Da li je javna hajka zbog plagiranja dovela do tragedije profesora koji je probio barijere Kembridža?

Britanski sociolog koji je prošle nedelje podneo ostavku na Univerzitetu u Kembridžu nakon višenedeljnih javnih optužbi za plagiranje i medijske pažnje pronađen je mrtav u petak.

Džejson Ardej, koji je imao 37 godina kada je 2023. postao najmlađi crni profesor u istoriji Kembridža, podneo je ostavku nakon što se našao pod snažnim pritiskom medija, usled višenedeljnih optužbi za plagiranje u svom akademskom radu i pitanja u vezi sa njegovim tvrdnjama o sportskim dostignućima i prikupljanju novca u humanitarne svrhe.

Listovi Times i Telegraph, kao i BBC i Sky News, objavili su da je Ardej (41) u petak popodne pronađen "bez svesti" u jednoj kući u Baterseju, na jugu Londona, prenosi AP.

Vest o njegovoj smrti objavljena je iste nedelje kada su objavljeni njegovi memoari "Great and Unfortunate Things", dugo očekivana knjiga koju je izdavačka kuća Sajmon i Šuster odlučila da objavi uprkos sumnjama u njegovu verodostojnost. U saopštenju koje je objavljeno preko njegovog izdavača, Ardejeva porodica navela je da je "u šoku zbog gubitka ovog neverovatnog oca, partnera, brata, ujaka i sina".

"Kampanja dezinformacija bila je previše za Džejsona, koji je bio blag čovek i koji je uvek želeo da vidi ono najbolje u svakome", navela je porodica, dodajući da je Ardej tokom tri godine bio "izložen kontinuiranoj kampanji zlostavljanja... od strane onih koji nisu prezali ni od čega u svojoj nameri da ga potkopaju".

Metropoliten policija saopštila je samo da je 41-godišnji muškarac proglašen mrtvim u Baterseju, ne navodeći njegovo ime, u skladu sa svojom politikom.

"U ovom trenutku njegova smrt se tretira kao neočekivana, ali se ne veruje da je bila sumnjiva", navodi se u saopštenju policije.

Rektorka Univerziteta u Kembridžu Debora Prentis, koja je ranije najavila da će univerzitet ispitati okolnosti Ardejevog zaposlenja, rekla je da je "očajnički tužna" zbog ove vesti.

"Naše iskreno saučešće upućujemo porodici i prijateljima Džejsona Ardeja u ovom izuzetno teškom trenutku", rekla je.

Prilikom podnošenja ostavke na mesto profesora sociologije obrazovanja, Ardej je u saopštenju napisao da su "neumorne optužbe, spekulacije i javni komentari ostavili duboke posledice na mene i na ljude koje volim".

On je rekao da njegova ostavka ne bi trebalo da se "shvati kao prihvatanje narativa koji su se pojavili o meni". Negirao je plagiranje, ali je priznao da je napravio određene greške tokom rada na doktorskoj disertaciji.

Njegove pristalice, među kojima je bilo više od dve desetine akademika i političara, opisale su optužbe za plagiranje kao "kampanju blaćenja" čiji je cilj da se Ardej i drugi tamnoputi ljudi na "pozicijama uticaja" potkopaju.

Ardejevo imenovanje na Kembridžu skrenulo je pažnju na njegovu ličnu priču o prevazilaženju disleksije, razvojnih poteškoća i autizma, zbog kojih, kako je sam rekao, nije govorio do 11. godine, a bio je nepismen sve do kasnih tinejdžerskih godina.

Kembridž pokrenuo istragu zbog optužbi za plagiranje

U svojim memoarima Ardej je o sebi pisao kao o osobi "rođenoj da postigne uspeh i rođenoj da se bori". Sećao se porodične "legende" da je hit pesma iz 1980-ih "Everybody Wants to Rule the World" bila na radiju u trenutku njegovog rođenja. Opisao je kako je babica primetila njegove duge prste i rekla njegovoj majci da je to znak da mu je predodređena veličina.

Početkom dvadesetih godina, prisetio se, učestvovao je u humanitarnoj misiji u Brazilu kada mu je jedna humanitarna radnica stavila ruku na rame i takođe predvidela da ga čeka izuzetan život.

"Ali takođe verujem da ti je suđeno da doživiš veoma tužne i teške stvari", upozorila ga je ona.

Pitanja o Ardejevim kvalifikacijama javno je prošlog meseca pokrenuo Nejtan Kofnas, nekadašnji istraživač filozofije na Kembridžu koji je napustio univerzitet nakon što su njegove kritike programa različitosti, jednakosti i inkluzije izazvale široke proteste.

Times iz Londona objavio je 24. jula analizu Ardejeve doktorske disertacije iz 2015. godine, u kojoj je ukazano na ono što je list opisao kao više odlomaka koji su bili "identični ili gotovo identični" ranijem radu drugog istraživača.

Britanski mediji takođe su postavili pitanja u vezi sa Ardejevim tvrdnjama da je za humanitarne svrhe prikupio 5,5 miliona funti (7,4 miliona dolara) kroz poduhvate poput trčanja 30 maratona za 35 dana i pretrčavanja 600 milja za šest dana.

Desetine akademika sa Kembridža potpisale su pismo u kojem su zatražile nezavisnu istragu o tome kako je Ardej imenovan.

Kembridž je u početku stao iza Ardeja, navodeći da je optužbe za plagiranje već istražio Univerzitet Džon Murs u Liverpulu, koji je Ardeju dodelio doktorat.

Univerzitet je potom promenio stav i saopštio da je pokrenuo istragu "nakon novih informacija o kvalifikacijama profesora Ardeja i njegovim počasnim imenovanjima".

Prentis, rektorka univerziteta, rekla je ove nedelje da će Kembridž sprovesti reviziju svojih procedura zapošljavanja. Naglasila je da su "naši zaposleni koji pripadaju rasnim manjinama veoma cenjeni zbog svog naučnog rada, dostignuća i doprinosa koji daju instituciji i široj akademskoj zajednici".

"Ovaj konkretan slučaj predstavlja izuzetak i ne bi trebalo da se koristi za dovođenje u pitanje njihovog rada ili legitimnosti njihovih uloga na Kembridžu", rekla je u četvrtak.

(Telegraf.rs)