Preminuo bivši kineski premijer Džu Žungđi: Bio jedan od ključnih ljudi u usponu kineske ekonomije

Bivši kineski premijer Džu Žungđi preminuo je u 97. godini, javlja Reuters.

Kada je 2011. godine objavljen izbor njegovih govora u četiri toma, javnost je bila iznenađena njegovim opisima nasipa napravljenih od "otpada“ koje su gradili "paraziti", kao i bankara koji su pravili greške i koje je nazivao "polupismenim budalama".

Preporučujemo

Njegovi otvoreni i direktni komentari iz perioda kada je bio na vlasti postali su bestseler, što nije bilo iznenađenje u zemlji čiji su tadašnji lideri važili za oprezne i uzdržane, sklone često blagim i uopštenim javnim izjavama.

Ipak, reakcija na izbor Džuovih govora iz perioda kada je bio potpredsednik vlade, od 1991. do 1998. godine, a zatim premijer od 1998. do početka 2003, odražavala je i dublju zabrinutost koja je tada prožimala Kinu, dok se zemlja približavala tranziciji koja će na kraju dovesti Si Đinpinga na čelo države.

Reformistički nastrojeni bivši zvaničnici i intelektualci isticali su 2.042 stranice Džuovih govora, od kojih su mnoge prvi put postale javne, kao neprijatno ogledalo konzervativizma i konformizma tadašnjih lidera.

Urednici časopisa i korisnici interneta detaljno su proučavali knjige u potrazi za komentarima koji bi mogli da pošalju poruku savremenoj Kini.

Mnogi problemi koji su opterećivali kinesku ekonomiju dok se Si pripremao da preuzme vlast bili su prisutni i tokom Džuovog mandata: dugovi lokalnih vlasti i neodgovorno kreditiranje banaka, inflacija i nekontrolisani urbani razvoj, kao i korupcija koja je nagrizala poverenje građana i državne fondove.

"Naša zemlja suočava se sa mnogim potencijalnim krizama koje mogu izbiti u svakom trenutku.Obični ljudi su nezadovoljni nama na mnogo načina. Posebno ih zabrinjava korupcija među zvaničnicima, jaz između bogatih i siromašnih i ponašanje pojedinih lokalnih zvaničnika koji se ponašaju kao tirani", rekao je Džu početkom 1998. godine.

Džu je diplomirao na elitnom Univerzitetu Cinghua u Pekingu i Komunističkoj partiji Kine pristupio je 1949. godine, iste godine kada je Mao Cedung proglasio Narodnu Republiku Kinu.

Tokom haosa Kulturne revolucije bio je poslat na selo, ali je nakon političke rehabilitacije postepeno napredovao kroz partijske strukture.

Za gradonačelnika Šangaja imenovan je 1987. godine, gde je nadgledao prve korake tog grada ka transformaciji u globalni finansijski centar kakav je danas.

Godine 1991. prešao je u Peking kako bi radio u centralnoj vladi.

Pomogao je u sprovođenju reformi koje su Kinu transformisale iz države koja se početkom devedesetih opirala urušavanju sovjetskog modela komunizma u jednu od najbrže rastućih ekonomija sveta i buduću supersilu.

Džu je uspeo da obuzda pregrevanje kineske ekonomije početkom devedesetih, a kao premijer je sproveo reforme kojima su zatvarane ili privatizovane brojne državne kompanije, dok su milioni radnika ostajali bez posla.

Istovremeno je poreske nadležnosti prebacivao sa lokalnih vlasti na centralnu vladu i pokrenuo reformu stambenog sistema koja je postavila temelje kasnijem vrtoglavom procvatu tržišta nekretnina.

Ipak, njegov najveći uspeh bilo je uvođenje Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2002. godine, nakon iscrpljujućih pregovora.

Mnogi kineski zvaničnici tada su strahovali da je Džu napravio previše ustupaka kako bi obezbedio članstvo i da će time ugroziti kinesku ekonomiju.

Međutim, nisu svi kineski posmatrači njegov mandat smatrali bezuslovnim uspehom. Kritičari su tvrdili da su greške u politici prema žitaricama, raspodeli poreskih prihoda i zatvaranju državnih fabrika ostavile probleme koje su njegovi naslednici kasnije morali da rešavaju na manje upadljiv način.

Džou Ruđin, bivši visoki urednik  lista People's Daily,, zvaničnog glasila Komunističke partije Kine, rekao je u intervjuu 2011. godine da bi lideri koji su trebalo da naslede tadašnjeg predsednika Hu Đintaoa i premijera Ven Điabaoa mogli mnogo da nauče od Džu Žungđija.

"Era Džu Žungđija bila je period velikih reformi i tada je stasala grupa hrabrih ljudi spremnih da rizikuju, koji su predvodili pionirske korake ka tržišnoj ekonomiji. Danas i dalje postoji potencijal za velike reforme", rekao je Džou, zagovornik brzih tržišnih reformi tokom devedesetih.

(Telegraf.rs)