Kralja Haralda će svi pamtiti po ljubavi prema Sonji i ovom geslu: Zvali su ga kralj naroda i zaista je to bio

Norveški kralj Harald preminuo je jutros u 6.35 časova u 89. godini, a nakon što je 11 dana proveo u bolnici. Mnogi će ga pamtiti kao "kralja naroda" - čoveka koji je tokom više od tri decenije na prestolu uspeo da monarhiju približi običnim ljudima, deleći sa njima i radosti i najteže trenutke. Njegovo geslo "Sve za Norvešku" nije za njega bilo samo reč, već princip kojim je živeo i služio svojoj zemlji do poslednjeg dana.

Mnoge ljude u Norveškoj potresla je vest da je kralj 17. avgusta primljen u Univerzitetsku bolnicu Rikshospitalet nakon lekarskog pregleda. Dvor je tada saopštio da je kralj prethodnih nedelja lečen kortizonom zbog krvne bolesti hemolitičke anemije, koja je dovela do nakupljanja tečnosti u organizmu, zbog čega je morao da bude hospitalizovan.

To je prvi put da je javnost saznala da kralj boluje od krvne bolesti. Hospitalizacija je označila početak kraja. Posle nešto manje od nedelju dana, Dvor je objavio dramatično saopštenje: zdravstveno stanje kralja Haralda se pogoršalo. Dobio je bakterijsku infekciju krvi.

Juče je usledilo još jedno pogoršanje kada je dvor saopštio da je zdravstveno stanje kralja veoma ozbiljno... Danas je stigla vest da je kralj Harald preminuo.

Sve za Norvešku

Kralj Harald je do poslednjeg trenutka svojim delima potvrđivao krilaticu "Sve za Norvešku".

"Položio sam zakletvu pred parlamentom i ona traje do kraja života", rekao je on neposredno pre nego što je napunio 87 godina.

Tokom poslednjeg leta svog života prisustvovao je i komemorativnoj službi povodom 15. godišnjice terorističkih napada 22. jula.

Otvorio je i vrata svog doma, kraljevske palate, kako bi ugostio i odao počast norveškoj muškoj fudbalskoj reprezentaciji nakon Svetskog prvenstva.

Pred kraj svog životnog rada za kraljevstvo, kralj Harald obavljao je nekoliko stotina zvaničnih dužnosti godišnje.

Ne samo ustavne obaveze, odnosno dužnosti koje je monarh obavezan da obavlja, poput predsedavanja sednicama Vlade, svečanog otvaranja parlamenta svake jeseni i primanja stranih ambasadora na svečanim audijencijama. Kralj koji je bio snažno angažovan u društvu, šef države Norveške i vrhovni komandant oružanih snaga, redovno se informisao o situaciji u zemlji i svetu kroz sastanke sa političkim i vojnim rukovodstvom. Ali možda najvažnije: sastajao se sa narodom.

Obišao gotovo celu zemlju

Uprkos periodima bolesti i savetima da smanji tempo, kralj je davao prednost putovanjima po zemlji. Želeo je da upozna ljude tamo gde žive i upozna lokalne zajednice.

"To je najvažnije i najprijatnije što radimo", rekao je kralj o tim posetama.

Podrška naroda i veliki broj ljudi koji su izlazili da dočekaju kraljevski par tokom njihovih putovanja bili su važni kralju i kraljici u njihovom radu.

"To daje energiju", rekao je kralj Harald.

Imao je tada 87 godina i upravo se oporavio od teške bolesti tokom odmora u Maleziji.

Kraljev lekar i osoblje dugo su smatrali da savesni kralj preuzima previše obaveza i da bi trebalo da uspori. Ali kralj Harald je napravio "comeback" i ponovo krenuo u obilazak zemlje - krivudavim putevima, duboko u doline, duž reka i planina, posećujući sve nove opštine i lokalne zajednice.

"Dakle, od smanjenja obaveza kralja, o kojem se toliko govorilo, neće biti ništa?", pitala ga je tad novinarka, na šta je on odgovorio uz osmeh: "Ne danas!".

I u poslednjim godinama života kralj je davao prednost putovanjima po zemlji. Kada je kraljica Sonja u maju otvorila bolovanje, kralj Harald je sam krenuo na tradicionalnu godišnju turneju po pokrajinama. Za tri dana četiri nove opštine na zapadu Norveške ugostile su popularnog kralja u zvaničnoj poseti.

"Nezaboravno putovanje", rekao je kralj.

On i kraljica Sonja imali su cilj da obiđu sve male i velike opštine u zemlji. Gotovo da je uspeo. Ostalo je još samo nekoliko od ukupno 357 norveških opština. I u kraljevskoj palati brojni Norvežani imali su priliku da upoznaju kralja i da ih šef države sasluša.

Na bezbrojnim audijencijama kralj Harald je primao sve - od šefova država do šestogodišnjeg dečaka koji je kralju poslao pismo obožavanja.

"Pomalo sam prestravljen"

Bilo je kasno uveče 17. januara 1991. godine kada je Harald V preuzeo kraljevsku dužnost.

Kako piše NRK, te večeri je, uz svetlost sveća stajao je kraj prozora palate sa saradnikom.

"Kako se osećate?", pitao je saradnik, na šta je kralj Harald odgovorio: "Pomalo sam prestravljen".

Iako je rođen i odgajan za ulogu kralja, ista ga je plašila. Harald je strahovao da neće uspeti da ispuni ulogu nakon smrti svog voljenog oca.

U tom trenutku još nije znao za veliki ispit koji će doći tokom njegove vladavine... Nije znao kako će on, kao deda i kralj, biti uz čitav narod u žalosti, brutalno pogođen terorom jednog kišnog julskog dana. Još nije znao da će sedeti za stolom u palati i slušati glasove dece koja će mu poverljivo pričati o nasilju i strahu u sopstvenim domovima. Da će ih gledati u oči i uveravati da nisu ona kriva i da će njihovu borbu učiniti svojom.

Još je pred njim bio susret sa dečakom koji je izgubio oca, norveškog oficira, poginulog u borbama u Avganistanu.

"Mladi kralj koji te januarske večeri gleda kroz prozor palate još nije znao kakav će trag ostaviti njegove reči o dečacima koji vole dečake, devojčicama koje vole devojčice i Norvežanima koji veruju u Boga, Alaha, Univerzum i Ništa. Nije znao da će biti slavljen kao kralj naroda koji uključuje sve i kao međunarodni uzor. Niti da će jednog dana doći narodu 17. maja, kada narod ne bude mogao da dođe njemu", piše NRK.

Morao da pobegne u SAD

Jednog februarskog dana 1937. godine zastave su bile podignute širom Norveške. Prvi princ rođen u toj zemlji za 567 godina došao je na svet 21. februara u Skaugumu, u Askeru.

Dobio je ime Harald. Nasledna linija bila je obezbeđena. Samo tri godine kasnije život je dramatično promenjen. Nemačke trupe izvršile su invaziju na Norvešku.

Neprijatelj nije smeo da se domogne malog prestolonaslednika. Bio je u velikoj opasnosti. Nemci su želeli da zarobe princa Haralda i postave ga za dečjeg kralja Norveške pod nemačkom kontrolom.

Prošao je samo jedan dan otkako je nemačka krstarica "Blücher" u aprilu 1940. potopljena na putu ka Oslofjordu kada je njegova majka, prestolonaslednica Marta, uspela da princa i njegove starije sestre Ragnhild i Astrid prebaci kod rođaka u Švedsku.

Posle četiri meseca pobegli su dalje u Sjedinjene Američke Države, nakon poziva američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Posle kratkog boravka u Beloj kući, predsednik Ruzvelt, koji će postati blizak porodični prijatelj, pomogao je prestolonaslednici Marti i njenoj deci da se nastane u Pook's Hillu kod Vašingtona.

Tamo je norveški princ odrastao, veoma vezan za majku sa kojom je imao posebno snažnu vezu.

Tek posle pet godina Nemačka se predala i Drugi svetski rat je bio završen. Princ Harald imao je osam godina kada je kraljevska porodica mogla da se vrati u Norvešku.

Sedmog juna 1945. kralj Hakon vratio se u Norvešku zajedno sa prestolonaslednicom Martom, princezama Ragnhild i Astrid i princom Haraldom.

Klicanje je odjekivalo kada su članovi kraljevske porodice izašli na kopno kod počasnog pristaništa u Oslu i kada ih je dočekao prestolonaslednik Olav, koji se vratio nekoliko nedelja ranije.

"Bilo je neodoljivo. Tada sam zaista shvatio da je moj životni put određen", rekao je kralj Harald.

Bolni gubitak majke

Posle rata prestolonaslednička porodica ponovo je živela u Skaugumu. Prestolonaslednik je postao nešto veoma neobično - učenik državne škole, kao prvi član porodice koji je pohađao takvu školu.

Prestolonaslednica Marta pratila je sina prvog školskog dana u školu Smestad u Oslu.

Osim jednog pripadnika obezbeđenja u hodniku, prinčevo školovanje malo se razlikovalo od školovanja druge dece.

Brzo je postao deo društva i stekao prijateljstva za ceo život.

Ali princ nikada nije mogao da bude potpuno isti kao ostali mladići. Kada je princ Harald u maju 1953. godine išao na krizmu, obred je održan samostalno u kapeli palate. Porodična fotografija tog dana bila je jedna od poslednjih.

Nepunih godinu kasnije prestolonaslednica Marta je preminula od kratke i teške bolesti, sa samo 53 godine. Princ Harald imao je tek 17.

Kako navode mediji, o gubitku majke Harald sa ocem nikad nije pričao. Princ je zakoračio u odrasli život bez žene koja mu je bila najbliža.

"Umrla je prerano. Prerano za nju i prerano za mene", znao je kralj kasnije da govori.

Kadet broj 1

Godine 1955. princ Harald bio je "crveni maturant" zajedno sa prijateljima iz Katedralne škole u Oslu.

Potom je nastavio stopama svog oca. Kadet broj 1 prijavio se u zimu 1956. godine u školu za oficire konjice u Trandumu. Vojno obrazovanje bilo je obavezno za nekoga ko je znao da će jednog dana biti vrhovni komandant oružanih snaga.

Kasnije je pohađao Vojnu akademiju i postao oficir. Istovremeno su rasle njegove kraljevske odgovornosti.

Kada je kralj Hakon umro 1957. godine, novi prestolonaslednik Harald prvi put je učestvovao na sednici Vlade sa svojim ocem, kraljem Olavom. Einar Gerhardsen bio je prvi od premijera koji će narednih decenija sedeti za kraljevim stolom zajedno sa njim.

"Ako ne bude Sonja, onda ništa"

Godine 1959. prestolonaslednik Harald bio je poželjan neženja na kraljevskom bračnom tržištu, a spekulacije o tome koja će evropska princeza završiti u Oslu bile su brojne.

Ali na jednom druženju kod prijatelja prestolonaslednik je upoznao Sonju Haraldsen, ćerku trgovca iz Vinderena u Oslu.

"Naizgled, ono što je počelo da se događa bilo je nemoguće. Ali nije bilo mnogo toga što je bilo ko od nas mogao da uradi povodom toga, mislim", rekao je.

Usledila je duga borba i pitanje je bilo ljubav ili kraljevska kuća. Ni kralj Olav ni vlada nisu verovali da će monarhija preživeti ženu iz naroda kao prestolonaslednicu.

"Imao sam veoma pomešana osećanja. Jer voleo sam Sonju Haraldsen, ali sam istovremeno imao grižu savesti prema ocu i Norveškoj. Imao sam osećaj kao da radim nešto pogrešno", objasnio je Harald kasnije.

Istovremeno je prestolonaslednik nastavio studije i otišao u Oksford, gde je od 1960. do 1962. godine studirao društvene nauke, istoriju i ekonomiju.

Debitovao je i kao olimpijac, predstavljajući Norvešku u jedrenju na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine, gde je nosio norvešku zastavu tokom ceremonije otvaranja.

Prestolonaslednik i Sonja Haraldsen nekoliko puta su raskidali, ali su se svaki put vraćali jedno drugom.

Mladi par morao je da se sastaje tajno kod prijatelja ili u Sonjinoj majčinoj kući.

Glasine o paru su se širile, a pet godina nakon što su se upoznali, o njima je počela da piše i norveška štampa. Gotovo cela norveška štampa bila je saglasna u zaključku: ako se prestolonaslednik oženi "običnom ženom", a ne pripadnicom kraljevske porodice, monarhiji je kraj.

Kralj Olav reagovao je izdavanjem saopštenja za javnost u kojem je demantovao glasine i naveo da prestolonaslednik nema nameru da sklopi građanski brak.

Par je to opisao kao udarac u lice.

Kralj Olav želeo je da se naslednik oženi pripadnicom kraljevske porodice, kako je tradicija nalagala. Odnos između oca i sina postao je tih i napet. Kriza će trajati godinama.

Harald ipak nije odustao od svoje devojke i jasno je poručio da, ako neće biti Sonja, onda može biti i da neće biti niko.

Tada je kralj Olav shvatio ozbiljnost situacije.

Posle devet godina veze, prestolonaslednik je konačno dobio ono što je želeo: u martu 1968. javno su objavili veridbu sa Sonjom Haraldsen.

Dvadeset devetog avgusta iste godine venčali su se u Katedrali u Oslu.

"Jedna od mojih prvih dužnosti kao oženjenog muškarca, i to veoma draga dužnost, jeste da zahvalim za nevestu. Da je ovo neobičan trenutak posle svih ovih godina, verovatno niko ne može posebno da sumnja u to", rekao je prestolonaslednik u govoru na venčanju.

"Sonja je sebe opisala kao 'zakasneli dodatak', a da ne budem sve vreme previše svečan, želeo bih da kažem da mi je, u svakom slučaju, veoma drago zbog ovog 'dodatka'", rekao je.

Okrenuo se ka Sonji.

"Ti više od bilo koga znaš šta osećam, kako sada ovde, tako i u prošlosti. Ti ćeš bolje od drugih razumeti šta ovaj trenutak zaista znači. Tvoje 'da' u crkvi označava potpuno novu fazu u našim životima". rekao je.

Prestolonaslednik Harald prisustvovao je rođenju njihovog prvog deteta, princeze Marte Luiz, koja je rođena u Rikshospitaletu 22. septembra 1971. godine.

Dete je bilo dugo očekivano, jer je godinu ranije prestolonaslednički par izgubio prvo dete koje su čekali.

Ali prema tadašnjem Ustavu, bilo je potrebno da dobiju sina kako bi nasledna linija bila osigurana. To se dogodilo kada je princ Hakon Magnus rođen 20. jula 1973. godine.

Tek 1990. Ustav je promenjen tako da najstarije dete, bez obzira na pol, ima pravo nasledstva prestola.

Kralj jedrenja

Harald i Sonja su odmore i slobodno vreme često provodili pored reka. Zaštita prirode i ugroženih životinja bila je oblast za koju se prestolonaslednik zalagao. Dvadeset godina bio je predsednik Svetskog fonda za prirodu u Norveškoj.

Ipak, jedrilica je bila njegovo utočište od kraljevskog života. Tamo je bio Harald, jedan od momaka.

Posle olimpijskog debija u Tokiju, učestvovao je na još dve letnje Olimpijade, u Meksiku 1968. i Zapadnoj Nemačkoj 1972. godine.

Učestvovao je na više svetskih prvenstava, a u Kilu je 1987. godine prestolonaslednik sa svojom posadom prvi put postao svetski šampion sa jedrilicom "Fram X".

Tek sa 85 godina "kralj jedrenja" se povukao nakon što je učestvovao na svom poslednjem Svetskom prvenstvu 2022. godine.

Seo na presto dok je besneo rat

U januaru 1991. izbio je drugi talas Zalivskog rata. Irak je odbio da se povuče iz Kuvajta, a 17. januara koalicione snage pokrenule su napad kako bi oslobodile Kuvajt.

U svojoj fotelji u kraljevskoj rezidenciji Kongsseteren kralj Olav pratio je rat na televiziji. Bilo je veče kada su zaposleni primetili da mu nije dobro.

Tokom prvog dana "Operacije Pustinjska oluja", 17. januara 1991. godine, umro je kralj Olav, norveški kralj tokom 34 godine. Njegov sin je, kako smo već gore pomenuli", bio "pomalo prestravljen" što je preuzeo presto.

Kralj Harald i kraljica Sonja krunisani su u Katedrali Nidaros u Trondhajmu 23. juna 1991. godine, kao što je kralj Olav bio 1958.

To što su se za njih molili i što su dobili Božji blagoslov za svoju službu doživeli su kao izvor snage.

Kada je prepuna crkva zapevala završnu himnu "Ovo je dan koji je Gospod stvorio", a zvuci orgulja odjekivali, kralj se naježio. Kasnije je rekao da je bilo magično.

U okviru ceremonije kralj Harald i kraljica Sonja proveli su i deset dana na putovanju po južnoj Norveškoj.

"I sama ceremonija i putovanje koje je usledilo dali su nam najbolji početak koji smo mogli da imamo za našu službu", rekao je kralj Harald dodajući da nikad neće zaboraviti isplovljavanje iz Trondhajma.

"Kada smo napustili pristanište čamcem iz Ravnkloe i videli more ljudi i zastave kako polako nestaju, kao da mi je sve postalo jasno. Da sada počinje. Tokom narednih dana, jedno za drugim, potpuno smo se iscrpeli, toliko smo bili preplavljeni svim utiscima", priznao je kralj Harald.

Ceremonija u katedrali Nidaros ostavila je toliko snažan utisak na kralja da ga je mnogo godina kasnije navela da ode dalje nego što kralj obično čini kada je reč o uticaju na promenu zakona.

Kada su se država i crkva razdvojile 2008. godine, kralj je želeo da ostane odredba kojom se zahteva da monarh bude hrišćanin koji ispoveda veru.

"Rekao sam da možda mislim da je prirodno da kralj bude član Norveške narodne crkve", pričao je kralj Harald.

Utisci iz katedrale Nidaros učinili su da kralju bude prirodno i ispravno da to zatraži. I tako je i bilo. Kralj je izgubio položaj poglavara Norveške crkve, ali je svoje naslednike vezao za hrišćansku veru.

Kralj u jakni i gumenim čizmama

Mnogima će ostati u sećanju kako u gumenim čizmama gaca kroz blato. Novogodišnja proslava tek što se završila kada su snažne prirodne sile pogodile severozapad Norveške. Bila je noć između 31. decembra 1991. i 1. januara 1992. godine. Limeni krovovi, crepovi i drugi predmeti leteli su vazduhom. Naselja su bila pretvorena u ruševine zbog uragana, a kuće uništene.

Čak 60.000 objekata oštećeno je u onome što je, prema materijalnoj šteti, bila najveća prirodna katastrofa u istoriji Norveške.

Priča se da je kralj Harald upravo na severozapadu Norveške postavio temelje svoje kraljevske službe tog januara. Osam dana posle nevremena, novi kralj otišao je u teško pogođeno područje.

Odelo je ostavio kod kuće i sa unesrećenim narodom se sastao u gumenim čizmama, kapi i zimskoj jakni. Slušao je njihove priče, tešio ih, gazio kroz blato i gledao posledice razaranja.

Kralj je prkosio premijeru i otišao pre. Više nije mogao da čeka. Biti sa teško pogođenim sunarodnicima bilo mu je najvažnije.

"Čekao sam onoliko dugo koliko sam smatrao da mogu, a onda sam rekao kabinetu premijera da sada idem", ispričao je kralj Harald kasnije.

Ispravio nepravdu

Govor koji je održao u Kibergu kod Vardoa krajem leta 1992. godine takođe je ostao zapamćen kao važan deo njegove kraljevske službe. Malo ribarsko mesto imalo je važnu ulogu tokom Drugog svetskog rata. Mnogi stanovnici Kiberga učestvovali su kao partizani na sovjetskoj strani u borbi protiv Nemaca. Sedamnaest kibergskih partizana poginulo je tokom rata, ali preživeli od zvanične Norveške nisu dobili zahvalnost.

Sumnjičenje, maltretiranje i nadzor bili su njihova svakodnevica nakon rata. Meštani koji su od rata bili posmatrani sa nepoverenjem dobili su počasna mesta tog avgustovskog dana kada je kralj Harald stao ispred spomenika partizanima u Kibergu i ispravio nepravdu.

"Može biti bolno kada se istorija mora sagledati u novom svetlu. Imam poseban osećaj dok stojim ovde, ispred spomenika delu naše istorije koji je delimično prećutkivan", rekao je kralj u govoru.

Nekoliko slušalaca obrisalo je suze.

"Plašim se da smo nekima možda nepravedno naneli veliku ličnu patnju u senci Hladnog rata", rekao je kralj maloj zajednici.

Nekoliko godina kasnije, 1997, kralj Harald je govorio tokom otvaranja Sami parlamenta, rečima koje će imati veliki značaj.

Još jednom je kralj ispravio nepravdu u ime zvanične Norveške.

"Norveška država osnovana je na teritoriji dva naroda - Norvežana i Samija. Istorija Samija tesno je isprepletana sa norveškom istorijom. Danas moramo da se izvinimo za nepravdu koju je norveška država ranije nanela narodu Sámija kroz brutalnu politiku asimilacije", rekao je.

Kritike sve jače - probijanje budžeta i poklonjeni konj

U Oslu su, međutim, problemi za kralja rasli tokom 1990-ih. Nasledio je zapuštenu palatu i zastarelu organizaciju i morao je da pokrene radove na obnovi. Ali budžet za obnovu nije bio dovoljan, a saradnja sa državnom agencijom Statsbygg nije funkcionisala.

Obnova palate prvobitno je procenjena na tadašnjih 170 miliona kruna, ali konačni račun bio je više od 340 miliona kruna veći.

Direktor Statsbygg-a rekao je medijima da je zaposlenima bilo izazovno da rade sa kraljem i kraljicom, koji su, prema njegovim rečima, imali "stalne zahteve", a kraljevski par bio je kritikovan zbog luksuznih izbora.

Kritika kraljevske kuće bila je gotovo nezamisliva od rata, ali sada se situacija promenila. U nastojanju da modernizuje kraljevsku kuću, kralj je morao da se navikne na mnogo strožu javnu kontrolu.

Kralj je kritikovan jer je dozvolio princezi Marti Luiz da primi konja na poklon od biznismena Štajna Erika Hagena, zato što je sam prihvatio jedrilicu kao rođendanski poklon od bogatih ljudi, kao i zbog kontroverznog lova na fazane u Švedskoj.

Prihvatanje snaje Meti-Marit: "Je li to sve? Idemo s tim"

Kralj Harald bio je u desetoj godini vladavine kada je počeo novi milenijum, a prestolonaslednik Hokon predstavio je ženu koja će postati sledeća norveška prestolonaslednica: Mete-Marit Tjesem Hojbi, samohranu majku sa "burnom prošlošću" iz noćnog rejv okruženja u Oslu.

Kada je prestolonaslednik Hokon 1. decembra 2000. objavio veridbu sa Mete-Marit, poverenje u kraljevsku kuću bilo je u padu. Mnogi su smatrali da je prestolonaslednik izabrao neprimerenu buduću kraljicu.

Prestolonaslednik Hokon je sam smatrao da time ugrožava monarhiju, ali je veza imala blagoslov kraljevskog para.

Kralj Harald dobro se sećao kako je sam morao da se bori za ljubav i podržao je  prestolonaslednički par kada je Mete-Marit budućim svekru i svekrvi ispričala o svojoj prošlosti, jedan od prvih puta kada ih je srela.

"Pitao sam je da li je to sve? Da li ima još nešto što želiš da nam kažeš? Ne, to je bilo sve. Dobro, rekao sam - idemo s tim", ispričao je kralj Harald kasnije.

Princeza Marta Luiz naišla je na isto poverenje. Kada su njeni izbori izazivali tradicionalno naklonjene Norvežane i nailazili na oštre kritike u javnosti, podrška kod kuće bila je jednako velika.

Kada je princeza Marta pokrenula takozvanu "školu za anđele", a kasnije rekla da razgovara sa mrtvima, mnogi su bili kritični.

"Ne mogu da razumem šta je loše u tome da se ljudima pomogne da pronađu mir u duši. Ono zbog čega je kritikuju jeste način na koji to radi", rekao je kralj Harald.

"Naš odnos prema tome ona je sama tako lepo opisala: 'Moji roditelji se ne slažu uvek sa mnom, ali ipak daju do znanja da me vole.' Tako mora da bude", dodao je.

I kada se njegova ćerka razvela od supruga Arija Bena, kralj Harald i kraljica Sonja izrazili su veliku podršku.

"Ponekad život nije moguće izdržati"

Kraljevski par razvio je blizak i dobar odnos sa Arijem Benom tokom 14 godina koliko je bio njihov zet. Kada je kralj Harald pogledao u televizijsku kameru u novogodišnjoj noći 2019. godine, obraćao se narodu kao kralj zemlje u tradicionalnom novogodišnjem govoru. Ali kao otac, deda i bivši tast pronašao je reči i u novu godinu ušao opterećen tugom.

"Ponekad život jednostavno nije moguće izdržati", rekao je.

Napolju su upaljene sveće okruživale statuu Karla Johana na Trgu ispred palate. Prošlo je manje od nedelju dana otkako je porodica Ben uveče 1. januara potresla narod saopštenjem: "Sa velikom tugom u srcu, mi, najbliži članovi porodice Arija Bena, danas moramo da saopštimo da je on sebi oduzeo život."

Kralj, koji je i sam izgubio majku kao tinejdžer, sada je imao troje unučadi koja su u osetljivim tinejdžerskim godinama izgubila oca.

"Snažno nas je pogodila Arijeva smrt ovog Božića. Ugrejalo nas je da vidimo saosećanje ljudi i upaljene sveće na Trgu ispred palate. Utehu nalazimo u svim lepim uspomenama i divnim rečima koje su izrečene o ocu troje naših voljenih unučadi", rekao je kralj u novogodišnjem govoru.

Bio je hvaljen zbog iskrenosti o žalosti i otvorenosti o samoubistvu, temi koja je godinama bila tabu.

Velika iskušenja

Velika tuga nije došla sama. Čekalo je nekoliko godina velikih iskušenja.

"Ponekad je život jednostavno veoma težak. To može da doživi svako - i naša porodica", rekao je kralj Harald u govoru tokom parlamentarne večere u jesen 2024. godine.

Godinu su obeležili kraljeva bolest u Maleziji, kontroverze oko princeze Marte Luiz i Dureka Vereta i slučaj povezan sa njegovim pastorčetom Marijusom Borgom Hoibijem.

Komercijalno korišćenje kraljevske povezanosti od strane princeze Marte Luiz i Dureka Vereta bilo je teško i za njenog oca. Na kraju je princeza morala da prestane da predstavlja kraljevsku kuću.

U zimu 2026. Marijus Borg Hoibi našao se pred sudom, optužen u veoma ozbiljnom krivičnom postupku. Porodici je bilo teško da gleda kroz šta Hoibi i ostali umešani u slučaj prolaze.

Istovremeno, dok je njegova snaha, prestolonaslednica Mete-Marit, teško obolela, a njena plućna bolest dovela do toga da mora da bude podvrgnuta transplantaciji pluća, našla se pod snažnim kritikama zbog prijateljstva sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

Krize su dovele do pada podrške kraljevskoj kući. Ali poverenje u kralja Haralda ostalo je visoko.

Za Norvešku u svetu

Odgovor u teškim vremenima bio je da nastavi kao i ranije. Tokom svoje vladavine kralj Harald je bio u 50 državnih poseta inostranstvu, a u Norveškoj je bio domaćin još većem broju državnih poseta.

Od svih državnika koje je kralj Harald sreo tokom života, dvojicu je posebno izdvajao: Nelsona Mandelu, borca protiv aparthejda i predsednika Južne Afrike od 1994. do 1999. godine, i Frenklina D. Ruzvelta, predsednika SAD tokom Drugog svetskog rata.

Tokom više od tri decenije na norveškom prestolu, kralj Harald postao je faktor X Norveške u svetu i koristile su ga različite vlade kao važan instrument državne politike.

Kraljevski par slat je u inostranstvo da popravi ugled Norveške, obezbedi nova tržišta i ugovore za norveške kompanije i ojača važne političke odnose zemlje.

"Mi smo Team Norway", govorili su.

Kao kada je kraljevski par 2019. bio u državnoj poseti Čileu. Besni demonstranti i pripadnici starosedelačkih naroda, koji su strahovali za svoje životne uslove, protestovali su protiv norveške industrije lososa koja se proširila na tom području.

Tada su napadali lice Norveške u svetu. Kralj i kraljica spontano su odgovorili tako što su prišli demonstrantima i saslušali njihove poruke. Jer kralj je želeo da sluša. Ali kao najviši predstavnik Norveške, u inostranstvu je uvek trebalo da zastupa politiku vlade - bez obzira na to da li se ona poklapala sa njegovim ličnim stavovima.

Kraljevski par koji nije trebalo da ulazi u političke rasprave ipak je kroz simbolične postupke umeo da izrazi lične vrednosti.

Kao kada su tokom državne posete Kini otišli na versku službu - jasna poruka u zemlji bez verskih sloboda.

Ili kada su u Rumuniji insistirali da posete sirotište za decu sa ulice. Rumunski domaćini pokušavali su da ih odvrate od toga. Ali kraljevski par nije odustajao. Sastali su se sa decom, videli ih i priznali njihovo postojanje - decom koja su bila na samom dnu društvene lestvice i živela u kanalizaciji ili na ulicama Rumunije.

"Najviše je vredelo sa kraljem"

Koliko nacionalni simbol ima vrednost postalo je jasno kada je tadašnji premijer Jens Stoltenberg zatražio da kralj ne prisustvuje dodeli Ratnog krsta sa mačevima, najvišeg norveškog odlikovanja za ratne zasluge, trojici ratnih veterana - Eriku Johanu Kristofersenu, Jergu Lijanu i pokojnom Trond Andreu Bolu - 2011. godine.

Ideja je bila da političari koji su poslali vojnike u rat budu i oni koji će im odati počast.

Ali kralj je nedostajao. Njegovo izostavljanje izazvalo je velike kritike, iako je sam želeo da prisustvuje ceremoniji.

Nekoliko meseci kasnije, udovica Tronda Andrea Bola, Bjerg Gestvang, i njegov sin Hakon primljeni su u audijenciju kod kralja.

"Mislim da je bilo veoma lepo što smo mogli da dođemo ovde kada on nije bio na dodeli medalje. Bilo je sjajno sa premijerom, ali naravno da je najviše vredelo sa kraljem", rekla je Gestvang.

Ostalo je na tome. Sledeće godine kralj je ponovo prisustvovao dodeli.

Kralj Harald plakao zbog dece žrtava nasilja

Širom kraljevstva mogu se pronaći ljudi sa pričom o kralju, o susretu, smehu ili utehi. Kralju Haraldu bio je cilj da poseti sve opštine u zemlji. Želeo je da upozna sve vrste ljudi, one koji uspevaju i one koji se bore, veterane i nove doseljenike, stare, a naročito decu i mlade.

Neke od njih pozivao je u palatu i slušao ih.

Čudno je to što su ta deca pričala stvari koje ranije nikome nisu rekla. Kada su ih pitali zašto su to uradili, rekla su: „Pa, on je kralj, moramo da mu kažemo istinu“ - ispričao je kralj Harald sa suzama u očima.

Deca o kojoj je govorio bila su iz centra za pomoć žrtvama nasilja u Langesundu. Pisala su kralju jer su se pitala da li Njegovo Veličanstvo zna da postoje očevi koji tuku svoju decu.

Kralj ih je pozvao u palatu.

"Uđite", povikao je kralj Harald kada je ađutant pokucao na vrata njegove kancelarije u palati. Deca su ušla, sela za sto sa kraljem i pričala o onome što su doživela, o nasilju i strahu u sopstvenim domovima. Za decu je to bio novi početak.

"Pogodilo me je to što sam shvatio da je jedino što mogu da im kažem: u jedno morate biti potpuno sigurni - niste vi krivi", rekao je kralj o tom susretu.

"Tada sam prvi put osetio da zaista nisam ja kriv. Bio je to težak teret koji je nestao sa mojih ramena", ispričalo je jedno od dece kasnije.

Posle toga kralj je njihovu borbu učinio svojom.

"Za mene su uslovi u kojima deca odrastaju oduvek bili veoma važni. Ne možemo biti zadovoljni dok sva deca ne dobiju sigurno i dobro odrastanje, u svakodnevici u kojoj mogu da budu ono što jesu i da učestvuju celim svojim bićem. Čak ni najbolja zemlja na svetu nije najbolja za decu koja žive u strahu i nesigurnosti. To što su deca izložena nasilju nije pitanje koje pripada privatnosti. Svi imamo odgovornost da reagujemo kada se čini nepravda", rekao je kralj Harald u novogodišnjem govoru te godine.

Susret sa kraljem bio je prekretnica i novi početak za mnoge.

Kada je sitni zavisnik i prodavac časopisa „=Oslo“ ušao u kancelariju kralja Haralda, kralj je stajao pred njim sa ispruženom rukom.

Kristen se često osećao nepoželjnim. Odrastanje su mu obeležili droga, svađe i institucije. Kod kralja je naišao na poštovanje i ljudskost.

"Nisam baš navikao da ljudi ustaju kada ja dođem", rekao je Kristen.

Časopis za beskućnike „=Oslo“ pitao je da li bi neko iz kraljevske porodice mogao da bude intervjuisan za božićni broj. Odgovor iz palate bio je da kralj lično želi da učestvuje i da želi da upozna jednog od prodavaca.

Kralj je smatrao da je mnogo prijatnije i zanimljivije upoznati njih nego samo one koji stoje iza projekta i njime upravljaju.

Slušao je dok mu je Kristen pričao kako su ljudi ranije prelazili na drugu stranu ulice da ne bi prošli pored njega i drugih zavisnika, ali su sada prilazili da kupe časopis. Govorio je o tome koliko je za njegovo dostojanstvo značilo da može da prodaje novine umesto da prosi - da može da kaže „izvolite“ umesto samo „hvala“ pognute glave.

Kada je tog dana izašao iz palate, Kristen je krenuo i putem života bez droge.

"Rekao sam kralju da želim da počnem novi i bolji život. A kralju nisam mogao da lažem", rekao je Kristen, koji je preminuo 2018. godine.

Kraljevo snažno angažovanje nije slabilo sa godinama.

Nakon što je napunio 70 godina, kada drugi završavaju radni vek i više vremena provode kako žele, kralj i kraljica nastavili su da rade kao i ranije, sa putovanjima, reprezentacijom i upravljanjem kraljevskom kućom.

Uprkos dva ozbiljna perioda bolesti, najpre raka mokraćne bešike, a zatim operacije srca, i nakon što mu je lekar savetovao da uspori, kralj je uglavnom nastavio svoj životni rad kao i ranije.

Tek nakon što se kralj Harald sa 87 godina teško razboleo tokom odmora u Maleziji i po povratku u Norvešku mu je ugrađen trajni pejsmejker, iz palate je saopšteno da će kralj smanjiti svoje obaveze.

Ali ipak: samo nekoliko nedelja kasnije kralj se "vratio u sedlo".

Želeo je da izađe među narod. Da upozna ljude tamo gde žive i nove lokalne zajednice u kraljevstvu.

Ljudi su masovno izlazili da pozdrave kraljevski par kada su te godine krenuli na godišnju turneju po pokrajinama. Uzimali su slobodne dane, oblačili najlepšu odeću. Penjali su se na drveće i dečja igrališta kako bi imali što bolji pogled na prestižnu posetu.

Kralj je imao oduševljen narod iza sebe i dobijao gotovo najviše ocene kada su ljudi ocenjivali njegov rad.

Veliki ispit njegove vladavine došao je jednog petka popodne, usred letnjeg odmora.

Dan nakon terorističkih napada 22. jula 2011. kralj je bio spreman da se obrati narodu iz svoje kancelarije. Ono što su njegov otac i deda bili za naciju tokom rata, sada je trebalo da bude on.

"Norvešku je pogodila nacionalna tragedija. Ono čemu smo se svim srcem nadali da se nikada neće dogoditi ipak se dogodilo", rekao je.

Za radnim stolom sedeo je kralj Harald u crnom odelu i kravati, pogledao u papir, a zatim u kameru: "Kada se naša nacija nađe na ispitu, tada postaju očigledni snaga, zajedništvo i hrabrost norveškog naroda. Sada ostajemo čvrsti uz naše vrednosti. Držim se vere da je sloboda jača od straha. Držim se vere u otvorenu norvešku demokratiju i društveni život. Držim se vere u naše mogućnosti da slobodno i bezbedno živimo u sopstvenoj zemlji".

Taj dan proveo je usred krize.

Na Sundvolenu, gde su bili okupljeni preživeli i porodice žrtava masakra na ostrvu Utoja, kralj je slušao, tešio i bio uz njih. Mladi, roditelji i spasioci plakali su na kraljevom ramenu.

Kada je kralj Harald tog dana odlazio iz Sundvolena, više nije imao jaknu koju je nosio kada je stigao. Dao ju je dečaku koji je bio u šoku.

Bilo je potrebno gotovo 12 minuta da se pročitaju imena svih 77 žrtava. Oslo Spektrum bio je ispunjen porodicama žrtava, preživelima i pripadnicima službi za pomoć. Mračnu scenu okruživali su beli cvetovi i sveće.

Prošao je mesec dana od terorističkih napada. Kralj Harald prisustvovao je nacionalnoj komemoraciji zajedno sa kraljicom, prestolonaslednikom Hokonom i prestolonaslednicom Mete-Marit, princezom Martom i Arijem Benom, kao i unucima, princezom Ingrid Aleksandrom i Marijusom Borgom Hoibijem.

"Kao otac, deda i suprug mogu samo da naslutim deo vašeg bola. Kao kralj ove zemlje saosećam sa svakim od vas", rekao je kralj Harald, a glas mu je zadrhtao.

Istorijska vožnja tokom pandemije

Nekoliko godina kasnije, u proleće 2020, zemlju je pogodila nova i drugačija kriza.

"Nalazimo se u situaciji koja je za sve nas istovremeno nestvarna, strana i zastrašujuća. Više ne prepoznajemo ni svoju svakodnevicu ni svet oko sebe. A ipak smo još uvek tek na početku nečega čije posledice ne poznajemo u potpunosti", rekao je kralj obraćajući se narodu iz Kongseterena.

Prošlo je manje od dve nedelje otkako je kraljevski par bio u državnoj poseti Jordanu - njihovoj 50. državnoj poseti inostranstvu i prvoj poseti Bliskom istoku. Pokazani su im istorijski drevni grad Petra i mesto na reci Jordan gde je, prema tradiciji, kršten Isus. To je ostavilo snažan utisak na kralja, koji je i sam kršten vodom iz reke Jordan, kako nalaže tradicija norveške kraljevske porodice.

Samo nekoliko dana kasnije društvo kakvo poznajemo bilo je potpuno preokrenuto.

Novi koronavirus širio se iz zemlje u zemlju. Sada je stigao i u Norvešku.

Vlada je preduzela drastične mere i uvela najrestriktivnije mere u mirnodopskoj istoriji zemlje.

Društvo je gotovo potpuno zatvoreno. Situacija je bila ozbiljna. Bila je to nova kriza. Nepoznata. Smrtonosna. Kralj je ponovo trebalo da pronađe reči za ono što je većina Norvežana osećala kada se obratio naciji u televizijskom govoru.

"Neizvesnost nas čini ranjivima. Ozbiljnost situacije nas plaši. Nova svakodnevica može u nama izazvati osećaj nemoći", rekao je kralj.

I sam je bio u karantinu, kao i mnogi drugi Norvežani, nakon posete Jordanu. Kralj je pozvao na zajedništvo i apelovao na građane da poštuju preporuke vlasti kako bi se sprečilo širenje zaraze.

"Zajedno smo u ovome. I zajedno ćemo uspeti da prođemo kroz ono što je pred nama", rekao je.

Bila je to velika godina vanrednog stanja. Pandemija koronavirusa nije popuštala i trajala je tokom cele 2020. godine. „Izdržite i držite distancu“ bio je glavni slogan.

Za kralja koji je bio poznat po tome da je blizak narodu i prisutan, proslava nacionalnog praznika morala je da bude organizovana na novi način. Tog maja 2020 ispisivala se istorija. Dečje povorke, proslave i velika okupljanja bili su otkazani.

Sat je otkucao 13 časova. Kralj Harald skinuo je cilindar i pridružio se pevanju. Na balkonu palate stajala je kraljevska porodica iznad gotovo praznog Trga ispred palate i pevala „Da, volimo ovu zemlju“ zajedno sa ostatkom naroda širom Norveške.

Ljudi su stajali ispred televizora, na balkonima, naginjali se kroz prozore i zaustavljali pored puteva.

Na trenutak su se kraljevska porodica i ljudi širom Norveške ujedinili u zajedničkom pevanju "Da, volimo ovu zemlju".

Te godine kada narod nije mogao da dođe kralju na nacionalni praznik, kralj je došao narodu.

Jer tog popodneva 17. maja kraljevski par sišao je sa balkona palate. Kralj Harald i kraljica Sonja krenuli su iz palate u kultnom kabrioletu A1, istom automobilu kojim se kralj Hakon vratio u palatu 7. juna 1945. godine.

Kraljevski par vozio se u iznenadnoj turi istočnim delom Osla, mahao svima koji su morali da ostanu kod kuće ili su praznik obeležavali u malim grupama napolju.

Ušli su u kompleks Univerzitetske bolnice Ullevål i odali počast zdravstvenim radnicima i pacijentima koji su se nalazili usred krize.

U toj istorijskoj vožnji kraljevska uzvišenost i ljudska bliskost spojile su se u jedno.

Govor koji je obišao svet: "Norvežani veruju u Boga, Alaha, Sve i Ništa"

Kralj Harald je 2016. godine ugostio i 1.500 gostiju iz svih krajeva zemlje koji su bili pozvani na prijem u vrtu kraljevske palate povodom obeležavanja 25 godina vladavine kraljevskog para.

Prijem u vrtu trebalo je da bude Norveška u malom.

Sunce je obasjavalo svečano odevene goste koji su stajali na zelenoj letnjoj travi kada je kralj Harald izašao za govornicu kako bi im poželeo dobrodošlicu. Podsetio je sve da Norveška nisu samo planine i duboki fjordovi, već pre svega ljudi.

"Norvežani su mladi i stari, visoki i niski, zdravi i korisnici invalidskih kolica. Sve je više onih koji imaju više od 100 godina. Norvežani su bogati, siromašni i oni između. Norvežani vole fudbal i rukomet, penju se na planinske vrhove i jedre - dok su drugi najviše vole kauč", rekao je.

Gosti su se nasmejali. Kralj Harald je podigao pogled.

"Norvežani su devojke koje vole devojke, momci koji vole momke i devojke i momci koji vole jedni druge. Norvežani veruju u Boga, Alaha, Sve i Ništa. Norvežani vole Griga i Kyg(a), Hellbillies i Kari Bremnes. Drugim rečima: Norveška ste vi. Norveška smo mi", rekao je.

Samo dan kasnije, više od milion ljudi pogledalo je snimak kraljevog govora koji je NRK objavio na Facebooku, a govor je deljen i o njemu se izveštavalo širom sveta. Kralj Harald je hvaljen i međunarodno prepoznat kao inkluzivni kralj.

(Telegraf.rs)