Ovaj grad je "pobedio" razoran zemljotres u Kolumbiji: Niko nije poginuo, ništa se nije srušilo! Kako?

Dok su se širom zapadne Kolumbije posle zemljotresa jačine 7,4 stepena prošle nedelje rušile zgrade rastao broj žrtava, u gradu Armenija, koji je 1999. godine pretrpeo katastrofalna razaranja, nije se srušila nijedna zgrada i niko nije poginuo...

Humberto Rejes, koji je krenuo na posao, opraštao se od supruge kada je zemlja počela da podrhtava. Potres u ponedeljak ujutru odmah je 70-godišnjeg univerzitetskog profesora vratio u 1999. godinu, kada je zemljotres jačine 6,2 stepena srušio 60 odsto zgrada u gradu Armenija u Kolumbiji, usmrtivši gotovo 1.000 ljudi.

Preporučujemo

Ali setio se i vežbi koje ovaj grad u kolumbijskoj regiji poznatoj po uzgoju kafe od tada sprovodi najmanje dva puta godišnje. Njegova supruga spustila se pored kreveta, u nadi da će tako ostati prostor u kojem bi mogla da preživi ukoliko se zgrada sruši. On se pridržao za frižider.

Napolju su osluškivali sirene hitne pomoći. Gotovo da ih nisu čuli. Ovog puta, pomislio je Rejes, nešto je bilo drugačije.

Zemljotres jačine 7,4 stepena koji je u ponedeljak ujutru pogodio pacifičku obalu Kolumbije srušio je zgrade širom zapadne Kolumbije, usmrtivši najmanje 285 ljudi i povredivši hiljade. Broj žrtava nastavlja da raste dok spasioci pretražuju ruševine.

Ali u Armeniji - Gradu čuda, kako ga nazivaju - koji broji 300.000 stanovnika i koji je udalje oko 70 kilometara od epicentra, nije bilo aktivnih spasilačkih akcija. Nijedna zgrada se nije srušila. Niko nije poginuo.

Obližnji gradovi Pereira i Manizales, poređenja radi, pretrpeli su desetine žrtava. U Kaliju, koji je od epicentra udaljen više nego dvostruko u odnosu na Armeniju, prijavljeno je najmanje 95 poginulih.

Ali u "Gradu čuda" nije se dogodilo čudo, tvrde inženjeri i zvaničnici koji su pomogli da se organizuje odgovor grada na zemljotres iz 1999. godine. Bio je to rezultat pažljivog planiranja i obnove nakon što je katastrofa primorala grad da se izgradi gotovo iz početka.

"Pripremali smo se. Jačali smo naše sisteme za pomoć i spasavanje", rekao je gradonačelnik Džejms Padilja lokalnoj televiziji. "Sve ove vežbe koje smo sprovodili poslednjih godina pretvorile su Armeniju u grad otporan na zemljotrese."

Nisu, međutim, bile u pitanju samo vežbe. Katastrofalna šteta iz 1999. godine pružila je gradu priliku da se obnovi tako da bude otporniji.

"Zemljotres je srušio sve najstarije, loše izgrađene objekte", rekao je za Washington post građevinski inženjer Omar Kardona, najpoznatiji kolumbijski stručnjak za seizmički rizik.

"Armenija više nema stare zgrade koje drugi gradovi još imaju", rekao je. "A to je dug po koji zemljotresi uvek dolaze."

Kako bi upravljala obnovom, Kolumbija je osnovala fond od milijardu dolara za obnovu regiona uzgajivača kafe. Fond za obnovu regiona Kafe, odnosno FOREC, podelio je Armeniju na 15 zona prema stepenu oštećenja i geografskom položaju, a svaku od njih poverio jednoj nevladinoj organizaciji - planerima i socijalnim radnicima, uz savetovanje inženjera i seizmologa - koji su procenjivali štetu, osmišljavali projekte obnove, a zatim povlačili sredstva iz budžeta.

Everardo Muriljo, izvršni direktor fonda, nazvao je to "sporim planiranjem za brzu realizaciju".

Prema rečima Jahira Rodrigeza, koji je 1999. bio sekretar Armenije za urbanističko planiranje i rukovodio gradskom kancelarijom za vanredne situacije, tri stvari koje je grad uradio tokom obnove pokazale su se korisnim kobnog ponedeljka.

Armenija je bila jedan od prvih kolumbijskih gradova koji je sproveo ono što je poznato kao mikrozoniranje - mapiranje reakcije tla od bloka do bloka kako bi se usmerilo planiranje.

Grad je zabranio novu gradnju na rastresitom tlu, koje može da pojača podrhtavanje.

I pridržavao se strogih, ažuriranih građevinskih propisa.

FOREC nije bio savršen, rekao je Kardona. Fond se ponašao "kao menadžer koji je padobranom spušten spolja", rekao je - gradio je kuće i menjao planove, ali nije ojačao lokalne institucije kojima je trebalo da ih održavaju.

Kolumbijski nacionalni seizmički propisi, poslednji put ažurirani 2010. godine, napisani su tako da spreče urušavanje zgrada i zaštite živote. Slab potres ne bi trebalo da nanese štetu zgradi. Snažan može da izazove strukturalna oštećenja, ali ne bi trebalo da dovede do njenog urušavanja.

Ali problem u Kolumbiji nije kvalitet propisa, tvrde analitičari, već njihova primena, naročito kada je reč o neformalnoj gradnji.

Inženjeri prave prečice "ponekad uz saučesništvo javne uprave koja odobrava radove", rekao je Rodrigez.

U Pereiri je u utorak, dan nakon zemljotresa, pregledao ruševine godinu dana stare zgrade. Svi su verovali da je zidana od cigle, rekao je. Ispostavilo se da je bila od maltera.

Oko 70 odsto gradnje u Bogoti je neformalno, rekao je Kardona. Napravio je ilustrovani priručnik kako bi majstore naučio onome što inženjeri znaju već decenijama - kako da grade bezbedne kuće na jedan i dva sprata bez diploma iz građevinskog inženjerstva.

"Ljudi će graditi, ali želim da grade bolje", rekao je.

I FOREC i Kardona dobili su nagradu Sasakava Kancelarije Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa za doprinos toj oblasti.

"Preživljavanje zemljotresa nije pitanje sreće. To je pitanje inženjerstva i nauke. Postoji način da se zgrade učine neurušivim, ma koliko zemljotres bio stravično snažan", rekao je Kardona.

(Telegraf.rs)