Američki obaveštajci: "Rusija odgovorna za pokušaj napada u Lajpcigu i dron sa eksplozivom"

Američki obaveštajci veruju da Rusija stoji iza prošlonedeljnog pokušaja napada na nemački aerodrom u Lajpcigu pomoću drona sa eksplozivom. Nemačka vlada potvrdila je "novi nivo opasnosti", ali i dalje odbija da direktno imenuje odgovorne, piše britanski The Guardian.

Prošle nedelje na aerodromu u Lajpcigu, koji je važan logistički vojni hab, pored ukrajinskog teretnog aviona koji je navodno bio pun municije, pronađen je kvadrokopter s pričvršćenim plastičnim eksplozivom Semteks.

Preporučujemo

Ministar unutarašnjih poslova Aleksander Dobrindt prekinuo je godišnji odmor i opisao događaj kao deo "profesionalnog scenarija hibridne pretnje" iza kojeg stoji dobro opremljen strani akter.

Nemački zvaničnici navode da je dron uspeo da zaobiđe sigurnosne mere na aerodromu. Otkriven je tek nakon što ga je primetio i prijavio vozač aerodromskog autobusa u kasnim noćnim satima.

Prema procenama, dron je proveo četiri sata unutar osiguranog područja pre nego što je pronađen, čime je sprečen incident koji je mogao imati teške posledice.

Istraga i američke procene

Dok nemački istražitelji rade na identifikaciji odgovornih, tabloid Bild objavio je da su na mestu događaja pronađeni tragovi DNK. Ti tragovi navodno se podudaraju s uzorkom iz zapaljive bombe poslate poštom, koja je eksplodirala na istom aerodromu u julu 2024.

Iako nemački zvaničnici i sigurnosni analitičari sumnjaju na Kremlj, zvanični Berlin još nije izneo konkretne optužbe. Ipak, američki mediji prenose da je Vašington uveren da iza pokušaja napada stoji Rusija.

Dnevnik Wall Street Journal je citirao američke zvaničnike upoznate s obaveštajnim podacima koji tvrde da dron verovatno pripada ruskoj vladi. CNN dodaje da je Vašington zaključio da je dron poslala ruska tajna služba, a jedan američki obrambeni zvaničnik u Evropi istakao je da vrsta eksploziva upućuje na vojnu proizvodnju.

Povezani incidenti i pretnje

Iste noći kad je pronađen dron s eksplozivom, teretni avion DHL morao je da prekine let zbog drugog drona. Pri poletanju se sudario s nepoznatim objektom u vazduhu, ali je bezbedno sleteo na drugu lokaciju s manjim oštećenjima. Istražitelji sada veruju da je udario u još jedan neprijateljski dron.

Dan kasnije, bespilotne letelice uočene su i iznad vojnog objekta u zapadnoj Nemačkoj. U tom objektu nalaze se komponente za američke sisteme PVO Patriot, koje Ukrajina traži za obranu od ruskih napada.

U Litvaniji se trenutno sudi petorici muškaraca zbog serije sličnih napada zapaljivim napravama. Tužilaštvo tvrdi da je osumnjičene angažovala ruska obaveštajna služba.

Političke posledice

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je da planira da udvostruči broj stručnjaka za borbu protiv dronova na 300 i poveća broj operativnih baza s četiri na osam. Nemačka i druge evropske zemlje već dugo beleže sumnjive prelete dronova iznad ključne infrastrukture i za to optužuju ruske agente koji, kako tvrde, sprovode špijunažu i sabotaže.

Moskva odbacuje optužbe. Ruska ambasada u Berlinu prošle nedelje je sugestije o ruskoj umešanosti nazvala "ishitrenom provokacijom" koja "služi samo interesima Kijeva i militarističkog krila evropske politike".

Incident se događa u osetljivom političkom trenutku. Berlin je najveći evropski dobavljač vojne pomoći Ukrajini, a sledećeg meseca održavaju se izbori u tri istočne savezne pokrajine. Pitanje vojne pomoći Kijevu je kontroverzno. Ankete pokazuju da bi desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja ima proruske stavove, mogla da osvoji ubedljivu većinu.

Oprez Berlina

Opozicini Zeleni kritikovali su vladu jer još nije imenovala Rusiju kao krivca. Politolog Volfgang Šreder smatra da na uzdržanost Berlina uteču dva faktora. Prvi je slučaj sabotaže gasovoda Severni tok 2022. godine, kada je Rusija bila glavni osumnjičeni, a nemačko tužilaštvo sada navodi da su napad naredile ukrajinske "državne vlasti".

Drugi, važniji razlog su nepredvidive posledice optuživanja Moskve za neuspeli vojni napad na nemačkom tlu.

"Ako bi se ovo definisalo kao čin agresije, odnosno vojni napad Rusije na kritičnu infrastrukturu, bili bismo na ivici ulaska u ratno stanje. To bi imalo posledice ne samo diplomatske prirode, već i u odnosu na NATO", izjavio je Šreder i dodao:

"Ovde se pristupa oprezno upravo zato da se izbegne uvlačenje u sukob. To bi značilo da ovo postaje pitanje evropske i NATO sigurnosti, što bi uključivanje Nemačke u oružani sukob između Rusije i Ukrajine podiglo na potpuno novi nivo".

(Telegraf.rs)