Saradnici Džefrija Epstajna odbijena žalba: Gislejn Maksvel ostaje u zatvoru

Najnoviji pokušaj Gislejn Maksvel da poništi presudu za trgovinu ljudima u seksualne svrhe odbijen je, nakon što je sudija njene tvrdnje odbacio kao "neozbiljne“ i "neosnovane".

Maksvel (64) služi kaznu od 20 godina zatvora zbog uloge u vrbovanju devojaka za pokojnog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna, nakon što je u decembru 2021. proglašena krivom.

Preporučujemo

Maksvel se žalila na svih pet krivičnih presuda, tvrdeći da su njena ustavna prava "višestruko prekršena".

Međutim, sudija iz Njujorka odbacio je žalbu, ocenivši da je ona "dugačka i nepovezana" , prenosi BBC.

Maksvel je tvrdila da dokumenti povezani sa Epstajnom, koje je Ministarstvo pravde SAD objavilo početkom ove godine, podržavaju njenu tvrdnju da je nepravedno osuđena.

Sudija je, međutim, zaključio da ti dokumenti "daleko od toga da je oslobađaju krivice, već je zapravo inkriminišu ili dodatno potvrđuju ispravnost njene presude".

Sudija je takođe naveo da je njena žalba "veoma daleko od cilja", dodajući: "Gotovo sve njene tvrdnje procesno su nedopuštene; ogromna količina svedočenja i dokumentarnih dokaza izvedenih tokom suđenja nedvosmisleno je potvrdila njenu krivicu; a tvrdnje iz njenog podneska očigledno su neosnovane i uglavnom zasnovane na spekulacijama, iskrivljavanju činjenica i/ili otvorenim lažima. Ne postoji nijedna činjenica koju Maksvel pošteno dovodi u pitanje, a koja bi mogla da utiče na ishod njenog suđenja."

Sudija je upozorio Maksvel da ne podnosi nove žalbe, navodeći da ih sud "ne bi smatrao podnetim u dobroj veri".

Maksvel je 2021. godine proglašena krivom za pomaganje Epstajnu u seksualnom zlostavljanju. Tužioci su tvrdili da je između 1994. i 2004. vrbovala i manipulisala devojkama, od kojih su neke imale samo 14 godina, pre nego što ih je Epstajn seksualno zlostavljao. Epstajn je 2019. godine umro u zatvoru.

Foto: House Oversight Committee

Maksvel se u februaru ove godine putem video-linka pojavila pred Odborom Predstavničkog doma američkog Kongresa za nadzor, ali je odbila da odgovara na pitanja, pozivajući se na pravo da ćuti i štiti sebe od samooptuživanja, odnosno na Peti amandman.

Republikanski predsedavajući Odbora za nadzor Džejms Komer ocenio je situaciju kao "veoma razočaravajuću", dodajući: "Imali smo mnogo pitanja o zločinima koje su ona i Epstajn počinili, kao i pitanja o potencijalnim saučesnicima."

Maksvel je ranije tražila pomilovanje od američkog predsednika Donalda Trampa.

Kada su ga prošlog oktobra pitali da li bi razmotrio pomilovanje Maksvel, Tramp je rekao da to "ne bi ni razmatrao niti odbacio", dodajući: "Ne znam ništa o tome, pa ću razgovarati sa Ministarstvom pravde."

Američki Senat je prošlog meseca usvojio rezoluciju kojom je izrazio protivljenje predsedničkom pomilovanju Maksvel.

(Telegraf.rs)