Da li je ovo znak da je Putin izgubio živce?

Tirade protiv Londona i Berlina, ratni brodovi u Baltiku, hibridne provokacije. Moskva nasumično uzvraća udarce - a pritisak raste i u samoj Rusiji. Ono što na prvi pogled deluje kao znak slabosti Kremlja zapravo je mračno upozorenje.

Otvorene i prikrivene pretnje iz Kremlja ne prestaju. Pre nekoliko dana ruska mornarica prebacila je raketnu fregatu "Admiral Kasatonov" u Baltičko more. Reč je o jednom od najmodernijih ruskih ratnih brodova, opremljenom lansirnim sistemima za rusko visokotehnološko oružje, između ostalog i krstareću raketu SS-N-33 Cirkon, sposobnu za nošenje nuklearne bojeve glave.

Preporučujemo

Premeštanje broda usledilo je nekoliko dana nakon što je Vladimir Putin zapretio da će Rusija "slikom u ogledalu" zaustavljati i zaplenjivati zapadne trgovačke brodove ukoliko evropske zemlje nastave sa kontrolama ruskih trgovačkih brodova. To je Putinova najnovija reakcija na mere zemalja EU i Velike Britanije protiv takozvane flote iz senke, koju Rusija koristi za zaobilaženje ograničenja cene nafte.

Pre dve nedelje ukrajinski transportni avion na aerodromu Hale-Lajpcig, važnom čvorištu za podršku Ukrajini, za dlaku je izbegao planirani napad dronom sa eksplozivom. Organizatori napada navodno se traže u Moskvi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova preti važnim zemljama koje podržavaju Ukrajinu - Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavio je da će Rusija "značajno pooštriti metode kako bi uništila sve ono čime Zapad snabdeva ratnu mašinu Kijeva". Ruska ambasada u Velikoj Britaniji upozorila je britansku vladu na "posledice", reagujući na izveštaje prema kojima Ukrajina koristi britanske dronove duboko u ruskoj pozadini.

Razlozi za novi talas pretnji su očigledni. Za nekoliko nedelja u Rusiji se održavaju izbori za Dumu, parlament. Iako su oni već decenijama namešteni u korist Kremlja, između ostalog sistematskim isključivanjem nezavisnih opozicionara, kontrolom masovnih medija i statistički dokazivim manipulacijama tokom prebrojavanja glasova, Putin se ipak trudi da vodi kampanju za svoju vladajuću stranku, prvenstveno u gradovima na istoku zemlje koji se nalaze na, zasad, bezbednoj udaljenosti od ukrajinskih napada, piše Welt.

"Putin iznutra inscenira normalnost, igra fudbal sa decom u Krasnojarsku i divi se ulovu lokalnih ribara na Iturupu, pacifičkom ostrvu oko kojeg se spore Japan i Rusija. Navodnu bezbednu normalnost u zemlji treba zaštititi od podmuklog Zapada i njegovih saveznika, poruka je koja stoji iza njegovih geopolitičkih izjava. Fasada koju Putin gradi treba da prikrije probleme koji su, međutim, mnogim Rusima već očigledni. U četvrtoj godini, Putinov rat u Ukrajini je u zastoju. Razvoj ukrajinske proizvodnje dronova i slabosti ruske protivvazdušne odbrane učinili su napade svakodnevnom pojavom. Kremlj ne uspeva da reši krizu sa gorivom izazvanu ukrajinskim napadima na rafinerije", navodi nemački list.

Navode da i državni list "Izvestija" izveštava da je manje od trećine benzinskih stanica u zemlji dovoljno snabdeveno benzinom i dizelom. Čak su i u Moskvi na pojedinim benzinskim stanicama ponovo uvedena ograničenja prodaje. Ruska privreda, u kojoj se često plaća bezgotovinski, vraća se gotovini, a Centralna banka beleži rekordan rast količine novca u opticaju.

Rusi zbog blokada interneta često ne mogu da plaćaju bezgotovinski i brinu da bi država mogla da posegne za privatnim depozitima radi finansiranja rata. Zemljom kruže glasine o prinudnoj mobilizaciji, jer se umesto regruta sposobnih za borbu za vojsku prijavljuju sve stariji i bolesniji muškarci. Hiljade Rusa već danima prelaze granicu sa Gruzijom. Južni sused Rusije od 2022. godine predstavlja utočište za mlade Ruse koji ne žele u vojsku.

"Kritičari dobijaju otkaze ili završavaju u zatvoru"

U toj nervoznoj atmosferi Kremlj pojačava pritisak i na unutrašnjem političkom planu. Sve što bi moglo da dovede u pitanje Putinov glavni prioritet, rat u Ukrajini, kako piše Welt, mora da nestane.

Državna investiciona i razvojna banka VEB.RF nedavno je otpustila svog dugogodišnjeg glavnog ekonomistu Andreja Klepača. On je u maju, na diskusiji koju je organizovala Moskovska berza, suštinski rekao da Rusija ne može da pobedi u ratu iscrpljivanja protiv Ukrajine. Ukrajinu Zapad subvencioniše u iznosu koji odgovara polovini ruskog budžeta.

"Mi imamo iluziju da će se u Ukrajini sve urušiti. Ali ništa se nije urušilo, niti će se to dogoditi. Naši rashodi, međutim, rastu", rekao je ekonomista.

Klepač je upozorio na zaostajanje Rusije: "Gubimo i tehnološku i ekonomsku utakmicu u svetu." Rusija se, doduše, neće urušiti, ali će zato izgubiti trku sa Kinom, SAD, pa čak i Ukrajinom.

Welt smatra da bivši zamenik ministra ekonomije Klepač verovatno nema mnogo razloga za strah zbog otkaza, jer je u svojim izjavama kao uzrok problema naveo Centralnu banku i njenu visoku referentnu kamatnu stopu, a ne Putinovu neobuzdanu želju za ratom.

"Drugačije je prošao Lev Šlosberg. Sud u Pskovu na severozapadu Rusije osudio je potpredsednika liberalne male stranke Jabloko zbog 'diskreditovanja' i 'lažnih vesti' o vojsci na 11 godina i mesec dana zatvora. Ruska država godinama progoni ovog političara i izdavača lokalnih novina. Šlosberg je jedan od retkih preostalih političara u Rusiji koji se javno protive ratu u Ukrajini. Ni kazna zatvora za Šlosberga nije bila dovoljna ruskoj državi. Njegova stranka, koja se zalaže za okončanje rata, prvobitno je dobila dozvolu za učešće na jesenjim izborima za Dumu - očigledno zato što je Kremlj očekivao loš rezultat koji bi trebalo da pokaže koliko je opozicija nepopularna", piše u analizi nemačkog lista.

"Međutim, kada je stranka zapretila da bi mogla postati tačka okupljanja nezadovoljnih mladih Rusa i kada je prema anketama iznenada prešla izborni prag od pet odsto, odluka je sudskim putem preinačena. Stranka, koja se još devedesetih godina protivila ratovima u Čečeniji, izbačena je sa glasačkih listića. Ono što na prvi pogled izgleda kao znak slabosti Kremlja zapravo je mračno upozorenje nezadovoljnima. Ko se u Putinovoj Rusiji suprotstavi ratu u Ukrajini, suočava se sa velikim problemima", zaključuje se u analizi Welta.

(Telegraf.rs)