Velika pobeda za Trampa: Vrhovni sud SAD dao zeleno svetlo za ograničavanje glasanja poštom pred izbore

Vrhovni sud SAD saopštio je da američki predsednik Donald Tramp može da počne da sprovodi delove izvršne uredbe čiji je cilj ograničavanje glasanja poštom, ali da bi dodatni pravni sporovi mogli da uspore sprovođenje njegovog plana pre novembarskih izbora za Kongres.

Odluka unosi novu neizvesnost u pravila glasanja na izborima za Kongres, jer ostavlja otvorenom mogućnost da Tramp uvede mere predviđene uredbom iz marta, kojom su američka Poštanska služba i Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS) dobili dosad nezabeležene uloge u organizaciji izbora.

Preporučujemo

Odluka Vrhovnog suda, doneta bez potpisa i uz protivljenje troje liberalnih sudija, znači da administracija predsednika SAD Donalda Trampa može da nastavi sa predlogom prema kojem bi DHS sastavljao posebne spiskove ljudi za koje smatra da imaju pravo glasa u državama pod kontrolom demokrata koje su sudskim putem osporile ovaj plan.

Drugi deo Trampove izvršne uredbe nalaže Poštanskoj službi da uvede nova pravila za savezne države koje žele da šalju glasačke listiće poštom. Od njih se zahteva da Poštanskoj službi dostave sopstvene spiskove birača sa pravom glasa, kao i da na koverte sa glasačkim listićima unesu podatke koji bi omogućili njihovo praćenje.

Sudije su dale zeleno svetlo Poštanskoj službi da sprovede taj deo Trampovog plana, ali je niži sud u odvojenom postupku blokirao njegovu primenu na teritoriji cele zemlje.

To znači da će verovatno biti potrebni novi sudski postupci pre nego što Poštanska služba bude mogla da nastavi sa sprovođenjem tih mera. Ti postupci mogli bi da dovedu do novih hitnih žalbi koje bi brzo stigle do Vrhovnog suda, možda već za nekoliko dana.

"Ako konačno pravilo Poštanske službe nanese štetu saveznim državama, one mogu da ospore to pravilo", navodi se u odluci suda.

Vrhovni sud se u ponedeljak nije izjasnio o tome da li je Trampova izvršna uredba zakonita, već samo o tome kada se može osporavati.

"Odluka suda o ovom zahtevu ne znači da će bilo koja mera koju vlada preduzme radi sprovođenja uredbe nužno biti zakonita. Kada je reč o tome, vreme će pokazati", navodi se u odluci Vrhovnog suda.

Ipak, odluka od ponedeljka predstavlja poraz za savezne države kojima upravljaju demokrate, koje su upozorile da će morati odmah da preusmere vreme i resurse sa priprema za ovogodišnje izbore, koji su udaljeni manje od tri meseca.

"Odluka je za sada pobeda za Trampa, ali mu ne otvara potpuno put da njegova nastojanja da ograniči glasanje poštom stupe na snagu", rekao je za CNN Stiv Vladek, analitičar i profesor Pravnog centra Univerziteta Džordžtaun.

"Već sutra bi savezni sud u Masačusetsu mogao da blokira sporno pravilo Poštanske službe , što je ono što zaista treba pratiti uoči novembra."

Izborni sporovi ove godine postali su posebno žestoki pred Vrhovnim sudom, uz oštre stavove sudija i iz konzervativnog i iz liberalnog krila.

U najznačajnijem slučaju, konzervativna većina od 6-3 značajno je ograničila primenu Zakona o biračkim pravima u važnoj odluci iz kraja aprila koja se odnosila na izborne jedinice u Luizijani.

Liberalne sudije protivile su se odluci. Sudija Sonja Sotomajor, kojoj se pridružila Elena Kagan, napisala je da smatraju da su niži sudovi imali ovlašćenje da već sada presude u korist država kojima upravljaju demokrate, naglašavajući da se većina Vrhovnog suda nije izjasnila o zakonitosti Trampovih direktiva.

"Današnja odluka ne govori o tome da li su pokušaji predsednika da se umeša u način na koji savezne države sprovode izbore u novembru 2026. godine zakoniti. Ona takođe ne sugeriše da izvršna vlast ima bilo kakvo ustavno ili zakonsko ovlašćenje da sprovede predsednikove direktive. Umesto toga, današnja odluka samo odlaže razmatranje tih osporavanja", napisala je Sotomajor.

Sudija Ketandži Braun Džekson, međutim, napisala je zasebno i opširno protivljenje, koristeći još oštriji jezik kako bi kritikovala odluku za koju smatra da "nepotrebno unosi haos i neizvesnost" u predstojeće izbore za Kongres.

Ona je opisala ono što vidi kao nedosledan pristup konzervativne većine kada je reč o vremenu podnošenja tužbi protiv izbornih pravila, nazivajući sudsku praksu "kafkijanskom noćnom morom".

Dok je Vrhovni sud SAD ranije odbacivao osporavanja izbornih pravila uz obrazloženje da su podneta prekasno, kako se približava glasanje, Džekson je navela da je „"današnje otkriće da takvi zahtevi mogu biti podneti i prerano, bez obzira na to što se izbori približavaju i što se povezana šteta već događa".

(Telegraf.rs)