Milijarde zbog ropstva, na meti i Crkva: Koji su zahtevi za reparacije zbog trgovine ljudima

Ove godine došlo je do dramatične promene tona u globalnoj raspravi o transatlantskoj trgovini robljem.

Zahtevi za formalnim izvinjenjima, otpisom dugova i finansijskom nadoknadom od država i institucija koje su imale koristi od ropstva postali su sve snažniji.

Preporučujemo

U martu je u Ujedinjenim nacijama usvojena rezolucija kojom je ropstvo priznato kao "najveći zločin protiv čovečnosti", iako su Sjedinjene Američke Države glasale protiv rezolucije, dok su sve evropske zemlje bile uzdržane.

Velika Britanija, koja je zajedno sa Portugalom dominirala transatlantskom trgovinom robljem, dosledno je odbijala ideju isplate reparacija. To možda i ne čudi, imajući u vidu procene prema kojima šteta koju bi Britanija trebalo da nadoknadi državama pogođenim ropstvom iznosi više milijardi funti.

Ovaj otpor nije obeshrabrio Ganu, zemlju koja je postala vodeći glas u kampanji za reparacije.

Ministar spoljnih poslova Gane Semjuel Okuzeto Ablakva kaže za BBC da njegova zemlja "ne može da ćuti kada je reč o tome da počinioci budu pozvani na odgovornost".

Upravo je Gana predložila rezoluciju u UN, a u junu je u njenom glavnom gradu Akri održan samit o reparacijama, na kojem su učestvovali predstavnici oko 80 zemalja. Oni su zaključili da je nadoknada za pretrpljenu štetu odavno morala da bude sprovedena.

"Gana je oduvek bila pan-afrički lider. Mi smo prva zemlja u podsaharskoj Africi koja je stekla nezavisnost i pokazala da je moguće suprotstaviti se imperijalnoj sili i pobediti", rekao je Ablakva.

Afrička unija poverila je Gani posebnu ulogu "predvodnika za reparativnu pravdu", a političko rukovodstvo zemlje tu ulogu očigledno shvata veoma ozbiljno.

Delom je to zato što je oko 10 do 15 odsto od procenjenih 12 miliona Afrikanaca, koji su nasilno odvedeni iz svojih domova i sela i podvrgnuti dotad neviđenom obliku dehumanizacije, poticalo sa teritorije današnje Gane. Još veći broj ljudi odvođen je preko njenih obala.

Istočnoafrički robovi 1868. na palubi britanskog broda HMS „Dafne”, koji ih je spasio i oslobodio tokom transporta ka Brazilu. „Dafne” je bio jednog od brojnih britanskih brodova uposlenih na sprečavanju transatlantske trgovine robljem. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / The National Archives UK, nationalarchives.gov.uk

"Gana je bila mesto zločina na kojem su se ove strahote događale, tako da Gana ne može da ćuti i mora da zahteva da počinioci odgovaraju", rekao je ministar.

On se zalaže za sistem reparativne pravde koji bi finansirao obrazovne stipendije, fondove rizičnog kapitala za mlade afričke preduzetnike i istraživanja dugotrajnih zdravstvenih problema za koje pojedini stručnjaci smatraju da bi mogli imati korene u teškoj neuhranjenosti i nehumanim uslovima tokom ropstva.

Iako insistira da nije reč o direktnoj finansijskoj koristi za afričke lidere, među zahtevima sa nedavnog samita o reparacijama jasno su navedeni olakšavanje dužničkog tereta i otpis dugova.

Crkva Engleske takođe na meti zahteva

Ablakva želi da i pojedinačne institucije koje su profitirale od trgovine robljem budu pozvane na odgovornost i plate odštetu. Među njima je i Crkva Engleske.

Tokom 18. veka, misionarski ogranak Crkve upravljao je plantažama i posedovao stotine robova, čime je finansiran njegov rad širom Amerike i drugih područja.

Brojni sveštenici Crkve Engleske takođe su samostalno posedovali robove, dok je nedavni izveštaj fonda zadužbine Crkve pokazao da je institucija imala velika ulaganja u trgovinu robljem, od kojih je ostvarivala ogromnu zaradu.

Foto: Tanjug/AP

U julu je poglavarka Crkve, kenterberijska nadbiskupkinja Sara Malali, posetila Ganu tokom jedne od svojih prvih međunarodnih poseta na toj funkciji.

Posetila je zamak Kejp Kost, jednu od brojnih obalskih tvrđava kojima su upravljali Britanci i u kojima su porobljeni ljudi držani pre nego što bi bili poslati na brutalno putovanje preko Atlantika do Amerike.

Dok je obilazila tamnice u kojima su robovi bili zatočeni i prolazila kroz "vrata bez povratka", kroz koja su ih terali pre ukrcavanja na brodove, nadbiskupkinja je bila vidno potresena i zastala da se pomoli.

"Osetila sam težinu i dubinu zla koje je predstavljala transatlantska trgovina robljem. Nemoguće je da vas duboko ne pogode užasni uslovi u kojima su ljudi držani", rekla je ona.

Foto: PIUS UTOMI EKPEI / AFP / Profimedia

Nadbiskupkinja je takođe održala molitvu u kapeli iz 17. veka koja se nalazila direktno iznad tamnica.

"Za mene je to upečatljiva ilustracija načina na koji je Crkva bila uključena u trgovinu robljem. Kako je Crkva mogla da bude iznad užasa koji se odvijao ispod nje?", rekla je.

Crkva Engleske se izvinila zbog svoje uloge u transatlantskoj trgovini robljem, ali je istovremeno poručila da je potrebno preduzeti konkretne mere.

Crkva je osnovala fond od 100 miliona funti (135 miliona dolara) namenjen projektima koji bi trebalo da pomognu zajednicama za koje se smatra da i danas osećaju posledice trgovine robljem.

Da li su i Afrikanci bili saučesnici?

Jedan od glavnih kontraargumenata u raspravi jeste činjenica da su i pojedini Afrikanci učestvovali u hvatanju i prodaji svojih sunarodnika.

Međutim, ministar Ablakva odlučno odbacuje takav narativ. On tvrdi da je reč o pokušaju "zavadi pa vladaj" i stvaranju veštačke zabune.

Prema njegovim rečima, čitavu strukturu ropstva oblikovale su zapadne sile koje su posedovale robove i koristile lokalne aktere kako bi sprovodile svoje planove.

Ministar ističe da, kada su se donosili zakoni i formirali sistemi osiguranja i finansijske strukture trgovine robljem, "nijedan Afrikanac nije sedeo za stolom".

"Osuđujemo i u potpunosti odbacujemo tvrdnje da su Afrikanci podjednako krivi i saučesnici kao oni koji su osmislili čitavu ovu strahotu", rekao je.

Ipak, unutar same Gane rasprava o afričkom saučesništvu mnogo je složenija. Za pojedine tradicionalne lidere, priznavanje prošlosti predstavlja važan korak ka izlečenju društvenih rana.

Kralj Taki Tejko Tsuru II, vođa naroda Ga, javno se nedavno izvinio zbog umešanosti svojih predaka u trgovinu robljem.

"Mislim da je transatlantska trgovina robljem bila najveći zločin protiv čovečnosti i da su i naši preci učestvovali u toj trgovini", rekao je kralj.

Narod Ga bio je posrednik u trgovini sa Evropljanima. Trgovali su zlatom, slonovačom, a kasnije i porobljenim Afrikancima, često ljudima zarobljenim u lokalnim sukobima, u zamenu za robu koju su uglavnom donosili Britanci i Holanđani, uključujući tekstil, alkohol i oružje.

Kralj je smatrao da mora da se izvini ne samo zbog saučesništva svog naroda već i zbog uloge drugih Afrikanaca.

"Izvinjavam se u ime svih tradicionalnih vlasti, svojih predaka i prethodnika zbog uloge koju su imali u porobljavanju naše braće i sestara", rekao je.

On smatra da oni koji su imali koristi od trgovine robljem treba da plate reparacije i priznaje da i sam mora da se obaveže na finansijsku nadoknadu.

Foto: Wikipedia

Reparacije i afrička dijaspora

Gana prednjači i u još jednom pokušaju da zaleči štetu nastalu zbog trgovine robljem. Zemlja je pokrenula veliku kampanju kojom poziva afričku dijasporu, posebno Afroamerikance, da posete kontinent.

Ideja je bila da se ljudi povežu kroz zajedničku priču o traumatičnoj prošlosti, pri čemu su reparacije shvaćene doslovno kao proces "popravke" odnosa na ljudskom nivou.

Jau Asare, ganski doktorand na Univerzitetu Hauard, ranije je radio u predsedničkoj kancelariji Gane za pitanja dijaspore, koja je vodila ovu kampanju.

On kaže da je u početku okupljanja ljudi iz različitih delova sveta predstavljalo "prelepo i duboko iskustvo bez kapitalističkih motiva".

Međutim, smatra da je inicijativa ubrzo promenila karakter.

Turistička uprava Gane uključila se u projekat i počela da ga koristi za razvoj turizma, zbog čega je, prema njegovom mišljenju, fokus sa "isceljenja" prešao na ostvarivanje turističkih ciljeva.

Asare tvrdi da je kampanja povratnike iz dijaspore često posmatrala samo kao izvor novca, što je dovelo do povećanja cena i negativno uticalo na lokalnu ekonomiju.

"Sada lokalno stanovništvo više ne može da priušti ni osnovne stvari", rekao je.

Još ozbiljnije, smatra da je komercijalizacija inicijative zasenila duboki psihološki rad koji je potreban kako lokalnom stanovništvu tako i članovima dijaspore koji se vraćaju.

"Mi imamo posla sa ljudima, sa ljudskim bićima. Ne možemo ih svesti na: dođite da vidite ovo mesto i platite ulaznicu", rekao je.

On takođe postavlja pitanje zašto pripadnici dijaspore, u okviru inicijative koja je trebalo da se bavi traumom Afrikanaca u dijaspori, moraju da plaćaju iste ulaznice kao evropski turisti, na primer u obalskim zamkovima u kojima su ljudi bili držani pre nego što su odvođeni u ropstvo.

Foto: Rita Funk / DPA / Profimedia

Asare smatra da je zbog svega toga propuštena prilika da se pozabavi duboko ukorenjenom traumom koja je, prema njegovom mišljenju, utkana čak i u geografiju i psihologiju savremene Gane.

Navodi primer Džejmstauna u Akri, gde ljudi žive veoma zbijeno zbog istorijskog straha da bi, ukoliko žive dalje od drugih, mogli biti oteti.

Džejmstaun je jedan od najstarijih delova grada, zajednica prvobitno izgrađena oko britanske obalske tvrđave u koju su dovođeni porobljeni ljudi, gde su prodavani i potom ukrcavani na brodove za Ameriku.

Za Asarea, prava reparativna pravda mora da stavi ljudsku povezanost i isceljenje ispred finansijskih transakcija.

"Moramo da skinemo flaster i pogledamo ranu, otvorenu i duboku, koja je i dalje prisutna. A onda moramo da je previjemo, negujemo i izlečimo", kaže on kada govori o onome što smatra pravim reparacijama.

(Telegraf.rs)