"Drogirao nas je, bolovi su bili toliko jaki": Otišle na razgovor za posao u Ministarstvo, pa preživele horor

Nekoliko žena koje su bile na razgovoru na posao u francsukom Ministarstvu kulture optužilo je Kristofera Negrea, službenika ministarstva, da ih je drogirao i seksualno napao.

"Bila sam veoma slaba. Više nisam mogla kako treba da osećam noge. Bila sam uplašena. Nisam znala šta se dešava", kaže Anais de Vos, jedna od žena koja je optužila Negrea.

Preporučujemo

Bio je jul 2011. godine i Anais, koja je tada imala 27 godina, bila je na razgovoru za posao u francuskom Ministarstvu kulture u Parizu.

Obično nije pila kafu, ali kada joj je intervjuer, visoki državni službenik Kristijan Negre, ponudio kafu, prihvatila je iz pristojnosti.

On ju je sam napravio, kaže ona za BBC, ali "imala je čudan ukus, pa sam popila oko pola".

Razgovor je počeo u kancelariji, ali je posle nekoliko minuta Negre predložio da izađu napolje.

Dok su šetali ulicama Pariza, Anais je počela da oseća neobjašnjivu i nekontrolisanu potrebu za mokrenjem.

Kaže da mu je rekla da hitno mora da pronađe toalet.

"Pogledao me je pravo u oči i rekao: 'Da li ti se piški? Osećala sam se kao dete. Bilo mi je veoma čudno kako me je gledao, gotovo likujući."

Kaže da ju je uputio do vrata ostave ispod mosta na Seni i rekao: "Možeš ovde."

Anais je danas jedna od gotovo 250 žena koje veruju da ih je Negre drogirao u navodnim incidentima između 2009. i 2018. godine, podvrgavajući ih onome što je poznato kao hemijsko podvrgavanje - korišćenju droga kako bi se nad nekim stekla kontrola.

"Počela sam da paničim"

"Počela sam da paničim. Imala sam slike u glavi kako me gura u prostoriju i zatvara vrata za mnom"nastavlja Anais.

Pošto joj je sve bilo "previše čudno", insistirala je da nastave dalje.

Otišli su do Luvra kako bi koristila tamošnji toalet, ali je korišćenje toaleta koštalo jedan evro, a ona je novčanik ostavila u kancelariji Ministarstva. Negre joj je rekao da ni on nema gotovine.

Foto: Tanjug/AP/Thomas Padilla

Očajna i u bolovima jer je pokušavala da zadrži mokraću, Anais je pronašla kafić koji joj je dozvolio da koristi toalet.

Do tada se, kako kaže, osećala fizički veoma slabo. Kada je prišla toaletu, izgubila je kontrolu i pomokrila se.

Kada se osvrne na 2011. godinu, Anais kaže da joj određenu utehu pruža činjenica da se pomokrila van Negreovog pogleda.

"Barem me nije video", kaže ona.

"Bila sam veoma zahvalna što sam nosila samo haljinu", dodaje, objašnjavajući da joj je to olakšalo da prikrije ono što se dogodilo.

Posle tri sata provedena sa Negreom, kaže da se osećala "ošamućeno i potpuno iscrpljeno".

Nije dobila posao i sumnjala je da sa njim nešto nije u redu, ali nikada nije mogla da shvati šta ju je tačno učinilo toliko nelagodnom.

Anais smatra da je taj incident narušio njeno samopouzdanje i da je u godinama koje su usledile krenula manje ambicioznim profesionalnim putem.

Policija otkrila navodnu evidenciju

Godine 2019. dobila je pismo od policije. Kada se sastala sa istražiteljima, saznala je da sumnjaju da je ona jedna od gotovo 200 žena koje je Negre navodno drogirao tokom razgovora za posao, uglavnom za radna mesta u Ministarstvu kulture.

"Bila sam šokirana. Ali bilo mi je drago što sam saznala da nisam luda. Nešto se tog dana dogodilo", kaže ona.

Kasnije se pojavilo još desetine navodnih žrtava.

Policija veruje da je Negre koristio diuretike, lekove koji se koriste za lečenje različitih zdravstvenih stanja, uključujući visok krvni pritisak, a koji izazivaju pojačano izlučivanje mokraće.

Anais je još tog dana pomislila da je možda nešto sipao u njeno piće, ali je tu misao odbacila, govoreći sebi: "To je Ministarstvo kulture. To nije moguće."

"Experiments P"

Anais kaže da joj je policija rekla da je na Negreovom računaru pronašla tabelu sa podacima o navodnim žrtvama, nazvanu "Experiments P", upravo preko koje su je i pronašli.

Prema njenim rečima, u dokumentu je bilo zabeleženo kada su žene stigle na razgovore, kada im je dat diuretik, koliko je vremena prošlo pre nego što su mokrile i kakav su donji veš nosile.

Anais je sada uverena da je upravo diuretik bio razlog zbog kojeg je kafa koju joj je Negre napravio imala čudan ukus.

Istraga protiv Negrea počela je u junu 2018. godine, kada ga je koleginica uhvatila kako fotografiše jednu ženu ispod stola, navelo je tužilaštvo u saopštenju objavljenom u februaru ove godine.

Najpre je suspendovan sa funkcije regionalnog direktora za kulturna pitanja, a Ministarstvo kulture ga je 2019. godine otpustilo.

Tužioci su naveli da je Negre 2018. godine istražiteljima rekao da je tokom razgovora za posao "nametao ponižavajuće situacije ženama".

Mnoge žene kažu da su prvi put shvatile da su možda bile žrtve tek kada ih je kontaktirala policija.

Neke su se javile nakon što su u medijima videle Anais i druge žene koje su ga optužile.

Negre, koji je sada u šezdesetim godinama, nalazi se pod formalnom istragom zbog optužbi koje uključuju drogiranje, narušavanje privatnosti i seksualni napad. Čeka suđenje.

BBC je njegove advokate upoznao sa optužbama iz ovog teksta, ali jsu oni odbili da komentarišu.

Još jedna žena opisala sličan slučaj

Još jedna žena čije se ime pojavljuje u Negreovim beleškama je Mari-Elen Bris. On ju je 2016. godine intervjuisao za posao u Ministarstvu kulture u Strazburu, gde je tada radio.

Kaže da joj je rekao da deluje uznemireno i predložio da prošetaju napolju kako bi „smirila živce“.

Ali dok su šetali pored kanala, Mari-Elen je, poput Anais, osetila nekontrolisanu potrebu za mokrenjem, koja je počela da joj izaziva bol.

Kaže da joj je Negre rekao da zna gde se u blizini nalazi javni toalet, ali kada su stigli, tamo toaleta nije bilo.

"Zaista sam počela da patim… bolovi su bili toliko jaki da sam bila bela, bleda, suze su mi tekle niz lice", kaže ona.

Mari-Elen kaže da nije imala drugog izbora nego da se pomokri na javnom mestu. Negre joj je ponudio da je zakloni svojim kaputom.

"Bilo me je užasno sramota. Nije skidao pogled sa mene", kaže ona.

Godinama je, kaže, osećala sram. Poput Anais, i nju je policija kontaktirala i rekla joj da je među Negreovim navodnim žrtvama.

"Bio je to ogroman šok", dodaje ona.

Foto: Pixabay/axxg

Hemijsko podvrgavanje

Mari-Elen kaže da su joj, osim psihičke traume, ostali i problemi sa mokrenjem.

Objašnjava da se događaj možda ne uklapa u ono što ljudi obično smatraju seksualnim napadom, ali da nema nikakvu sumnju u ono što joj se dogodilo: "Napadnuta sam, omamljena sam, otrovana sam, ali za mene je to seksualni napad, jasno."

O problemu hemijskog podvrgavanja počela je javno da govori i francuska poslanica Sandrin Žoso. Ona je postala jedna od vodećih aktivistkinja nakon što je francuski senator Žoel Gerio ove godine proglašen krivim jer joj je u piće ubacio ekstazi sa ciljem da je seksualno napadne.

Žoso smatra da Francuska predugo nije činila dovoljno kako bi zaštitila žene koje su drogirane i procesuirala počinioce.

Ona je ove godine učestvovala u uvođenju pilot-programa koji omogućava ženama koje sumnjaju da su drogirane da odnesu uzorke krvi, urina ili kose u laboratoriju na testiranje, bez obaveze da prethodno podnesu zvaničnu prijavu policiji.

Problem je, međutim, u tome što Anais, Mari-Elen i mnoge druge navodne žrtve Negrea nisu ni sumnjale da su bile drogirane. Ako se testiranje ne obavi ubrzo nakon drogiranja, supstance više neće biti moguće pronaći u krvi i urinu.

Droge mogu ostati detektabilne duže u kosi, ali što više vremena prođe, teže je utvrditi kada su unesene u organizam.

Profesor Žan-Klod Alvarez, koji vodi pilot-program u bolnici "Raymond-Poincaré", kaže da je upotreba diuretika na ovaj način "veoma neobična" i da za 26 godina rada kao toksikolog nikada nije video nešto slično.

Laboratorija rutinski testira 400 supstanci, a sada se u Francuskoj posebno traže i diuretici.

Danas je prošlo 15 godina od susreta Anais sa Negreom i sedam godina od njenog prvog razgovora sa policijom.

Poput mnogih drugih žena koje ga optužuju, frustrirana je zbog toga koliko dugo traje postupak protiv njega.

U međuvremenu, navodni počinilac je, prema navodima organizacije Fondation des Femmes, koja podržava oko 30 pogođenih žena, nastavio da radi u oblasti ljudskih resursa.

"Sve je uznemirujuće i ljuta sam zbog načina na koji se prema nama postupa. Četiri godine sam bila sama sa saznanjem da sam žrtva. Nisam znala šta da radim. Veoma sam ljuta na pravosudni sistem", kaže Anais, koja sada ima 42 godine.

Mari-Elen ovo čekanje opisuje kao "sekundarnu viktimizaciju".

"Kao žrtva, moram da dokazujem posledice, idem kod psihijatra, pišem posebne beleške", kaže ona.

Kašnjenje u postupku dodatno je otežalo ono što su preživele.

"Ne osećamo nužno da nas potpuno shvataju ozbiljno", kaže Mari-Elen.

Kaliopi Mingeiru iz UN Women rekla je za BBC da vlade, policija i pravosudni sistemi moraju učiniti više u borbi protiv seksualnih napada uz pomoć droga, upozorivši da su vlasti suočene sa veoma ozbiljnim izazovima i da kašnjenja u slučajevima navodnog zlostavljanja uništavaju živote žena.

Mari-Elen je dugo ćutala, sve dok nije prestala da oseća sram.

"Ne moram da se krijem - ja sam žrtva. Važno mi je da javno govorim jer je to omogućilo nekim žrtvama da se prepoznaju, shvate da su bile žrtve i potom podnesu prijavu. Govoriti o tome je neophodno u svetu u kojem živimo. Važno je govoriti o seksističkom i seksualnom nasilju", kaže ona.

(Telegraf.rs)