Od porodičnih svađa do pucnjava u školama: Kako je oružje postalo veliki problem Tajlanda?

Samo tri dana nakon što je 14-godišnjak otvorio vatru u svojoj školi, ubivši osam ljudi pre nego što je izvršio samoubistvo, još jedan incident u istoj provinciji na još dramatičniji način pokazao je problematičan odnos Tajlanda prema oružju.

Čalong Rijevrang, 71-godišnji bivši političar, otišao je u lokalnu upravu kako bi razgovarao o velikoj sumi novca za koju tvrdi da mu duguje načelnik uprave Tongčaj Jenprasert, čovek kojeg je nazivao prijateljem.

Razgovor se naglo završio kada je Čalong izvadio pištolj i ispalio četiri metka kroz prozor Tongčajevog automobila, pogodivši njega i njegovog vozača. Tongčaj je kasnije preminuo od zadobijenih povreda.

Čalong je potom napustio mesto događaja i pozvao novinarku koju je poznavao, a koja je u tom trenutku bila usred prenosa uživo na Jutjubu, kako bi joj rekao šta se dogodilo.

Nakon što ga je policija presrela i odvela u stanicu, dozvoljeno mu je da razgovara sa novinarima. Pritom je opušteno pušio cigaretu i delovao kao da nije naročito potresen onim što je učinio.

Objasnio je da "nije nameravao da puca u svog prijatelja", već da je otvorio vatru nakon što je i vozač navodno izvadio pištolj. Policija je u automobilu pronašla dva pištolja, ali je saopštila da nisu bili u stanju da budu upotrebljeni.

Tri dana pre nego što je političar otvorio vatru, osam ljudi je stradalo u pucnjavi u školi u istoj provinciji.

To, međutim, nije bio jedini smrtni slučaj povezan sa vatrenim oružjem u Tajlandu tog dana. U Pračinburiju, istočno od Bangkoka, policijski narednik je tokom svađe pucao supruzi u glavu dok je ona vozila automobil kojim je trebalo da preuzmu njihovog malog sina. Automobil je potom udario u prepreku, nakon čega je policajac pucao sebi u glavu. Njegova supruga je preminula u bolnici.

Verovatno je tog dana bilo i drugih slučajeva smrtnog stradanja od vatrenog oružja koji nisu dospeli u medije.

Tajlandska policija ne vodi sopstvenu evidenciju, ali se procenjuje da u toj zemlji svake godine od vatrenog oružja strada između 2.000 i 3.000 ljudi.

U Velikoj Britaniji, koja ima približno isti broj stanovnika, taj broj je manji od 50.

Oružje se ponekad koristi u pljačkama, a za relativno skromnu sumu novca u Tajlandu moguće je angažovati plaćenog ubicu. Ipak, najčešće do smrtnog ishoda dolazi tokom porodičnih svađa, finansijskih sporova ili tuča u barovima pod dejstvom alkohola.

U Tajlandu je u opticaju više od 10 miliona komada vatrenog oružja u civilnom vlasništvu, od čega je oko četiri miliona neregistrovano. To znači da i sitne rasprave oko beznačajnih stvari mogu iznenada postati smrtonosne.

"Veoma je žalosno što Tajland ima veoma visoku toleranciju prema nasilju", kaže Bunvara Sumano iz Tajlandskog instituta za razvojna istraživanja.

"Oružje se smatra statusnim simbolom, a postoji toliko mnogo načina da civili dođu do njega. Takođe, pokazivanje snage i demonstracija moći smatraju se poželjnim ponašanjem u tajlandskom društvu. Kada imate normu koja podstiče posedovanje oružja kao način pokazivanja snage, uz lak pristup oružju, rezultat je ovakav."

Na prvi pogled, Tajland ima prilično stroge propise o oružju. Svako ko želi da kupi pištolj najpre mora da podnese zahtev za dozvolu za kupovinu, a nakon kupovine mora da dobije i posebnu dozvolu za posedovanje. Ukoliko želi da nosi oružje van svog doma, potrebna mu je i treća dozvola.

Uvozno oružje a najveći deo ga upravo takvog porekla veoma je skupo.

Međutim, postoje velike rupe u sistemu. Dozvole za posedovanje važe doživotno. Ne postoji obavezni pregled mentalnog zdravlja, niti kontrole načina na koji se oružje bezbedno čuva. Tako je dečak koji je izveo poslednju pucnjavu u školi uspeo da dođe do legalno posedovanog pištolja svog dede i velike količine municije.

Postoji i državni program koji policajcima i drugim službenicima omogućava da kupuju oružje po znatno sniženim cenama.

Prema tom programu, koji je pokrenut 2009. godine, godišnje je uvezeno oko 200.000 komada oružja, uglavnom iz SAD.

Oružje se zatim može preprodati nakon pet godina, što je postalo unosan posao.

Program je više puta bio predmet istraga zbog navoda o korupciji. Zajedno sa oružjem koje lokalno proizvode neregistrovani proizvođači, veruje se da upravo ovaj sistem predstavlja jedan od izvora velikog broja oružja na crnom tržištu Tajlanda.

Tajlandski premijer Anutin Čarnvirakul naredio je hitne mere za pooštravanje kontrole oružja, uključujući suspenziju programa kupovine po sniženim cenama i izdavanja svih novih dozvola za kupovinu.

On razmatra i ograničavanje važenja dozvola za posedovanje oružja, kao i moguću amnestiju kojom bi se ljudi podstakli da predaju neregistrovano oružje.

Zatražio je od parlamenta da radi na novom zakonu i obećao stroge kazne za one koji budu kršili propise.

Ali Tajland je kroz ovo već prolazio.

Nakon masakra dece i nastavnika koji je 2022. godine u vrtiću počinio bivši policajac, a zatim i pucnjave koju je 2023. izveo drugi 14-godišnji dečak u najpopularnijem tržnom centru u Bangkoku, Anutin, tada ministar unutrašnjih poslova, naredio je slične mere.

Program kupovine oružja po sniženim cenama tada je takođe bio suspendovan, ali je gotovo odmah ponovo uspostavljen. Nakon još jedne pucnjave u školi u februaru ove godine uvedena je zabrana nošenja vatrenog oružja za osobe koje nisu na službenoj dužnosti.

Problem, međutim, nije samo u propisima. Ogroman broj oružja u opticaju, raširena korupcija, slabo sprovođenje zakona u različitim oblastima života, veličanje oružja i višedecenijska vojna kultura, sve to doprinosi problemu.

U poslednjim prijavama imovine članova vlade više od deset ministara navelo je da poseduje oružje. Ministar pravde poseduje 10 komada, ministar životne sredine i prirodnih resursa naveo je 12, dok je jedna poslanica prijavila čak 48 komada oružja.

Bunvara Sumano ukazuje i na snažan uticaj vojske u Tajlandu, čak i kada ona direktno ne upravlja zemljom, što je tokom većeg dela njene moderne istorije bio slučaj.

"Ako primetite, svakog Dana dece u Tajlandu, umesto da decu vode u muzej ili park, mnoge porodice ih vode u vojne ili vazduhoplovne baze kako bi videli oružje i fotografisali se držeći puške. To je deo kulture. Vidite krupne muškarce u vojsci koji izgledaju tako moćno i to vas na neki način navodi da poželite da budete jedan od njih", rekla je ona za BBC.

Tajland predstavlja izuzetak u ovom delu sveta.

U poređenju sa više od 10 miliona komada oružja u civilnom vlasništvu u Tajlandu, Indonezija ih ima svega oko 82.000, iako ima četiri puta više stanovnika. U Maleziji ih ima oko 107.000, a smrtni slučajevi izazvani pucnjavom su retki.

Filipini su jedina druga zemlja u regionu sa sličnom kulturom posedovanja oružja i uporedivim nivoom kriminala povezanog sa vatrenim oružjem.

Ljubitelji oružja na Tajlandu sada strahuju da će vlada, pod pritiskom javnosti nakon najnovijih napada, otežati i odgovorno posedovanje oružja.

Pedesettrogodišnji biznismen, koji je želeo da bude predstavljen kao Jod, rekao je za BBC da svoju kolekciju od više od 70 komada oružja smatra pre luksuznim igračkama - tvrdi da većinu nikada nije ni koristio.

"Većinu krivičnih dela počinjenih vatrenim oružjem u ovoj zemlji izvršava se ilegalnim oružjem. Nove mere za kontrolu legalno posedovanog oružja nisu pravo rešenje. Prazni pištolji i rezervni delovi koji mogu da se sastave u pravo oružje legalno se uvoze u zemlju. Zašto se to ne suzbija?"

Drugi vlasnik prodavnice, koji u svojoj kolekciji ima više od 40 komada oružja, naveo je slabost sprovođenja zakona u Tajlandu kao razlog zbog kojeg se naoružao.

"Pogledajte ovu zemlju danas. Svakog dana se dešavaju zločini. Nije bezbedno. Droga je svuda. Ljudi moraju da se zaštite jer nema dovoljno policajaca. Ljudi treba da imaju pristup oružju kako bi preživeli i zaštitili sebe."

Dok je čekao da bude optužen za ubistvo o kojem, kako se činilo, nije ni razmišljao kada je ušao u lokalnu upravu, Čalong Rijevrang, moćna lokalna figura naviknuta da dobija ono što želi, razmišljao je pred novinarima o situaciji u kojoj se iznenada našao.

"Ne mogu da verujem da sam u ovoj situaciji, da sedim u policijskoj stanici. Tokom celog života nikada nisam morao da dolazim u policijsku stanicu", rekao je Čalong.

Prema navodima policije, svojevremeno je imao dozvole za devet komada oružja, ali je poslednjih godina taj broj smanjio na samo jedan.

Ispostavilo se da je i jedno oružje bilo dovoljno da okonča život njegovog prijatelja i potpuno mu preokrene život.

(Telegraf.rs)