Putin dobija saveznike širom Evrope: Stranke krajnje desnice sve bliže preuzimanju vlasti

Uprkos ratu koji Rusija vodi u Ukrajini, stranke tvrde desnice i nacionalistički pokreti širom EU zalažu se za ukidanje sankcija i obnovu odnosa sa Rusijom.

U Nemačkoj, Francuskoj i Austriji proruski populisti su blizu preuzimanja vlasti, kako na regionalnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugde je uticaj Kremlja manje očigledan, ali bi i dalje mogao da preokrene odnos snaga na štetu Ukrajine, piše britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Sledećeg meseca pitanje obnove odnosa sa Rusijom biće u centru pažnje, kada Nemci 6. septembra izađu na izbore u istočnoj pokrajini Saksonija-Anhalt.

Očekuje se da će krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) osvojiti više od 40 odsto glasova na pokrajinskim izborima, čime bi ponizila do sada dominantne demohrišćane (CDU) i predstavljala dosad nezabeležen izazov sa desnice kancelaru Fridrihu Mercu na saveznom nivou.

Jedan od ključnih delova programa AfD-a jeste ponovno uvođenje nastave ruskog jezika i razmene učenika sa Rusijom u nemačkim školama. Ruski je bio obavezan predmet tokom Hladnog rata, kada je sovjetsko prisustvo u Istočnoj Nemačkoj bilo dominantno u odnosu na tamošnji komunistički režim. Za stariju generaciju, Ostalgie ("nostalgija za Istokom") zasniva se na sećanjima na jeftin ruski gas, ali i na osećaju da su bliži Rusiji nego Zapadu.

Uz svoju ključnu politiku "remigracije" - povratka izbeglica, migranata i njihovih potomaka, AfD odbacuje prekid ekonomskih i kulturnih veza sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Stranka tvrdi da politika okretanja leđa Rusiji, kao i vojna i ekonomska pomoć Berlina Ukrajini, "nije u interesu Nemačke".

Foto: Tanjug/AP

Ovu prorusku retoriku na populističkoj desnici prati i sličan stav na suprotnom kraju političkog spektra. I levičarska partija Die Linke (Levica), naslednica nekadašnjih komunista, kao i levičarska populistička stranka Sare Vagenkneht (BSW), podjednako su naklonjene Moskvi.

Zajedno, krajnje leve stranke mogu očekivati oko 17 odsto glasova. To znači da proruske stranke i sa leve i sa desne strane političkog spektra u Saksoniji-Anhalt predstavljaju više od polovine biračkog tela, kao što je slučaj širom nekadašnje Istočne Nemačke.

Širom Nemačke populisti su u usponu. Dok na istoku AfD vodi ispred CDU-a sa ogromnih 20 procentnih poena, čak je i u zapadnim pokrajinama u tesnom vođstvu, u proseku za četiri procentna poena.

Kada bi se savezni izbori održali sada, AfD bi mogao da postane najveća stranka, sa više od 200 poslaničkih mesta u Bundestagu koji ima 630 mandata. Iako bi to bilo daleko od većine, osvajanje trećine poslaničkih mesta predstavljalo bi ubedljivo najveći proboj nemačkog nacionalizma od 1945. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je bio oficir KGB-a u Saksoniji kada je pao Berlinski zid, verovatno sa zadovoljstvom posmatra trijumf AfD-a u kraju koji mu je nekada bio poznat.

Dok se do saveznih izbora u Nemačkoj, koji bi trebalo da budu održani 2029. godine, još mnogo toga može dogoditi, Francuska se suočava sa predsedničkim izborima već sledećeg aprila. I tamo znaci idu u prilog populistima -Marin le Pen i njenom Nacionalnom okupljanju.

To ide naruku Putinu. Kada se le Penova poslednji put suočila sa Emanuelom Makronom u ključnom televizijskom duelu 2022. godine, aktuelni predsednik ju je napao tvrdnjom da je "u Putinovom džepu".

"Bili ste među prvim evropskim liderima koji su priznali rusku aneksiju Krima" podsetio je Makron gledaoce. Kao nagradu, dodao je, dobila je veliki kredit od banke bliske Kremlju za finansiranje kampanje na izborima 2017. godine.

Od 2022. godine le Penova nije rekla niti uradila ništa što bi ukazivalo da je odustala od svojih proruskih simpatija. Naprotiv, program Nacionalnog okupljanja zagovara "privilegovano partnerstvo" sa Moskvom, ukidanje sankcija i prekid navodne "demonizacije" Rusije od strane EU i NATO-a.

Foto: Tanjug/AP

Buduća predsednica Francuske Marin le Pen verovatno bi pronašla zajednički jezik sa drugim proruskim populistima, uključujući najmoćnijeg među njima-  predsednika SAD Donalda Trampa. Uprkos duboko ukorenjenom antiamerikanizmu u Francuskoj, le Penova bi verovatno pokušala da se približi američkom predsedniku posredstvom prekida vatre koji bi išao naruku Moskvi.

Jedina uteha za predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog jeste to što bi gubitak francuske podrške imao ograničen uticaj na rat: čak i pod Makronom, Francuska je Ukrajini pružila znatno manje pomoći nego Nemačka ili Velika Britanija.

Treća zapadnoevropska zemlja u kojoj proruski populisti imaju veliki uticaj jeste Austrija. Tamo krajnje desna Slobodarska partija Austrije (FPÖ), predvođena Herbertom Kiklom, ima najveći poslanički blok, iako je isključena iz vlasti zbog koalicije ostalih stranaka.

FPÖ verovatno ima najbliže veze sa Kremljom. Bivša ministarka spoljnih poslova koju je podržavao FPÖ, Karin Knajsl, otišla je toliko daleko da je 2018. godine pozvala Putina na svoje venčanje. Kasnije se preselila u Sankt Peterburg.

Otkako je stranka pre desetak godina potpisala "sporazum o prijateljstvu" sa Rusijom, njene finansijske veze sa oligarsima bliskim Kremlju bile su u centru brojnih skandala u Beču. Ali birači FPÖ-a za to ne mare: rusofilija je njihova zona komfora.

Foto: Tanjug/Zoran Mirković

A šta je sa britanskim  strankama? Najdžel Faraž je 2014. godine rekao da je Vladimir Putin svetski lider kome se najviše divi "kao operativcu". Takođe je politiku NATO-a prema Rusiji uporedio sa "bockanjem medveda štapom“"

Faraž je od tada primetno ublažio svoju prorusku retoriku. Nejtan Gil, njegov bliski saveznik iz Strazbura i bivši lider Reform UK-a u Velsu, osuđen je na 10 godina zatvora nakon što je prihvatio novac u zamenu za proruske izjave.

Iako nije pronađen dokaz koji bi Faraža povezao sa Gilovim primanjem mita, slučaj je pokazao koliko su njegovi saradnici bili naklonjeni Rusiji. To se možda videlo i nakon što su lokalne vlasti u Eseksu, Norfolku i Safolku, kojima sada upravlja Reform UK, uklonile ukrajinske zastave koje su bile istaknute još od ruske invazije 2022. godine.

Foto: Tanjug/AP

Može se sa sigurnošću reći da, ukoliko bi Najdžel Faraž ikada postao stanar Dauning strita, Velika Britanija više ne bi predvodila Zapad u podršci Ukrajini, kao što je to činila pod svakim premijerom od Borisa Džonsona.

Vlada koju bi Faraž predvodio mogla bi da pokuša da pridobije naklonost Kremlja, ali autor teksta iz lista The Telegraph smatra da bi britanski kralj, koji duboko brine o Ukrajini, pre abdicirao nego što bi morao da trpi Putinovu državnu posetu.

(Telegraf.rs)