Paranoični Putin nadmašio i sebe: U Rusiji zabranjena čak i lažna opozicija

"Rusija! Putin! Pobeda!", začuo se zaneseni povik koji je Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume, ponovio pet puta dok je zaključivao poslednju sednicu parlamenta pre septembarskih izbora.

Okupljeni poslanici odlučili su se za pristojan aplauz, ali je gospodin Volodin ubrzo za svoj entuzijazam nagrađen medaljom koju mu je dodelio predsednik Vladimir Putin, a koja je predstavljala priznanje za njegov "požrtvovani rad".

Preporučujemo

To čak nije bio ni najraskošniji primer poslednjeg političkog ulizivanja. Samo dva dana kasnije, Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, izjavio je na državnim medijima da je Putinov dolazak na vlast znak da je njegova zemlja "obeležena od Boga".

Ipak, ova predstava, koja se odvija mesec i po dana pre prvih nacionalnih parlamentarnih izbora u Rusiji od početka njenog rata protiv Ukrajine, prikriva mnogo uznemireniju stvarnost, prenosi britanski The Telegraph.

Usred sve većeg nezadovoljstva javnosti zbog dubokih ukrajinskih udara na teritoriju Rusije, ekonomske nestabilnosti, sveprisutne krize sa gorivom i glasina o mobilizaciji, Kremlj je krenuo u dosad najžešći obračun sa glasovima neslaganja.

Čak je i takozvana "sistemska opozicija", nominalno rivalske stranke koje su se dugo koristile za stvaranje iluzije pluralizma, dok su sve vreme delovale u okvirima interesa režima, ostala bez kandidata ili joj je zabranjeno da učestvuje na izborima.

Boris Nadeždin, jedan od najistaknutijih ruskih političara koji se protive ratu, bio je primoran da napusti zemlju nakon višedecenijske karijere unutar sistema.

Jabloko, jedina stranka koja učestvuje na izborima i koja je zauzela otvoreno antiratni stav, nalazi se na putu da bude zabranjena.

"Ruski izbori već dugo nisu slobodni, ali je uvek postojalo osećanje da je Kremlju barem korisno da održava događaje koji se nazivaju izborima za razliku od sovjetskog perioda, kada je postojala jedna monolitna partija", rekao je dr Najdžel Gul-Dejvis, viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateške studije.

"Sada, u petoj godini rata, iz Kremlja ne dolazi nikakav utisak da su opušteni ili sigurni u svoju kontrolu javnog mnjenja", dodao je on.

Najmanje 23 političara je tokom proteklih nekoliko meseci dobilo zabranu kandidovanja na izborima, često pod optužbama za isticanje "ekstremističkih" ili nacističkih simbola.

U 15 slučajeva, prekršaj je bio objavljivanje slika ili simbola povezanih sa Aleksejem Navaljnim, čiji saveznici tvrde da ga je država ubila, na drugim mestima, kandidati su kažnjeni zbog objavljivanja linkova ka zabranjenim društvenim mrežama Instagram i Fejsbuk.

Jedan kandidat, Danil Neonov, samokandidovani opštinski kandidat u moskovskom okrugu Ščukino, uhapšen je i diskvalifikovan zbog nošenja majice duginih boja.

Velika većina isključenih bila je povezana sa Jablokom, najstarijom liberalnom strankom u Rusiji. Osam članova Jabloka je iza rešetaka, uključujući Maksima Kruglova, zamenika lidera.

Iako je malo verovatno da će obezbediti bilo koje mesto, stranka, za koju se ranije ove godine predviđalo da će privući nizak jednocifreni udeo glasova, očekuje da će njene izglede povećati nezadovoljni birači koji žele da izraze svoje nezadovoljstvo ratom.

Zbog toga su se pojačale spekulacije da bi Kremlj mogao potpuno da zabrani stranku, koja je učestvovala na svim parlamentarnim izborima od pada SSSR.

Tužba za diskvalifikaciju glavne stranke

U petak je Vrhovni sud Rusije saopštio da će razmotriti tužbu koju je podnela prokremljska nacionalistička stranka Rodina za diskvalifikaciju Jabloka. Aleksej Žuravljov, lider Rodine, što znači "Domovina", opisao je članove stranke kao "nacionalne izdajnike".

"Oni žele da nas uklone sa izbora jer se zalažemo za mir, dok oni žele da produže tragediju [rata] unedogled", odgovorio je Nikolaj Ribakov, lider Jabloka.

Prvobitna spremnost da se stranci dodeli mesto na glasačkom listiću sugerisala je da je "Kremlj odlučio da je spreman da rizikuje da će Jabloko iskoristiti rastući zamor od rata u ruskom društvu", rekla je prošlog meseca Farida Rustamova, ruska novinarka.

Pa ipak, očigledan pokušaj da se odustane od ove odluke može sugerisati da se Kremlj oseća ranjivijim nego što je očekivao.

Odluka da se zabrani gospodinu Nadeždinu, koju mnogi dugo vide kao korisno sredstvo Moskve za simuliranje simbolične liberalne opozicije, takođe potvrđuje ovo. Nadeždin je trebalo da se kandiduje kao nezavisni kandidat.

"Ovo je veteran, sistemski opozicioni liberal. On je bio tu decenijama i bio je u granicama dozvoljene kritike, za razliku od nekoga poput Navaljnog", rekao je dr Guld-Dejvis, ističući da mu je dve godine ranije čak bilo dozvoljeno da započne proces registracije kandidata za predsedničke izbore.

Sada se plaši za svoj život

Putinova povećana osetljivost čak i na kontrolisane kritike dolazi usred rekordno niskog rejtinga odobravanja njega i vladajuće stranke, i sledi niz sve upadljivijih izraza nezadovoljstva njegovom vladavinom poslednjih meseci.

Tu je bio Ilja Remeslo, kremaljski trbuhozborac koji se naglo okrenuo protiv Putina i brzo je institucionalizovan, glamurozna influenserka iz Monaka, Viktorija Bonja, čija je oštra kritika problema u Rusiji postala viralna, veteran Aleksandar Lunin, koji je pretio pobunom i Aleksej Jarmuščik, mladi glumac, čiji je popularni nedavni video proglasio da Putin nije "njegov predsednik" i da Krim "nije naš".

Usred ovih rastućih turbulencija, analitičari i izvori bliski Kremlju govore o kulturi koja je sve više potčinjena silovicima, bezbednosnom establišmentu koji je iskoristio Putinovu izolaciju i paranoju da bi pojačao svoj stisak nad aparatom moći.

Mnogi bliski ruskom predsedniku strahuju da je on ustupio neviđeni stepen slobode Federalnoj službi bezbednosti (FSB), posebno njenom Drugom odeljenju zaduženom za borbu protiv terorizma i odbranu ruskog političkog poretka, da nekažnjeno goni doživljene neprijatelje.

Ovo je izazvalo zabrinutost među ruskom elitom, koja je zabrinuta zbog mogućnosti da se nađe na nišanu bezbednosnih jastrebova, objavio je Blumberg.

Bezbednosni organi će verovatno biti dodatno ohrabreni da insistiraju na strožoj kontroli kako Ukrajina proširuje svoje duboke napade unutar Rusije i svoju kampanju pokušaja atentata na vojno rukovodstvo Moskve.

Pet ljudi je 1. avgusta ubijeno na Kudrinskoj trgu u Moskvi u bombi detoniranoj u italijanskom restoranu Balzi Rosi, za koju se veruje da je meta bila Aleksandar Čajko, komandant ruskih vazduhoplovnih snaga, na njegov 55. rođendan.

Kijev nije preuzeo umešanost u eksploziju, za koju su ruski nezavisni mediji izvestili da je možda ubila dva generala na osnovu dva misteriozna grobna mesta koja su se pojavila na moskovskom groblju Trojekurovskoje, nekropoli za državne i vojne zvaničnike.

Samo nekoliko dana kasnije, usledila je eksplozija automobila bombe koja je kritično povredila šefa kompanije za proizvodnju dronova. U međuvremenu, već tri nedelje, Ukrajina skoro svake noći napada skladišta koja pripadaju nacionalnom gigantu e-trgovine Vajldberis.

Kao deo kijevskog plana da rat prenese kući u Rusiju, štrajkovi su uništili preko četvrtine skladišnih kapaciteta maloprodajnog preduzeća, naneli stotine milijardi rubalja gubitaka prodavcima i poremetili lance snabdevanja širom zemlje.

"Strah od nekog izazova odozdo je dovoljno dubok da postoji neka vrsta bezbednosno usmerenog refleksa koji se sve snažnije trza", rekao je dr Guld-Dejvis.

"Postoji sve grozničavije raspoloženje sve veće javne anksioznosti a povremeno se to čak odražava i u nekim domaćim ruskim medijima koji su inače poslušni Kremlju".

U najnovijoj sugestiji da je Putin sve više zaokupljen svojom ličnom bezbednošću, ruski predsednik je takođe počeo da izbegava posete lokacijama u evropskom delu Rusije kojima su lakše dostupni ukrajinski dronovi.

Od pet lokacija na njegovom putovanju od nastavka regionalnih putovanja u junu, samo jedna, Kazanj, bila je u regionu koji je redovno meta.

Tokom putovanja ruskog predsednika u grad, koji se nalazi u Republici Tatarstan, nešto manje od 800 kilometara od Moskve, uveden je niz bezbednosnih pravila, uključujući zabranu električnih trotineta na centralnim ulicama i sveobuhvatna isključenja interneta.

U Kazanju, Putin je optužen da organizuje sastanke sa obožavaocima kako bi podigao svoj javni ugled. Međutim, tokom posete sibirskom gradu Krasnojarsku ove nedelje, izgleda da je sleteo na drugi način kako bi sprečio eventualno lokalno nezadovoljstvo.

Tokom celodnevnog boravka, stanovnici grada koji je imao problema sa gorivom bili su iznenađeni i presrećni kada su preko noći otkrili da su zalihe goriva iznenada bile u izobilju i to po upola nižoj ceni.

Njihovo olakšanje, međutim, bilo je kratkog veka. Čim se Putin ukrcao u avion nazad za Moskvu, cene su ponovo porasle, a redovi automobila su ponovo počeli da se vijugaju od pumpi.

(Telegraf.rs)