Iran odgovorio na žestoku pretnju Donalda Trampa! Spominje se kopneni sukob, Teheran u stanju pripravnosti

Iran je u petak saopštio da će njegov odgovor na bilo kakve nove pretnje SAD biti "razoran", nakon što je Vašington najavio uvođenje najstrožih finansijskih sankcija u istoriji, sa ciljem obaranja iranskog rukovodstva, piše agencija Reuters.

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da će u ponedeljak izneti detalje planiranih sankcija, koje dolaze nakon upozorenja predsednika Donalda Trampa da će svaka zemlja koja Iranu pruži "bilo kakvu vrstu pomoći za opstanak" snositi ekonomske posledice.

Preporučujemo

Načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga, general-major Ali Abdolahi, rekao je da će reakcija Islamske Republike biti široka i odlučna.

"Uz spremnost na kopnu, moru, u vazduhu, protivvazdušnoj odbrani i sajber-prostoru, iranske oružane snage odgovoriće na nove pretnje neprijatelja razornim, kažnjavajućim i pogubnim odgovorima", preneli su iranski mediji njegove reči.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf, koji je glavni pregovarač Teherana u posredovanim razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, rekao je da Vašington izgleda zaključio da ne može da odnese pobedu u direktnom vojnom sukobu.

"Moramo napraviti planove za suočavanje sa nepravednim sankcijama kako bismo ih prevazišli", rekao je on u susednom Iraku, optužujući SAD i Izrael da pribegavaju ekonomskom i, kako je rekao, "kognitivnom" ratovanju.

Međutim, obraćajući se u četvrtak uveče iranskim i iračkim privrednicima, Galibaf je priznao da je iranska ekonomija pod velikim pritiskom.

"Bez obzira na to koliko vojnu moć imamo, nećemo opstati ako su ljudi gladni i ako nemamo finansijski promet, ekonomski rast i nacionalnu proizvodnju", rekao je Galibaf, a prenela je zvanična novinska agencija IRNA.

Mere ne bi trebalo da podignu cenu nafte

Cene nafte su u petak blago pale, ali su i dalje bile na putu ka drugom uzastopnom nedeljnom rastu, nakon što su u četvrtak porasle zbog nove pretnje američkim sankcijama.

"Nisam siguran zašto je nafta porasla zbog ovoga. Ako sprovodimo maksimalni ekonomski pritisak, to znači da verovatno neće doći do velikog ponovnog pokretanja kinetičkih operacija", rekao je Besent za CNBC, koristeći izraz koji se odnosi na vojnu silu.

U ratu je poginulo na hiljade ljudi, a sukob je uvukao i zemlje Persijskog zaliva i doveo do rasta globalnih cena goriva, dok je Iran napadao brodove kroz Ormuski moreuz, kojim je pre februara prolazila oko petina ukupne svetske trgovine naftom.

Samo sedam trgovačkih brodova prošlo je Ormuskim moreuzom u četvrtak, što je polovina broja iz prethodnog dana, pokazuju podaci kompanije za praćenje pomorskog saobraćaja Kpler. Pre rata, kroz moreuz je prolazilo više od 130 brodova dnevno.

Tramp još nije ostvario ciljeve koje je postavio na početku rata - uništavanje iranskog nuklearnog programa, ograničavanje sposobnosti Irana da napada regionalne rivale i stvaranje uslova da Iranci svrgnu svoje verske vlastodršce.

SAD i Iran su dva puta objavili sporazume o prekidu vatre, u aprilu i junu, sa ciljem da se obnovi slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz i započne put ka okončanju gotovo šestomesečnog sukoba, ali su se oba sporazuma ubrzo raspala.

Besent je za CNBC rekao da će u ponedeljak na konferenciji za novinare "tačno objasniti šta ćemo uraditi" u vezi sa Iranom.

"Srušićemo ovaj režim. Vreme je da naši saveznici i ostatak sveta donesu odluku", rekao je on, opisujući pomorsku blokadu ponovo uvedenu Iranu u julu i "najstrože sankcije u istoriji" kao udarac "jedan-dva".

Iran se gotovo neprekidno suočava sa ekonomskim sankcijama skoro 50 godina, još od Islamske revolucije 1979. godine, ali njegovo stanovništvo trpi posledice visoke inflacije, slabljenja valute, nestašice energije i oštećene infrastrukture.

Neki Iranci sa kojima je agencija Reuters razgovarala rekli su da bi dodatno ekonomsko kažnjavanje moglo da poveća teškoće, oslabi klerikalni establišment i izazove nemire, mada od smrtonosnog gušenja protesta u januaru nema znakova novih masovnih nemira.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči bio je prkosan u objavi na mreži Iks, u kojoj je podsetio na prethodne pokušaje SAD da izvrše ekonomski pritisak na Iran, kao i na Trampove izjave s početka rata.

"Pre 14 godina: 'Najrazornije sankcije u istoriji.' Propale. Pre 8 godina: 'Maksimalni pritisak.' Propao. Pre 5 meseci: 'Bezuslovna predaja.' Propala. Danas: 'Najrazornija ekonomska operacija ikada.' Mora da propadne. Već smo gledali ovaj film. Ista priča. Drugi nasilnici", napisao je on.

Najnovija američka blokada počinje da smanjuje protok nafte ka Kini

U Americi, Tramp je pod pritiskom da okonča rat, dok visoke cene goriva smanjuju njegov rejting i potencijalno ugrožavaju kontrolu njegove Republikanske stranke nad Kongresom na izborima za Kongres u novembru.

Besent je rekao da Kina polovinu svojih energetskih potreba podmiruje iz Persijskog zaliva i da bi zato imalo smisla da se Peking "pridruži programu".

Kina kupuje više od 80% iranske nafte koja se izvozi brodovima, prema podacima kompanije Kpler za 2025. godinu. Međutim, dodatni američki ekonomski pritisak na Peking nosi rizik od odmazde, posebno u trenutku kada je Kina ublažila ranija ograničenja na izvoz ključnih retkih zemnih minerala.

Ponude iranske sirove nafte kineskim kupcima već su opale otkako su SAD sredinom jula ponovo uvele blokadu iranskih luka, rekli su izvori iz trgovinskog sektora Reutersu.

Foto: Tanjug/AP

Kineska ambasada u Vašingtonu saopštila je da "sankcije i pritisak ne pomažu u rešavanju problema" i pozvala na diplomatsko rešavanje sukoba.

Pooštravanje sankcija nosi i druge rizike, naročito za američke saveznike u Persijskom zalivu, od kojih su neki imali napade na energetska postrojenja i postrojenja za desalinizaciju od kojih zavise u snabdevanju pijaćom vodom.

(Telegraf.rs)