Može li Rusija i dalje da tvrdi da je vojna sila? Nije sve onako kako izgleda na prvi pogled...

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin poslao svoje snage u Ukrajinu, Kremlj je delovao kao da se oslanja na poznati aksiom evropske bezbednosti: veliki broj ruskih vojnika, potpomognut velikim zalihama iz sovjetske ere i nuklearnom moći, poraziće otpor.

Više od četiri godine nakon što je Moskva započela invaziju punih razmera, ova pretpostavka je gotovo u potpunosti demantovana. Ukrajina je preživela, onemogućila Rusiji očekivanu brzu pobedu i pretvorila sukob u iscrpljujući rat visoke tehnologije.

Razvila je ciklus inovacija koji, prema rečima Džošue Huminskog, višeg potpredsednika za nacionalnu bezbednost i obaveštajne poslove u Centru za proučavanje predsedništva i Kongresa, napreduje brže od svega što rade SAD ili druge zemlje NATO-a.

Ipak, stručnjaci kažu da sve veće oslanjanje Moskve na Severnu Koreju kada je reč o municiji, raketama i trupama ne treba shvatiti ni kao dokaz da se Rusija urušava, niti, suprotno tome, kao dokaz da će njena vojska iz rata izaći jača nego ranije.

Slika koju oni opisuju mnogo je složenija.

Ukrajina je nanela velike gubitke ruskim konvencionalnim snagama i razotkrila duboke propuste u njihovom planiranju i doktrini. Istovremeno, Moskva nastavlja da se prilagođava ratištu, širi proizvodnju oružja i uči iz rata kakav ranije nije vodila.

"Ruske konvencionalne kopnene snage u Ukrajini kontinuirano slabe", rekao je Huminski za Radio Slobodna Evropa (RSE). Međutim, upozorio je da bi bilo "pogrešno procenjivati rusku vojnu moć samo iz te perspektive.

Ruska Severna i Pacifička flota imaju značajne sposobnosti, rekao je on, dok su njene strateške nuklearne snage uglavnom ostale netaknute, a Moskva i dalje poseduje sposobnosti u sajber i svemirskom domenu.

Zato pitanje možda više nije samo da li je Rusija i dalje druga najmoćnija vojska na svetu. Pitanje je šta je Ukrajina razotkrila o granicama ruske moći i da li prilagođavanje može da spreči da te slabosti postanu odlučujuće.

Neuspešna brza ofanziva i trka u prilagođavanju

Ruski problemi počeli su od njenih pretpostavki. Putinove obaveštajne službe, rekao je Huminski, predstavile su Ukrajinu kao državu za koju se očekivalo da će se brzo urušiti.

Umesto toga, ukrajinski otpor, ruski operativni neuspesi, zapadna pomoć i brzo prilagođavanje proizveli su potpuno drugačiji rat. Odbrana Hostomelja, u blizini Kijeva, gde su ukrajinske snage odbile elitne ruske vazdušno-desantne jedinice, postala je jedan od prvih primera kako su moskovski planovi mogli biti osujećeni. Taktika malih jedinica i zapadno protivoklopno oružje takođe su iskoristili slabosti ruskih oklopnih jedinica koje su napredovale.

Od tada se rat pretvorio u neprekidnu trku u prilagođavanju. Dronovi, elektronsko ratovanje i udari velikog dometa transformisali su ratište, čineći kretanje sve opasnijim i pomažući u stvaranju "zone uništenja" koja se pomno nadzire duž fronta.

Marija Snegovaja, viša istraživačica za Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu, rekla je za RSE da je Ukrajina ostvarila značajan tehnološki zamah i da sve više koristi dronove kako bi, barem delimično, nadoknadila nedostatak ljudstva.

Ova prednost je stvarna, ali je ona ne opisuje kao trajnu. Tehnološka prednost menjala se nekoliko puta tokom rata, rekla je Snegovaja. Ukrajina je trenutno u prednosti kada je reč o važnim tehnologijama dronova, ali Rusija je stalno sustiže, razlaže i kopira uspešne inovacije i razvija protivmere.

Ciklus se ubrzava: ono za šta je nekada bilo potrebno mnogo više vremena sada se događa u roku od nekoliko meseci. Zato ni Huminski ni Snegovaja ne vide rat kao jednostavnu priču o ukrajinskom tehnološkom sjaju koji pobeđuje zastarelu rusku vojsku.

Oboje opisuju mnogo dinamičniji sukob: Ukrajina je ostvarila značajan tehnološki zamah i razotkrila ozbiljne ruske slabosti, dok Rusija nastavlja da se prilagođava i usvaja lekcije naučene na ratištu, iako njene kopnene snage trpe teške udare i ogromne gubitke.

Severna Koreja popunjava praznine

Partnerstvo Moskve sa Pjongjangom možda je najjasnija ilustracija ogromnih zahteva ovog rata. Severna Koreja je isporučila municiju i rakete i poslala trupe, od kojih su neke raspoređene u ruskom regionu Kursk kako bi pomogle u odbijanju iznenadnog ukrajinskog upada 2024. godine.

Međutim, Snegovaja je rekla da rusko oslanjanje na spoljnu pomoć treba posmatrati u kontekstu njenih ogromnih napora da poveća domaću proizvodnju.

Moskva vodi iscrpljujući rat u kojem gubici prevazilaze ljudstvo i obuhvataju municiju i sisteme naoružanja. "Rusija je zapravo bila u stanju da proizvede mnogo toga", rekla je ona, naglašavajući da je Moskva "značajno povećala proizvodnju" sistema, uključujući dronove, opremu za elektronsko ratovanje, protivvazdušnu odbranu, tenkove i rakete.

Ali ruska industrija nije rešila svoj problem. Zahtevi rata su toliko veliki, rekla je Snegovaja, da čak ni drastično povećana proizvodnja ne može u potpunosti da zadovolji potrebe ratišta niti da omogući Rusiji da stvori značajne rezerve. To pomaže da se objasni uloga Severne Koreje.

Huminski je takođe rekao da severnokorejske trupe pomažu Moskvi da reši politički osetljiv problem ljudstva. Njihova upotreba može da omogući držanje položaja i oslobodi ruske vojnike za druge zadatke, bez potrebe da Putin naredi punu mobilizaciju, koja bi politički bila rizična.

Zato ovo nije ni jednostavan vojni kolaps, niti dokaz ruskog oporavka bez poteškoća. Rusija koristi strane partnere kako bi popunila određene praznine, dok pokušava da očuva i proširi svoju vojno-industrijsku bazu.

Prema Snegovaji, Kremlj nastavlja da širi proizvodne kapacitete i priprema se za dug rat. Međutim, taj napor praćen je sve većim troškovima. Ruski vojno-industrijski sektor u velikoj meri finansira država, dok ekonomski pritisak nastavka rata nastavlja da raste.

Ukrajina je promenila računicu, ali dronovi nisu dobili rat

Ukrajina je ušla u rat sa velikim konvencionalnim nedostatkom. Nije mogla da se suoči sa Rusijom tenk za tenk, granata za granatu ili vojnik za vojnika. Njen odgovor bio je da promeni računicu troškova.

Jeftini dronovi i drugi sistemi koji se brzo razvijaju mogu da ugroze mnogo skuplju opremu i, rekla je Snegovaja, Ukrajina je uspela da koristi dronove kako bi u značajnoj meri nadoknadila nedostatak vojnika.

Ali ona je takođe naglasila ograničenja ove prednosti. Dronovi nisu učinili vojnike nevažnim i ukrajinski problemi sa ljudstvom i dalje su ozbiljni. Odbrambena "zona uništenja" može pomoći u održavanju linije fronta, ali time rat nije dobijen.

U međuvremenu, Rusija prilagođava svoje metode. Snegovaja je opisala snage koje kombinuju pristupe sovjetskog stila i nasleđene proizvodne kapacitete sa dronovima, elektronskim ratovanjem i praksama na ratištu koje se brzo razvijaju.

Rusija trpi ogromne gubitke i suočava se sa sve većim pritiskom na svoju ekonomiju. Ali ona zadržava određene asimetrične prednosti, uključujući kapacitet da koristi veliki broj dronova, iskustvo u njihovoj upotrebi i veliku količinu podataka sa ratišta, koje prikupljaju borbene jedinice i operateri.

Zapadne zemlje "ne treba samo da gledaju šta Ukrajina radi, već i da obrate pažnju na ono što radi Rusija", koje lekcije izvlači i kako se prilagođava, rekao je Huminski. "Ako to ne uradimo i jednostavno je posmatramo kao konvencionalno oslabljenu rusku silu, to bi u budućnosti moglo da nam se vrati kao bumerang."

Novorosijsk pokazuje kako se rat širi

Ukrajinsko tehnološko prilagođavanje menja i geografiju rata.

Na Crnom moru Ukrajina je neprestano ugrožavala ruske pomorske snage i infrastrukturu, uprkos tome što je sukob započela bez ičega što bi bilo približno konvencionalnoj mornarici sposobnoj da se suprotstavi ruskoj floti. Nakon što su ruska sredstva pomerena dalje od Krima, sposobnost Ukrajine da napadne Novorosijsk, njeno glavno pomorsko središte dalje na istoku, pokazala je da udaljavanje od fronta ne garantuje bezbednost.

"Ruska flota je u ovom trenutku očigledno veoma ugrožena bilo gde u Crnom moru", rekla je Snegovaja.

Širi značaj je strateški.

Ukrajina sve više kombinuje svoje odbrambene napore na frontu sa napadima u dubini protiv vojnih i drugih ciljeva unutar Rusije, sa ciljem da nanese troškove izvan samog ratišta.

Snegovaja je rekla da su napadi doprineli povećanju uznemirenosti unutar Rusije i zahtevima za okončanje rata. Međutim, upozorila je da javno mnjenje ima samo ograničenu ulogu u donošenju odluka u Kremlju. Odlučujući je Vladimir Putin, a ne javno mnjenje.

Ukrajina možda trenutno ima tehnološki zamah, rekla je ona, ali Rusija nastavlja da odgovara, između ostalog i bržim dronovima sa mlaznim motorima i naporima da prevaziđe druga tehnološka ograničenja.

Oslabljena, ali smrtonosna

Stari načini merenja vojne moći ozbiljno su dovedeni u pitanje ovim ratom. Broj tenkova i vojnika pre rata nije predvideo ruske neuspehe 2022. godine. Ali ni ogromni ruski gubici ne dokazuju da je ona prestala da bude zastrašujuća vojna sila, upozoravaju stručnjaci.

Ukrajina je uništila mit da veliki broj ruskih snaga sam po sebi garantuje pobedu. Pokazala je kako otpor, brze inovacije i relativno jeftina tehnologija mogu manjoj vojsci da omoguće da nanese ogromne troškove mnogo većoj vojsci.

Ipak, Rusija i dalje ima znatno veće resurse od Ukrajine, široku vojno-industrijsku bazu, nuklearne snage netaknute ratom i vojne kapacitete koji sežu daleko izvan teško pogođenih kopnenih formacija koje se bore u Ukrajini.

To ne znači da Rusija pobeđuje u procesu prilagođavanja. Snegovaja je naglasila da Ukrajina trenutno ima tehnološki zamah, dok se ruska ekonomija i vojno-industrijska mreža suočavaju sa sve većim pritiskom. Takođe, rekla je ona, ne postoji analitički konsenzus o tome da li se Rusija i dalje može značajno nazivati drugom najmoćnijom vojskom na svetu.

Održivost zapadne podrške Ukrajini na kraju bi mogla biti jedan od najvažnijih faktora. Ukrajina je neprestano nadmašivala ono što bi se od nje očekivalo, rekla je Snegovaja, ali njena sposobnost da nastavi rat ostaje u značajnoj meri povezana sa spoljnom finansijskom, tehnološkom, obaveštajnom i vojnom podrškom.

Širi zaključak Huminskog jeste da će Rusija i Ukrajina iz ovog rata izaći kao dve od najiskusnijih i najkaljenijih vojski na svetu.

Ukrajina je teško pogodila rusku vojsku, uništila velike količine njene opreme i razotkrila slabosti koje je Moskva očekivala da će sakriti iza svog ugleda ogromne moći. Rusija plaća visoku cenu za prilagođavanje i još je daleko od rešavanja osnovnih problema koje je rat razotkrio.

Da li su lekcije koje Rusija izvlači dovoljne da nadoknade njene gubitke i da li Ukrajina može da zadrži svoj izuzetni tempo inovacija, moglo bi u velikoj meri da utiče na određivanje konačnog ishoda rata.

(Telegraf.rs)