strahuje od terorizma

Najnoviji teroristički napad u Nemačkoj jasno se odražava i na rezultate istraživanja. Mladi islamista iz Berlina uleteo je 25. jula  iznajmljenim vozilom među učesnike Parade ponosa (CSD), pri čemu je usmrtio jednu ženu, a 31 osoba teško je povređena. Dan kasnije policija je pri pokušaju hašenja usmrtila napadača.

Taj tragični događaj ponovo je skrenuo pažnju na ranjivost nemačkog društva kada je reč o opasnosti od terorističkih napada. Trećina ispitanika navodi da je zabrinuta da bi i sama mogla postati žrtva terorizma.

Još krajem prošle decenije građani Nemačke smatrali su ekstremno desničarski terorizam najvećom prijetnjom. U međuvremenu se to promenilo. Danas 70 odsto ispitanika najveću opasnost vidi u islamističkom terorizmu, dok 56 odsto ozbiljnom pretnjom smatra desni ekstremizam. Polovina ispitanika (50 odsto) procenjuje da su velika pretnja napadi levih ekstremista, prenosi Deutsche Welle.

(Telegraf.rs/DW)