Izraelska agencija TPS: UN označila palestinske napade kao "nasilje izraelskih naseljenika"

U noći 27. januara 2026. izbilo je nasilje u stočarskim brdima Masafer Jate. Oko toga se svi slažu. Ono što se potom dogodilo zavisi od toga ko priča priču: na kontrolnoj tabli UN-a incident je zabeležen kao divljanje oko 100 doseljenika, dok komunikacije izraelske vojske opisuju palestinski napad na pastira koji mu je prethodio. Razlika između ta dva prikaza nalazi se u središtu spora oko toga kako međunarodna zajednica meri "nasilje doseljenika" u Judeji i Samariji, piše izraelska agencija TSP.

Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), oko 100 izraelskih doseljenika izvršilo je napad na četiri palestinske zajednice, napalo stanovnike štapovima sa vrhovima nalik noževima, ukralo oko 300 ovaca, spalilo tri tone drva za ogrev, oštetilo kuće i vozila i povredilo šest Palestinaca.

Prema vojnim porukama, radio-komunikacijama i materijalu sa terena koji je pregledala Press Service of Israel (TPS-IL), incident je počeo kada su Palestinci iz Halave, jedne od zajednica u Masafer Jati, kamenjem napali jevrejskog pastira, povredili ga i ukrali njegovo stado. Izraelske snage su kasnije pretražile područje i pronašle životinje, navodi TPS-IL nakon pregleda vojnih komunikacija.

Tokom nekoliko meseci TPS-IL je pregledao incidente koje je OCHA navela u svojim humanitarnim izveštajima o Judeji i Samariji između januara i maja 2026. godine, upoređujući opise agencije UN-a sa izveštajima izraelske vojske, javnim saopštenjima, lokalnom dokumentacijom, medijskim izveštajima i razgovorima sa izraelskim istraživačima i aktivistima.

TPS-IL nije pokušao da nezavisno proveri svaki incident u bazi podataka OCHA. Umesto toga, analizirani su slučajevi u kojima su dostupni izraelski bezbednosni izveštaji, javna dokumentacija ili drugi zapisi otvorili pitanja o klasifikaciji i o tome da li su suprotstavljeni navodi uzeti u obzir u međunarodnom izveštavanju.

Izraelski zvaničnici, policijski zapisi, vojni izvori i kritičari OCHA priznaju da su Jevreji u Izraelu počinili nasilje nad Palestincima i da krivična dela treba da budu procesuirana. Uže pitanje je metodološko: kako OCHA klasifikuje "nasilje povezano sa doseljenicima", kako se incidenti proveravaju i kako se sporni slučajevi koriste u međunarodnim raspravama o sankcijama, diplomatiji i politici?

TPS-IL je dve nedelje pre objavljivanja poslao OCHA detaljna pitanja i primere iz svoje analize. OCHA nije odgovorila.

TPS-IL je takođe kontaktirao Evropsku uniju i tri nevladine organizacije koje se često citiraju u raspravama o izraelsko-palestinskom nasilju: B'Tselem, Palestinski centar za ljudska prava i Breaking the Silence. Nevladine organizacije nisu odgovorile, dok je portparol EU odgovorio kratkim imejlom.

Tok podataka

OCHA kontrolna tabla o nasilju povezanom sa doseljenicima jedan je od najčešće citiranih međunarodnih izvora za praćenje nasilja između Izraelaca i Palestinaca u Judeji i Samariji, a njene brojke se navode u izveštajima UN-a, vladinim raspravama i medijskom izveštavanju.

Baza podataka koristi širu definiciju nego što izraz "nasilje doseljenika" možda sugeriše. OCHA definiše nasilje povezano sa doseljenicima kao incidente koji uključuju nasilje, zastrašivanje ili oštećenje imovine koje su počinili doseljenici, ili incidente počinjene protiv doseljenika, kao i incidente koji uključuju izraelske civile u Judeji i Samariji. Doseljenik koji napadne Palestinca, Palestinac koji napadne doseljenika ili incident u kojem učesnici ne mogu konačno da budu identifikovani mogu se svi naći u istoj široj kategoriji.

OCHA je navela da ne potvrđuje uvek nezavisno svaki detalj pre objavljivanja. U nekim slučajevima, umešanost doseljenika može biti zasnovana na dostupnim informacijama o okolnostima, a ne na policijskom nalazu, sudskoj odluci ili identifikaciji konkretne osobe. Izraelski kritičari tvrde da zbog takve metodologije brojke teško mogu da se pravilno tumače.

Pukovnik u rezervi Gabi Siboni, viši istraživač na Jerusalimskom institutu za strategiju i bezbednost, proučavao je podatke OCHA i tvrdi da sistem klasifikacije stvara netačnu sliku.

"Nasilje doseljenika praktično je naziv kampanje koja se vodi već nekoliko decenija", rekao je Siboni za TPS-IL. "To je politička kampanja čiji je cilj blaćenje i delovanje protiv izraelskog prisustva u Judeji i Samariji."

Siboni je u aprilu, zajedno sa brigadnim generalom u rezervi Erezom Vinerom, bio koautor rada u kojem su poređeni ukupni brojevi incidenata koje je prijavio OCHA sa podacima izraelske policije o sprovođenju zakona. OCHA je za 2025. godinu prijavila oko 1.800 incidenata nasilja povezanog sa doseljenicima, dok je izraelska policija istraživala 967 slučajeva. U 61 slučaju podignuta je optužnica.

Siboni je rekao da poređenje otvara pitanja o tome kako dva sistema definišu i broje incidente. "Vidite odnos. Kampanja promoviše pogrešne brojke", rekao je.

"Kada obična krivična dela stave u kategoriju nasilja doseljenika, možete razumeti da žele da povećaju brojke koliko god mogu", dodao je Siboni. "Ti događaji se koriste za pritisak na EU, za pritisak na administracije, za uvođenje sankcija protiv onoga što se naziva nasiljem doseljenika."

Analiza podataka

Meir Dojč, generalni direktor pokreta Regavim, još jedan je izraelski kritičar metodologije OCHA. Regavim prati izgradnju u Judeji i Samariji koju smatra neovlašćenom prema izraelskom zakonu. Regavim i Dojč bili su među organizacijama i pojedincima kojima je Evropska unija u maju uvela sankcije.

Dojč je rekao za TPS-IL da je Regavim pregledao skup podataka OCHA koji sadrži hiljade prijavljenih incidenata. "Obratili smo se profesoru kriminologije i on je uspeo da ga dobije od UN-a. Dobili smo ceo Excel, 8.200 slučajeva, i počeli smo da ih pregledamo jedan po jedan", rekao je Dojč.

Prema Dojču, analiza Regavima pokazala je da su neki incidenti, na osnovu samih opisa OCHA, izgleda počeli palestinskom akcijom ili su uključivali okolnosti koje se ne uklapaju u uobičajeno shvatanje napada doseljenika. "Ne kažemo da nema doseljenika koji su nasilni", rekao je Dojč. "Ima doseljenika koji koriste nasilje i oni treba da budu u zatvoru. Ali moramo da pogledamo brojke."

EU je u maju uvela sankcije Regavimu i Dojču, zajedno sa drugim izraelskim entitetima i pojedincima optuženim za "ekstremističke aktivnosti doseljenika". EU je u svom saopštenju navela da je Regavim "lobirao za rušenje osnovne škole za palestinsku decu koju finansira EU u selu Džabet al-Dib, u blizini Vitlejema". Međutim, škola, koja se nalazi u Zoni C, gde Izrael ima administrativnu i bezbednosnu nadležnost, srušena je 2023. godine na osnovu sudskog naloga.

"Sud se složio sa nama i to je jedan od razloga zbog kojih je EU sankcionisala Regavim", rekao je Dojč za TPS-IL. "Što znači da EU sada preti izraelskim sudijama. Jer sledeći put kada odemo na sud, sudije će misliti: prošli put su sankcionisali stranu koja je pobedila. Možda sledeći put sankcionišu sudiju. To nije samo pretnja demokratiji. To je pretnja samom pravosudnom sistemu."

U odvojenom izveštaju o nasilju doseljenika koji je u junu objavio Jerusalimski Kohelet Policy Forum navodi se da se "između 98 i 99 odsto incidenata predstavljenih u bazi podataka OCHA-oPT odnosi na sukobe sa izraelskim bezbednosnim snagama, a ne sa doseljenicima".

Dovodeći u pitanje metodologiju OCHA, Kohelet je napisao: "Potpuno nenasilno ponašanje, uključujući ponašanje koje nije krivično delo, računa se kao nasilje doseljenika. OCHA-oPT beleži više od 8.000 incidenata između januara 2016. i aprila 2023. Među tim incidentima su navodni slučajevi u kojima su Izraelci ’neovlašćeno ulazili’, bez žrtava ili materijalne štete. Od 1.704 incidenta zabeležena u Istočnom Jerusalimu, 1.361 se odnosi na Jevreje koji posećuju Brdo hrama, najsvetije mesto judaizma, za koje Palestinci smatraju da Jevrejima ne bi trebalo da bude dozvoljen pristup. Ukupno 1.613 incidenata u Judeji i Samariji odnosi se na Izraelce koji planinare ili obilaze područja za koja Palestinci tvrde da Jevrejima treba zabraniti pristup."

Tri sporna slučaja

Pored Masafer Jate, TPS-IL je pregledao i druge incidente u kojima su se opisi OCHA razlikovali od izveštaja izraelske vojske, policije ili bezbednosnih službi. Navedeni slučajevi ilustruju širi spor oko provere, klasifikacije i suprotstavljenih narativa.

U blizini Beit Imrina, 21. mart: OCHA je zabeležila smrt 18-godišnjeg Izraelca Jehude Šermana kao sudar u kojem je učestvovalo palestinsko vozilo i terensko vozilo kojim je on upravljao. Još jedan Izraelac i jedan Palestinac su povređeni. Kasnije saopštenje izraelske bezbednosne službe Šin Bet navelo je da je palestinski vozač tokom ispitivanja priznao da je namerno jurio vozilo i ubrzao kako bi se zabio u njega, čime je, prema tom navodu, reč bila o terorističkom napadu, a ne saobraćajnoj nesreći.

Izbeglički kamp Kalandija, 11. maj: OCHA je izvestila da su izraelske snage pucale i ubile Palestinca, zadržale njegovo telo, zaplenile njegov automobil i ispalile bojevu municiju i suzavac, pri čemu su tri osobe povređene. Takođe je navela da su izraelske snage ušle u centar za obuku u izbegličkom kampu, fotografisale ga i izvršile merenja. Međutim, izraelska granična policija saopštila je da su vojnici videli muškarca kako izlazi iz vozila i puca na njih iz puške M-16 opremljene teleskopskim nišanom. Bezbednosne snage su uzvratile vatru i ubile ga.

Sinđil, Džilđilija i Abvejn, 13. maj: OCHA je izvestila da su izraelske snage i doseljenici pucali i ubili 16-godišnjeg Jusufa Kaabneha i ranili još 10 osoba u selima u blizini Ramale, navodeći da su doseljenici ušli u zajednice i odveli stoku, dok su izraelske snage koristile bojevu municiju, gumene metke i suzavac nakon što su stanovnici pokušali da vrate životinje.

Međutim, izraelski video-materijal koji je pregledao TPS-IL prikazao je drugačiji sled događaja: Palestinci su ukrali ovce iz neovlašćenog izraelskog naselja i odveli ih u Džilđiliju. Došlo je do sukoba kada su Izraelci pokušali da pronađu svoje ovce. Jedan palestinski tinejdžer je ubijen, a izvor iz Izraelskih odbrambenih snaga rekao je TPS-IL da je tinejdžer pogođen kada su vojnici napadnuti kamenicama.

Neodgovorena pitanja

OCHA se više puta suočavala sa pitanjima o pouzdanosti svojih podataka. U maju 2024. godine agencija je bez objašnjenja prepolovila broj koji je ranije navodila kao broj poginulih palestinskih žena i dece, dok je studija iz jula 2024. utvrdila da su upozorenja UN-a o gladi bila zasnovana na neproverenim podacima OCHA koji nisu uključivali podatke o izraelskoj pomoći. Odvojeno od toga, TPS-IL je otkrio da je OCHA ponovo objavljivala propagandu Hamasa kroz izveštaje koje je proizvodio Euro-Med Human Rights Monitor, čiji su sadašnji i bivši direktori identifikovani kao operativci Hamasa.

TPS-IL je pitao OCHA kako proverava incidente pre nego što ih uključi u svoju kontrolnu tablu i humanitarne izveštaje; da li razdvaja potvrđene napade doseljenika od incidenata sa suprotstavljenim navodima; da li se slučajevi koje su pokrenuli Palestinci uključuju u bazu nasilja povezanog sa doseljenicima; i da li se unosi menjaju kada kasniji bezbednosni nalazi budu u suprotnosti sa prvobitnim izveštajima. OCHA nije odgovorila.

Portparol EU uputio je TPS-IL na saopštenje Evropskog saveta od 28. maja kojim su najavljene sankcije protiv izraelskih pojedinaca i entiteta. „O sankcijama raspravlja i one se usvajaju jednoglasno od strane 27 država članica“, rekao je portparol u imejlu. "Rasprave o sankcijama su poverljive i u potpunosti u rukama država članica." Odgovor se nije odnosio na pitanje da li su podaci OCHA, izveštaji nevladinih organizacija ili druga dokumentacija sa terena doprineli procesu uvođenja sankcija.

TPS-IL je takođe pitao B'Tselem, Palestinski centar za ljudska prava i Breaking the Silence kako proveravaju izveštaje sa terena, da li dostavljaju materijal koji se koristi u izveštajima OCHA i kako postupaju sa incidentima u kojima postoje suprotstavljeni izraelski i palestinski navodi. Sve tri organizacije odbile su da komentarišu.

Palestinski zvaničnici i organizacije za ljudska prava pozivaju se na podatke OCHA kako bi tvrdili da je nasilje doseljenika u porastu. Međutim, kritičari agencije UN-a tvrde da njena metodologija otežava preciznu procenu prirode i obima „nasilja doseljenika“.

Siboni je rekao: "Ako oni (OCHA) žele da ospore verodostojnost brojki, trebalo bi da im suprotstave sopstvene brojke. Mislim da to ne bi mogli."

(Telegraf.rs/TSP)