Migrant pojurio novinarku Telegrafa na plaži smrti u Seuti, pa otkrio strašnu istinu: Snimili smo svaku reč

Jedan grad, dva vapaja, beznađe i krici tišine i straha koji diktiraju svakodnevicu. Dva sveta sučeljena u jednom mestu koje konstantno menja sliku Evrope. Ekipa Telegraf.rs čula je šta kaže običan narod u bezizlaznoj situaciji. Dok svet žmuri, oni žive kroz horor, i to ako imaju sreće.

- Plivao sam pet i po sati! Ljudi su umirali pred mojim očima, moj prijatelj je umro... Umro je! A ja sam nastavio i ušao u Španiju. Živećemo ovde bez hrane, ali nazad se ne vraćamo! - govori nam ilegalni imigrant, muškarac čija se odlučnost ogleda u svakoj pori strahom ispisanih bora na nekada mladom licu.

Samo koji tren kasnije, dok sunce nemilosrdno gura naša tela ka zemlji kojom su već neko vreme ispisane tragedije hiljada i stotine hiljada ljudi, nailazimo na potpuno drugačiju sliku. Odlučnosti nema u tom pogledu, ali svaki milimetar pogurenog stava prikazuje strah koji je najglasniji u samim očima.

- Ne mogu više ni da hodam ulicom, stalno prolaze pored mene, razumete?! Vlada je kupila dovoljno hrane za njih, a za nas u radnjama nema ni hleba. Napušteni smo u sopstvenom gradu! - govori nam upola glasa stanovnik Seute, Španac, uz česte okrete, kao da se plaši nekoga ko to može čuti osim nas.

Između ova dva vapaja, oba očajna, uplašena i beznadežna, jednog koji stiže iz koliba od trske sa najozloglašenije plaže na svetu i drugog koji dolazi sa centralnih ulica nekada lepog turističkog grada, stoji španska eksklava Seuta. Mesto gde se Afrika i Evropa ne dodiruju, već direktno sudaraju, u borbi za puki opstanak.

Svetski političari iz kabineta šalju protokolarna saopštenja, Crveni krst Španije bori se da migrantima pruži mrvicu dostojanstva, svet prati vesti sa bezbedne udaljenosti, a ekipa Telegraf.rs probila se kroz sve bezbednosne prstenove i ušla u sam centar drame čardaka između dva sveta, bogate Evrope i sirove Afrike.

Zvanične informacije kažu - nekoliko desetina hiljada migranata ušlo je na teritoriju španske eksklave Seuta krajem jula, veliki deo deportovan je samo nekoliko dana kasnije, a sudbina onih koji nisu biće odlučena vrlo uskoro. Žitelji Seute, pak, tvrde drugarčije. Prema njihovim rečima, ušlo je barem 160.000 ljudi, gotovo duplo više nego što Seuta ima stanovnika. Deportovani su, kažu, možda samo neki, ali situacija je daleko od rešenja.

- Kada će biti rešena? Ne znamo. Kako će se rešiti? Ne znamo - kaže za Telegraf.rs Anhela, jedna od retkih meštanki, koju smo zatekli na ulici.

Vojne i policijske snage na ulicama 24 sata dnevno

Humanitarna kriza u Seuti buknula je u sekundi kada je usledila masovna provala preko obale, krajem  jula ove godine, pretvarajući ovu špansku eksklavu u mesto potpune logističke i ljudske paralize. Nakon više dana sporadičnih prelazaka, situacija se otela kontroli kada su hiljade Marokanaca pešice i plivajući oko graničnog lukobrana preplavile plaže, stižući do kopna potpuno iscrpljeni, izranjavani i na ivici snaga. Ova masa ljudi, sa improvizovanim uslovima života, u kojima migranti otkuvavaju morsku vodu da bi preživeli i spavaju na kartonu u skrovištima od trske, iz temelja su urušili lokalni prihvatni sistem. Privremeni centar za pritvor (CETI) pretrpan preko svojih kapaciteta, zatvorio je kapije i doveo područje do same ivice higijenske i sanitarne katastrofe.

Zvanični Madrid i lokalne vlasti reagovali su u stanju visoke pripravnosti i duboke političke napetosti. Dok su pripadnici Civilne garde i službi za vanredne situacije na samom terenu pokušavali da zbrinu povređene i osiguraju osnovni red, predsednik autonomnog grada Seuta Huan Hesus Vivas dramatično je zatražio od španske vlade da proglasi stanje nacionalne vanredne situacije i preuzme jedinstvenu komandu nad krizom. Istovremeno sa apelima građanima na smirenost, španske vlasti su podigle bezbednosne protokole na najviši nivo, a Alhesiras i pristupne luke stavljeni su pod policijsku opsadu, dok se pravne i političke nesuglasice oko brzih deportacija i dometa nedavnih presuda Vrhovnog suda vode u trci sa vremenom.

Od samog Alhesirasa, poslednje tačke kontanintalne Španije pre Seute, pripadnici vojske i policije rade punom parom. Ekipa portala Telegraf.rs već se u tom gradu, preko puta Gibraltarske stene, suočila sa policijom koja je zaustavljala svakoga, pregledala automobile i pasoše svih koji su prolazili. Policijski helikopteri nadleću nebo iznad Alehesirasa i Seute, dva grada sa suprotnih strana Gibraltara, kao i preko samog Mediteranskog mora. Sa trajekta kojim smo putovali do Seute mogli smo da vidimo veliki broj policijskih čamaca koji su presretali male lokalne brodove, proveravali ima li u njima migranata. Da spreče njihov dalji prodor u zapadnu Evropu. Po izlasku sa trajekta dočekala nas je vojska, po dva vojnika na svakih 50 metara, čuvaju građane i prate svaki pokret migranata koji su ušli u Španiju ilegalnim putem. Marice prolaze ulicom pod rotacijom, a u lokalne radnje uvedeno je obezbeđenje.

Prvi utisak: Seuta je pod dve opsade, migrantskom i policijskom, a sada kada sam se vratila, nisam sigurna koja je od te dve opsade u meni izazivala već osećaj straha - migrantska, zbog svih predrasuda koje stičemo kroz životne situacije ili policijska, zbog činjenice da su oni jasan podsetnik da je situacija zaista na ivici eskalacije.

Migranti preplavili grad

Sa bezbedne udaljenosti Srbije, Seutu smo zamišljali kao podeljenu - ovaj deo grada pripada migrantima, oni se nalaze samo tu, drugi deo je španski i tu ćemo biti samo sa Špancima. Realnost koja nas je dočekala na terenu potpuno je drugačija. Svaka soba u Seuti, koju su prethodnih sezona zauzimali turisti, sada je postala privremeni smeštaj Marokanaca koji su imali novca za to "zadovoljstvo". Pomenuti Privremeni centar za pritvor (CETI), trenutno je pun maloletnika, a Marokanci koji nisu uspeli da plate smeštaj i punoletni su, pa makar imali i samo 19 godina, spavaju na plaži, svega 2 kilometra od centra grada i luke i nekih 600 metara od prihvatilišta.

Na toj plaži nastale su neke od možda najdramatičnijih slika koje su obišle svet u 2026. godini. Surova slika siromaštva i očaja. Preko peska rasuti su kartoni, a oko njih podignute male kućice od trske i šatori. Ispred jedne od njih zapaljena vatra, a na njoj plastična flaša puna morske vode - migranti se neće razboleti od soli u vodi i dehidratacije, ali hoće od istopljene plastike, koju će popiti sa vodom. Kuvaju kafu i nude i nama malo: logično, došli smo u njihovu kuću. A onda mladić sa početka teksta, Karim, izlazi iz svoje barakice i poziva nas, da nam ispriča svoju priču, jer shvata da smo mi možda jedini način da se njegov glas čuje.

- Plivao sam pet i po sati! Ljudi su umirali pred mojim očima, moj prijatelj je umro... Umro je! A ja sam nastavio i ušao u Španiju. Živećemo ovde bez hrane, ali nazad se ne vraćamo! Živela Španija, živeo Pedro Sančez - rekao je za Telegraf.rs Karim (19) i uveo nas u svoju kuću, a ako vas zanima šta je još rekao i kako izgleda kućica iznutra, pratite naredne tekstove.

Njihova svakodnevnica je prazna, neispunjena svakodnevnim zadacima koji nas u normalnom životu umaraju. Oni tumaraju između tuševa na plaži, centra grada i njihovih "kuća" na obali mora u pokušaju da prekrate vreme koje prolazi nemilosrdno sporo. Svake sekunde podsećajući ih da će se možda vratiti u bedu iz koje su pobegli, a koja je, kako su nam mnogo puta ponovili, gora od života koji žive na toj plaži.

Što je nama nezamislivo.

Španci istraumirani, ne izlaze iz kuće

Napustili smo plažu u tišini i sa novom perspektivom o svojim životima, strahu za tuđe živote i verom da ti ljudi tu zaista zaslužuju bolje - ne zaslužuju li svi barem osnovu ljudskog dostojanstva? Dok kroz prozor taksija posmatram tu prljavu plažu, punu smeća, razbacanih stvari i trske, taksista mi se obraća i šokira ljutnjom.

- Moja deca pet dana nisu izašla napolje, mamu ne puštam samu ni do apoteke i to sve zbog njih! - gotovo je vikao dok je govorio ove surove reči. Potpuno nespojive sa slikom izmučenih likova koju sam videla samo nekoliko minuta ranije.

Dva sveta, nigde dodirnih tačaka. I svaki svet ima svoju logiku i svoje pravo.

Pitala sam ga gde da odemo da razgovaramo sa Špancima, a kada smo stigli na destinaciju, još jedan šok. Španaca na ulici zaista nema. I mali broj koji je tu samo odmahuje glavom i moli nas da ih ne pitamo ništa. Ipak, na kraju se zaustavila Sara.

- Ne mogu više ni da hodam ulicom, stalno prolaze pored mene, razumete?! Vlada je kupila dovoljno hrane za njih, a za nas u radnjama nema ni hleba. Napušteni smo u sopstvenom gradu! Vlada nas je napustila i to je skandalozno - rekla je Sara, gospođa od nekih 50 godina, kojoj su suze tekle dok je, možda i prvi put naglas, izgovorila koliko su Španci ostavljeni sami sebi u ovoj situaciji.

U potrazi za boljim razumevanjem situacije dolazimo i do Anhele, koja je nekada davno i sama radila kao novinarka.

- Pa, takva je situacija u kojoj se mi sada nalazimo da je pustoš jer niko još ništa ne radi, jer ih još mnogo dolazi ovde. Ne znam kada će da ih deportuju nazad u njihovu zemlju jer je to veoma teško. Moraju da se sastave da se slože, obe vlade, Maroko, Španija, Evropska unija, i veoma je teško. Trebalo bi sada da odu. Pretpostavljam da će u skorijoj budućnosti oni vratiti veći deo migranata nazad. Dakle, nalazimo se u zastrašujućoj situaciji, nesigurnosti, nemogućnosti izlaska na ulicu. Kada će biti rešena? Ne znamo. Kako će se rešiti? Ne znamo - objasnila nam je Anhela.

Španija u procepu, Evropska unija na ivici nove migrantske krize

Dok se obale Seute guše u talasima novih dolazaka, zvanični Madrid i Rim vode grčevitu borbu na dva fronta. Vojno-policijskom na samoj granici i diplomatskom u Briselu. Španska vlada na čelu sa Pedrom Sančezom našla se u procepu između pritiska lokalnih vlasti i presude Vrhovnog suda koja zabranjuje brza proterivanja migranata pristiglih morskim putem. Kako bi zatvorila tu pravnu prazninu, vojska je na plaži Tarahal po hitnom postupku postavila masivnu plutajuću barijeru u dužini od pola kilometra. Istovremeno, prenatrpani prihvatni centri svedoče o tome da je sistem na samoj ivici pucanja, dok izveštaji humanitarnih službi govore o desetinama utopljenih u pokušaju da preplivaju granični lukobran.

Za celu Evropu, dalji nekontrolisani prodor kroz ove dve ključne kapije Mediterana prerastao je u direktan potres za sam opstanak Šengenskog prostora. Reagujući na dešavanja u Seuti, Italija je donela odluku o uvođenju vanrednih graničnih kontrola za sve letove i brodove koji stižu iz Španije, na šta je Madrid odgovorio reciprocitetom. Suspenzija slobodnog kretanja između dve članice EU jasno pokazuje kako kriza na afričkoj obali direktno urušava temelje Unije. Svaki novi talas na plažama Seute dodatno produbljuje jaz između zemalja na prvoj liniji fronta i ostatka kontinenta, trajno menjajući bezbednosnu i političku arhitekturu Evrope.

I dok se Evropska Unija bori da ostane na površini i da se izbori sa novnastalnom krizom, izbeglice iz Maroka se doslovno dave u pokušaju da se dokopaju Španije, a Seutanci se sa svojim novim sugrađanima guše u gradu u kom je strah progutao sav vazduh.

U narednih 10 dana pratite Telegrafov serijal članaka iz Seute. Čitaćete, i gledaćete, užasnu novu realnost Seute, bes i bol izrečene u kameru Telegrafa. Za nekog je ovaj grad kraj sveta, za nekog početak. Mi vam donosimo realnost, sa lica mesta, pa prosudite sami šta je zaista od ta dva ova malena eksklava na obali Mediterana.

(Telegraf.rs)