Huti napali saudijsku rafineriju: Samo dva dana ranije Rijad potpisao odbrambeni sporazum

Jemenski Huti, koje podržava Iran, saopštili su u nedelju da su napali rafineriju saudijske kompanije Aramco u Džizanu, dva dana nakon što je Saudijska Arabija potpisala odbrambeni sporazum sa Turskom i Pakistanom, u jeku sve veće regionalne nestabilnosti izazvane američko-izraelskim ratom protiv Irana, javlja Reuters.

Savez Saudijske Arabije sa Turskom i Pakistanom, sunitskim muslimanskim saveznicima SAD, ima za cilj jačanje kolektivnog odvraćanja od bilo kakvog akta agresije.

Preporučujemo

Sporazum predviđa da će se oružani napad na bilo koju od tri zemlje smatrati napadom na sve tri.

Za sada nije jasno da li bi, niti na koji način, Pakistan ili Turska učestvovali u eventualnom odgovoru Saudijske Arabije na najnovije napade.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Huti su prošlog meseca proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije u Crvenom moru, tvrdeći da je Rijad uveo opsadu protiv njih, što Saudijska Arabija negira.

Saudijsko ministarstvo energetike saopštilo je da je u rafineriji izbio požar, ali da je kasnije ugašen i da nema povređenih.

Vlasti se bave incidentom, ali nisu navele šta ga je izazvalo.

Vojni portparol Huta Jahja Sari objavio je na platformi Iks da su za napad na rafineriju upotrebili dron.

Huti su i ranije napadali objekte kompanije Aramco u Džizanu, gde se prerađuje oko 400.000 barela sirove nafte dnevno. Napadali su i grad Janbu na obali Crvenog mora.

U odvojenom saopštenju Sari je naveo da su Huti izveli raketne i napade dronovima na jemenski lučki grad Moha na Crvenom moru.

Tom lukom upravlja međunarodno priznata vlada Jemena sa sedištem u Adenu, a nalazi se u blizini strateškog moreuza Bab el-Mandeb, koji povezuje južni deo Crvenog mora sa Adenskim zalivom i Indijskim okeanom.

Ukoliko bi taj prolaz bio zatvoren, Saudijska Arabija bi ostala bez alternativnog pravca u odnosu na Ormuski moreuz.

Foto: Shutterstock/Erman Gunes

Rafinerija u Džizanu zatvorena krajem jula

Tri izvora iz jemenske vlade rekla su Reutersu da su protivvazdušne odbrane dejstvovale protiv dronova koje su Huti lansirali prema komercijalnom pristaništu i skladištima u luci.

Sari je rekao da su napadi Huta bili usmereni na saudijske trupe i skladište oružja u tom području. Saudijska Arabija se nije oglasila povodom napada u Jemenu.

Rasad al-Alimi, predsednik predsedničkog saveta Jemena, u nedelju je o situaciji razgovarao sa otpravnikom poslova američke misije u Jemenu Nilom Hopom, navodi se u saopštenju.

On je ocenio da napad Huta predstavlja odgovornost međunarodne zajednice, a pre svega SAD, da "pređu sa pukog obuzdavanja pretnje Huta na rešavanje njenih izvora i instrumenata".

Foto: Tanjug/AP

Huti tvrde da je u napadu na luku poginulo sedam ljudi

Jemenski vojni portparol saopštio je da je u napadu na luku poginulo sedam ljudi.

Jemensko ministarstvo saobraćaja navelo je da je napad izazvao velika oštećenja lučke infrastrukture.

"Ovo je još jedan napad na vitalni civilni objekat koji služi građanima i doprinosi jačanju trgovinske i pomorske aktivnosti u Crvenom moru", navelo je ministarstvo.

Iran i njegove savezničke šiitske oružane grupe napadaju Saudijsku Arabiju i druge zemlje Zaliva i ometaju njihove isporuke energenata od kada su SAD i Izrael 28. februara napali Iran, što je predstavljalo veliku eskalaciju nakon višegodišnjih regionalnih tenzija.

Pregovori SAD i Irana o mirovnom sporazumu i dalje traju, dok je pristup Ormuskom moreuzu, ključnom pravcu za transport energenata, jedan od glavnih spornih pitanja.

Napadi Huta u Crvenom moru dodatno su pogoršali poremećaje u snabdevanju svetskih tržišta.

Pakistanska vlada nije odmah bila dostupna za komentar, dok turska vlada nije odgovorila na zahtev za komentar o mogućim posledicama napada na rafineriju.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je u petak, kada je savez objavljen, da on nije usmeren protiv Irana niti bilo koje druge zemlje, već predstavlja opštu obavezu tri saveznika da podrže bezbednost jedni drugih.

Fidan je dodao da će saveznici konsultacijama odlučivati o stepenu, obliku i načinu podrške koju bi zatražili u slučaju napada na bilo koju od tri zemlje.

(Telegraf.rs)