"Zakon Lindzi Grejem": Senat SAD usvojio zakon o sankcijama Rusiji

Američki Senat usvojio je u petak veliki paket sankcija protiv Rusije, nazvan po pokojnom senatoru Lindziju Grejemu, koji je imao ključnu ulogu u višemesečnim pregovorima o tom zakonu.

Zakon je usvojen velikom većinom, sa 86 glasova "za" i 11 "protiv", a sada treba da bude razmatran u Predstavničkom domu Kongresa, koji je trenutno na pauzi do septembra, prenosi CNN.

Preporučujemo

Predlog zakona predviđa obavezne sankcije protiv visokih zvaničnika ruske vlade, uključujući predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i protiv ruskih oligarha, državnih kompanija i stranih firmi koje podržavaju rusku odbrambenu industriju.

Paket, takođe, predviđa uvođenje carina do 100 odsto na robu iz pet najvećih kupaca ruske nafte i prirodnog gasa, među kojima su Kina i Indija.

O konačnoj visini carina odlučivao bi američki trgovinski predstavnik Džejson Grir.

Izuzetak bi bile zemlje koje uvoze manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza prirodnog gasa i koje rade na značajnom smanjenju zavisnosti od ruskih energenata.

Dan pre smrti, Grejem je u Kijevu, dok je stajao ispred tenkova na ulicama ukrajinske prestonice, saopštio da su administracija SAD i ključni senatori postigli dogovor o paketu.

Nakon njegove smrti, kolege iz Senata zalagale su se za usvajanje zakona, nazivajući ga "prikladnim nasleđem" pokojnog senatora.

"Poznajem ovog čoveka 32 godine i spreman sam da kažem - ovo je najveće dostignuće Lindzija Grejema", izjavio je predsednik Odbora za oružane snage Senata Rodžer Viker.

Senat je prvo proceduralno glasanje o zakonu održao neposredno nakon Grejemove sahrane u Vašingtonu.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tada je prisustvovao ceremoniji, sastao se sa senatorima na Kapitolu i pratio glasanje iz galerije iznad sale.

"Ovaj zakon je veoma važan, a pritisak sankcija na Rusiju je veoma važan. To nije samo pitanje novca i zaustavljanja finansiranja rata, već i veliki signal Evropi i Ukrajini", rekao je tada Zelenski novinarima.

Prvobitna verzija predloga, predstavljena u aprilu 2025. godine, predviđala je minimalne carine od 500 odsto i manje izuzetaka, međutim, tokom više od 15 meseci pregovora administracija i pregovarači iz Kongresa dogovorili su nižu stopu carina, uz davanje ovlašćenja američkom trgovinskom predstavniku da odlučuje o njihovoj primeni.

Senat je na kraju odbacio amandman kojim bi se promenile odredbe o carinama, dok je drugi predlog, prema kojem bi zemlje koje više ne budu među pet najvećih kupaca ruske nafte bile oslobođene carina, povučen nakon što je Grir dao takvo obećanje u pisanoj formi.

(Telegraf.rs/Tanjug)