Mađari kreću u hitnu akciju na Dunavu zbog svoje jedine nuklearke: Žele da urade što i Rumuni, da li će uspeti

Mađarske vlasti najavile su početak radova na podizanju nivoa Dunava kako bi osigurale nastavak rada jedine nuklearne elektrane u zemlji. Postrojenje Paks, ključno za mađarski energetski sistem, dovedeno je na ivicu gašenja zbog istorijski niskog vodostaja izazvanog dugotrajnom sušom i ekstremnim toplotnim talasima koji su pogodili veliki deo Evrope.

Uporna suša i uzastopni toplotni talasi poslednjih meseci lišili su vode jednu od najvećih evropskih reka, spustivši vodostaj Dunava na rekordno niske nivoe. To je nuklearnu elektranu Paks dovelo na ivicu potpunog gašenja, prvi put u njenoj 44-godišnjoj istoriji. Postrojenje izgrađeno u sovjetsko doba koristi vodu iz Dunava za hlađenje svoja četiri reaktora, a zbog kritično niskog vodostaja trenutno radi sa nešto više od deset odsto svog kapaciteta od 2.000 megavata. Ova elektrana inače snabdeva Mađarsku sa gotovo polovinom ukupne električne energije, zbog čega je njena smanjena proizvodnja izazvala ozbiljne probleme sa energetskom stabilnošću zemlje.

Preporučujemo

Vlada pokreće opsežne intervencije na reci

Premijer Peter Mađar u sredu je u videu objavljenom na Fejsbuku najavio da će vlasti u četvrtak početi izgradnju rečnog praga, niske betonske ili kamene strukture koja se ugrađuje u korito reke kako bi se usporio tok i podigao nivo vode uzvodno.

Dostava oko 145.000 kubnih metara kamena potrebnog za izgradnju počeće već u sredu uveče, a Mađar je dodao da bi ova intervencija mogla da podigne nivo Dunava i do jednog metra.

Potapanje barži kao dodatna mera

U međuvremenu, dve barže duge 80 metara biće prevezene na lokaciju u blizini Paksa i mogle bi biti potopljene kako bi se nivo Dunava kod rashladnih pumpi elektrane podigao za dodatnih 20 centimetara.

Mađar je rekao da će odluka o tome da li će barže biti potopljene biti doneta u petak. Naglasio je da radovi moraju da budu izvedeni brzo kako bi se izbeglo potpuno gašenje elektrane.

"Ovu vanrednu situaciju više ne možemo smatrati jednokratnim prirodnim ekstremom", rekao je.

Mađar je izgradnju rečnog praga nazvao "dugoročnim" rešenjem koje bi moglo da osigura da nivo vode nikada ne padne ispod praga na kojem reaktori u Paksu moraju da budu ugašeni. Rekao je da se, nakon nedavnog privremenog porasta vodostaja, očekuje da će on ponovo početi da opada narednih dana, što bi bez spoljne intervencije moglo da dovede do potpunog gašenja elektrane Paks.

"Dunav nam je dao dane, a ne mesece", upozorio je Mađar.

Ekonomski udarac i širi evropski problem

Rad elektrane Paks pri trenutnom smanjenom kapacitetu mađarsku privredu košta i do 50 milijardi forinti (158 miliona dolara) mesečno.

Za poređenje, planirane intervencije na Dunavu koštaće oko šest milijardi forinti (19 miliona dolara), izvestio je AP.

Mađarska nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom. Slične mere preduzete su prošle nedelje u Rumuniji, gde su vlasti potopile četiri teglenice natovarene kamenjem u Dunav u pokušaju da preusmere vodu nizvodno prema nuklearnoj elektrani Černavoda, koja je već ugasila jedan od svoja dva reaktora zbog niskog vodostaja.

Nuklearne elektrane širom Evrope koje koriste rečnu vodu za hlađenje sve su ugroženije zbog klimatskih promena, koje donose duže i intenzivnije suše.

Slični problemi zabeleženi su i u Francuskoj i Sloveniji, što naglašava ranjivost postojeće energetske infrastrukture i nameće potrebu za hitnim prilagođavanjem i razvojem otpornijih sistema.

(Telegraf.rs)