Evo gde je tačno uhapšen čovek kojeg je tražila cela Evropa: Došao na godišnji odmor u Hrvatsku?

Ukrajinski državljanin Vladimir Z. uhapšen je u sredu u Puli zbog sumnje da je učestvovao u sabotaži gasovoda Severni tok između Rusije i Nemačke 2022. godine, saopštilo je nemačko Savezno državno tužilaštvo.

Prema navodima nemačkih tužilaca, Vladimira Z. uhapsila je hrvatska policija na osnovu naloga nemačkih istražnih organa.

Preporučujemo

Reč je o obučenom roniocu za kojeg postoji osnovana sumnja da je, zajedno sa drugim osumnjičenima, učestvovao u postavljanju eksploziva i izazivanju eksplozija koje su oštetile gasovode Severni tok.

Kako su za Jutarnji list potvrdili iz Policijske uprave istarske, hapšenje je obavljeno u turističkom objektu na području Pule.

"Istarska policija jutros je u turističkom objektu na području Pule uhapsila osobu u odnosu na koju se sprovode radnje radi potvrđivanja da li je reč o osobi za kojom je Savezni sud pravde u Karlsrueu raspisao Evropski nalog za hapšenje. S obzirom na navedeno, u ovom trenutku nismo u mogućnosti da potvrdimo identitet uhapšene osobe", odgovorili su nam iz policije.

Nezvanično, muškarac je uhapšen na Verudeli. Budući da je reč o jednom od najvećih turističkih područja Pule, na kojem se nalazi niz hotela i drugih smeštajnih objekata, pretpostavlja se da je tamo boravio na godišnjem odmoru. Za sada nema potvrde da li je u Pulu stigao sam ili sa porodicom.

Do sabotaže gasovoda Severni tok, podsetimo, došlo je 26. septembra 2022. godine, kada su u podvodnim eksplozijama uništene tri od četiri cevi gasovoda na dnu Baltičkog mora u blizini danskog ostrva Bornholm, pri čemu je došlo do ogromnog curenja metana. Gasovodi su bili izgrađeni za transport ruskog gasa u Nemačku kroz Baltičko more, a bili su u većinskom vlasništvu ruske kompanije Gazprom, koja je u većinskom državnom vlasništvu. Zapadni zvaničnici i istražitelji proglasili su to sabotažom.

Trag do počinilaca, koji je juče doveo do najnovijeg hapšenja u Puli, imao je niz rukavaca i slepih ulica. Dugo se nagađalo o identitetu napadača i okolnostima događaja o kojem se razvilo više teorija. Naime, Severni tok od početka nije bio samo energetski projekat.

Američke administracije ocenile su gasovod kao mogućnost da "Evropa postane talac Rusije". Drugi krak nikada nije pušten u rad nakon što je završen nedugo pre sabotaže. Međutim, ni Severni tok u trenutku incidenta, iako su oba gasovoda bila puna gasa, nije bio u funkciji, jer je Moskva tvrdila da zbog sankcija ne može da održava gasovod i da stoga ne može da šalje gas Evropi tim putem.

Odmah nakon incidenta zapadni zvaničnici, ukrajinska vlada i mediji automatski su u prvi plan stavili Moskvu. Smatralo se da Rusija sama uništava sopstvenu infrastrukturu kako bi dodatno podigla cene gasa, izazvala energetsku paniku u Evropi ili poslala upozorenje. Rusija je to oštro odbacila, optužujući zapadne sile za događaj koji se dogodio u međunarodnim vodama.

Kako su nemački, danski i švedski istražitelji analizirali dokaze, istraga se od ruskih osumnjičenih preusmerila na proukrajinsku diverzantsku grupu.

Ključni trag nemačkih istražitelja, koji su na kraju preuzeli vođstvo nad slučajem, postala je iznajmljena jedrilica "Andromeda". Istražitelji su otkrili da je iznajmljena pomoću lažnih dokumenata preko nemačke kompanije, kao i da su na njoj pronađeni tragovi vojnog eksploziva identičnog onome na mestu sabotaže.

Istraga je otkrila logistiku u kojoj su učestvovali ukrajinski državljani, obučeni ronioci, vojnici i koordinatori. Među osumnjičenima su pojedinci poput Serhija K. i ronioca Vladimira Z.

Prema novijim istragama i medijskim izveštajima, operaciju je navodno organizovala manja grupa uz privatno finansiranje i logistiku iza koje je, prema nekim obaveštajnim navodima, stajao tadašnji vojni vrh. Međutim, zvanična Ukrajina i predsednik Volodimir Zelenski uporno negiraju bilo kakvu umešanost u događaj.

Dok su Švedska i Danska zatvorile svoje preliminarne istrage jer nisu pronašle direktnu nadležnost za suđenje na svojoj teritoriji, Nemačka je nastavila postupak, podigla optužnicu i izdala naloge za hapšenje, što je dovelo do hapšenja osumnjičenog ronioca Vladimira Z. u Hrvatskoj radi izručenja Nemačkoj.

U martu 2023. godine nekoliko međunarodnih medija, pozivajući se na anonimne izvore, izvestilo je da je proukrajinska grupa možda izvela napad koristeći "Andromedu". Prema tim izveštajima, istražitelji su pronašli ostatke eksploziva na "Andromedi", a pisali su i da ju je iznajmilo šest osoba sa profesionalno falsifikovanim pasošima za poljsku kompaniju sa dvojicom ukrajinskih vlasnika. Navodno je jahta napustila Rostok 6. septembra.

Dana 27. septembra 2022. godine cene gasa u Evropi porasle su za 12 odsto nakon što se proširila vest o oštećenim gasovodima, uprkos činjenici da Severni tok 1 još od avgusta nije isporučivao gas, dok Severni tok 2 nikada nije pušten u rad.

Nemačko savezno tužilaštvo identifikovalo je grupu ukrajinskih državljana, a imenovani su: Serhij K., bivši oficir ukrajinske vojske optužen da je vodio i koordinisao čitavu operaciju. Uhapšen je u Italiji u avgustu 2025. godine i izručen Nemačkoj. Volodimir Z., profesionalni ronilac i instruktor, osumnjičen je da je direktno zaronio na dubinu od oko 80 metara kako bi postavio eksplozivne naprave na gasovode.

Prema rekonstrukciji The Wal Street Journal i poljskih medija, Žuravljov je godinama mirno živeo sa porodicom u poljskom gradu Pruškovu, nedaleko od Varšave. Tamo je formalno radio u sektoru montaže klima-uređaja i ventilacionih sistema, dok je u slobodno vreme držao privatne časove tehničkog ronjenja na velikim dubinama.

Kada je nemačko tužilaštvo u junu 2024. godine poslalo Poljskoj Evropski nalog za hapšenje, Žuravljov nije uhapšen. Prema navodima poljskog radija RMF FM, do hapšenja nije došlo jer poljska granična policija u tom trenutku navodno nije unela njegove podatke u nacionalni registar traženih osoba.

Diplomatski skandal: Slučaj koji je izazvao sukob Berlina i Varšave

Prema navodima nemačkih medija i The Wal Street Journal, Žuravljov je početkom jula 2024. godine uspeo da napusti Poljsku i pređe u Ukrajinu, verovatno preko graničnog prelaza Korčova, u vozilu ukrajinskog vojnog atašea. Ceo slučaj izazvao je ozbiljne diplomatske tenzije između Berlina i Varšave, jer su nemački krugovi sumnjali u namerno odugovlačenje poljske strane.

Poljski premijer Donald Tusk javno je odbacio kritike i poručio da problem sa Severnim tokom nije u tome što je uništen, već što je uopšte izgrađen, dodavši na društvenim mrežama da bi svi pokrovitelji tog projekta danas trebalo da se izvine i ćute.

(Telegraf.rs)