Putin ima plan A i plan B, i režimski instituti priznaju da su Rusi uznemireni: "Dobili su tačan broj ljudi!"

Šta Vladimir Putin, nakon za Moskvu prilično posnog ratnog leta, namerava da uradi na jesen i zimu? Prema najnovijim informacijama iz Kremlja, Rusija u pripremi ima dva plana kojima namerava da uđe u šestu godinu rata protiv Ukrajine.

Prvo, prema podacima koje ne kriju ni ruski režimski vojni analitičari i mediji, vojsci nedostaje najmanje 400.000 vojnika, koje bi trebalo prikupiti već do kraja 2026. ili najkasnije početkom 2027. godine.

Najviše se šuška o novom talasu opšte mobilizacije, koja bi bila sprovedena nakon septembarskih parlamentarnih izbora, za koje se Putin dobro priprema.

Državna izborna komisija već je uklonila jedinu donekle antiratnu stranku Jabloko sa izbora, kao i veći broj nezavisnih kandidata, među kojima je, recimo, otvoreno antiratni političar Boris Nadeždin morao da pobegne iz Rusije jer mu je pretilo hapšenje zbog "ekstremizma", a sam Putin krenuo je na turneju po ruskoj provinciji, posetivši prvi put i sporna Kurilska ostrva uz samu granicu sa Japanom.

Vladimir Putin nastoji da umiri stanovništvo, koje je, čak i prema režimskim sociološkim institutima, uznemireno zbog najave mobilizacije, ali i zbog sve češćih i efikasnijih ukrajinskih napada na ciljeve u Rusiji i činjenice da se rat preneo i na samu Rusiju. Putin nastoji da podigne nacionalni duh izjavama da "Rusi imaju genetski kod pobednika" i da je "kraj rata blizu".

Nezavisni portal Vjorstka piše da se razmatraju različite varijante prikupljanja novih vojnika, pri čemu se pominje najmanje pola miliona vojnika, koliko zahteva Armija, ali ne isključuje ni mogućnost da bi Putin, ako plan ne bude ispunjen ili ako oseti da tinja određeno nezadovoljstvo koje bi moglo da izazove antiratne nemire, mogao da posegne čak i za uvođenjem ratnog ili vanrednog stanja, što je ipak malo verovatno.

Ruski disidentski krugovi, pozivajući se na izvore u Kremlju i Ministarstvu odbrane, navode da Putin na sve načine izbegava da proglasi opštu mobilizaciju, svestan njene nepopularnosti, i da se na predizbornu turneju nije uputio zbog izbora, čiji je rezultat ionako već izvestan, već zato da svoje lokalne šerife natera da mu isporuče određeni broj "vojnika po ugovoru", odnosno da mobilizacija ne bude "javna", već da se ljudi nagovore, odnosno nateraju na "sporazumni ugovor o služenju".

Prema portalu Vjorstka, veliki broj preduzetnika, ali i privrednika uopšte, negoduje jer će ostati bez velikog broja potrebnih radnika, pošto od lokalne uprave dobijaju naređenja o tome koliko ljudi moraju da isporuče vojsci.

Isto tako, Putin na toj svojoj turneji umiruje stanovništvo zbog sve češćih ukrajinskih napada, čak i na ciljeve nekoliko hiljada kilometara duboko unutar ruske teritorije, uglavnom na vojne fabrike, kao i rafinerije i skladišta nafte, zbog čega Rusija već mesecima ima nestašice goriva. To direktno utiče na dalje ukidanje mnogih avionskih linija i, što je najvažnije, na probleme sa prikupljanjem useva i žetvom. Rusija kao odgovor gađa ukrajinske luke na Crnom moru i Dunavu, kako bi ih onemogućila u izvozu žita. Od izvoza žitarica samo u prvih šest meseci 2026. Ukrajina je prihodovala više od 12 milijardi dolara.

Drugo, Rusija se uzda u to da SAD, kako Donald Tramp javno govori, i evropski saveznici neće do zime uspeti da snabdeju Ukrajinu preko potrebnim protivraketnim sistemima, naročito Patriotima, te će Rusija "nesmetano" moći svojim dalekometnim balističkim i hipersoničnim raketama da uništava ukrajinsku komunalnu i energetsku infrastrukturu.

Kako kaže ministar Denis Šmigal, prema obaveštajnim podacima Rusi ovog puta nameravaju da se obruše na vodovodnu mrežu u velikim gradovima, dok analitičari američkog Instituta za proučavanje rata (ISW) navode da će Putin nastaviti sa uništavanjem energetske i toplotne infrastrukture, pre svega u Kijevu i Odesi, a preusmeravanje ratne proizvodnje na balističke projektile potvrđuje ta predviđanja.

Rusija nastavlja da povećava proizvodnju projektila, uprkos sankcijama i problemima sa vazduhoplovnom komponentom. Za glavne tipove projektila, ruski vojno-industrijski kompleks trenutno ispunjava mesečne planove od 110 do 120 odsto, a za određene projektile čak i do 200 odsto, tvrdi za portal RBK Ukrajina zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, general-major Vadim Skibicki. To se posebno odnosi na projektile H-101, H-35, RM 48, kao i Kalibr i sisteme Iskander. Istovremeno bi Ukrajina do kraja godine mogla da poveća proizvodnju dronova i bespilotnih letelica sa sadašnjih 11 na čak 20 miliona komada.

Putin smatra da je to najefikasniji način da iscrpi Ukrajinu, a odgovara mu produženje bliskoistočnog rata jer je zbog toga SAD potpuno obustavio isporuku upravo protivraketnog naoružanja Ukrajini.

Kako tvrde nezavisni ruski analitičari, Vladimir Putin ne namerava da pregovara sa Ukrajinom, već će produžiti rat i tokom sledeće godine, uveren da može da iskoristi nedostatak presretačkih raketa Patriot kako bi primorao Ukrajinu da se povinuje njegovim maksimalističkim zahtevima.

Ukrajinski analitičar Andrij Kovalenko iz Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine za portal 24.ua kaže da će rat trajati još najmanje tokom cele 2027. godine:

"Kremlj veruje da može da iskoristi nedostatak protivraketnih sistema u Ukrajini kako bi izbegao bilo kakve smislene zajedničke pregovore ili da bi dao ustupke koji bi na bilo koji način odstupali od maksimalističkih zahteva koje Putin i njegova klika stalno ponavljaju."

Inače, prema najnovijim podacima, Rusija je do sada imala od milion i po do čak dva miliona gubitaka, uključujući poginule, nestale i ranjene.

Ukrajinci su do sada, u 2026. godini, uspeli da oslobode područje od oko 745 kvadratnih kilometara, a izgubili su oko 210 kvadratnih kilometara.

(Telegraf.rs/Jutarnji list)