UPOZORENJE "Rusija je u veoma lošoj situaciji, revolucija bi mogla da izbije preko noći“

U svom prvom intervjuu za jedan britanski list, Kaupo Rosin, šef estonske obaveštajne službe govorio je o narušenim odnosima unutar uskog kruga najbližih saradnika Vladimira Putina, predsednika Rusije, i sve prisutnijoj pretnji po NATO.

O uticaju estonske obaveštajne službe i njenom značaju najbolji opis je dao Ričard Mur, tadašnji šef MI6, koji je 2022. godine izjavio da bi "brilijantna obaveštajna služba Estonije (EFIS) verovatno zasenila britansku u diretknom okršaju".

Preporučujemo

"Uvek je dobro videti da nas naši partneri cene, kao i naš rad i aktivnosti“, kaže Kaupo Rosin i nastavlja: "Ali moram da kažem isto i za britanske službe, koje su vrhunske, imaju sposobnosti koje su među najboljima na svetu i rade neverovatan posao".

Razgovor sa Rosinom novinar britanskog The Telegraph obavio je u sedištu EFIS u glavnom gradu Estonije, Talinu, mestu od izuzatnog strateškog značaja.

Rusija je udaljena svega oko 250 kilometara, granica je na oko dva sata vožnje niz put koji je u sovjetsko vreme bio poznat kao autoput M11. Rodni grad Vladimira Putina, Sankt Peterburg, udaljen je četiri sata vožnje.

Nijedna zemlja ne razume opasnosti susedstva sa Rusijom bolje i neposrednije od Estonije, koja je provela pet decenija pod sovjetskom, zatim nacističkom i potom ponovo sovjetskom okupacijom, pre nego što je 1991. godine obnovila svoju nezavisnost.

Zemlja je od tada ponovo izgrađena kao sve prosperitetnija demokratija, a od 2004. godine članica je i NATO i Evropske unije.

Ipak, Putinova goruća ambicija da ponovo uspostavi Rusko carstvo baca dugu senku. Estonija je najmanja od tri baltičke države, kako po broju stanovnika (1,3 miliona), tako i po površini (35.000 kvadratnih kilometara, nešto više od polovine površine Škotske), a ima i najdužu granicu sa Rusijom (360 kilometara).

Ova opasna kombinacija znači da bi, ukoliko bi Putin potražio novu metu nakon ili možda tokom, rata protiv Ukrajine, Estonija bi mogla da se nađe na njegovom nišanu, a poslednjih meseci bilo je mnogo upozorenja o mogućnosti ruskog napada na NATO.

Ukoliko bi Rusi napali preko granice, i Velika Britanija bi se našla u ratu. Estonija je saveznik u NATO, a 1.000 britanskih vojnika predvodi multinacionalnu borbenu grupu u toj zemlji, što predstavlja najveće prekomorsko angažovanje britanske kopnene vojske.

Rosin i njegovi obaveštajci moraju da učine sve što je ljudski moguće kako bi razumeli ruske namere i sposobnosti, iz jednostavnog razloga što sam opstanak njihove domovine može zavisiti od toga. Njihov poseban uvid i stručnost u pogledu Rusije upravo su ono što im je donelo javnu pohvalu MI6.

Možda upravo zbog toga Rosin smatra da bi trebalo da napustimo eufemizme poput "hibridnog ratovanja" i da Putinovu sve intenzivniju kampanju sabotaže i podrivanja širom Evrope nazovemo njenim pravim imenom - državnim terorizmom.

"Putin, u ovom trenutku, ima samo loše opcije"

Pošto je Rosinova služba odlično informisana o dešavanjima u Rusiji, on za početak govori o tome kako Putin i njegov krug gledaju na svoju krvavu situaciju u Ukrajini.

"Ono što on izražava ili emituje jeste da će pobeda za Rusiju doći u jednom trenutku i da samo moramo da nastavimo i da se krećemo dalje. Ali nisam siguran da li su ljudi oko Putina toliko uvereni koliko je on možda uveren", uvern je Rosin i dodaje:

"Svakako postoje glasovi koji izražavaju da bi trebalo da nastavi, ali mislim da glasovi koji, recimo, pozivaju [ga] da možda preispita situaciju postaju sve jači i jači".

"Ono što on ima, u ovom trenutku, su samo loše opcije. I svaka odluka koju donese nosi različite rizike za njega. Dakle, odluka da se nastavi nosi rizik da se, sa velikim gubicima i ekonomskom situacijom, unutrašnji problemi i tenzije u Rusiji povećaju. To bi moglo, u nekom trenutku u budućnosti, uticati na njegovu političku budućnost, ako ljudi oko njega dođu do zaključka... da je bolje da se nastavi bez njega".

"Ali ako stane, to za njega nosi rizik da bude prikazan kao slaba osoba. Dakle, zaista postoji nešto o čemu treba da razmisli u ovom trenutku. Ali mislim, objektivno, da je Rusija trenutno u veoma lošoj situaciji i mnogi ljudi to razumeju u Rusiji, posebno ljudi u ekonomskoj oblasti, a verovatno i neki od oligarha već. Tako da sam siguran da vode ozbiljne razgovore".

"Većina Rusa ne želi ovaj rat"

Rosin (48) je visok, krupan i koristi pažljivo odlučan engleski jezik. Kao i većina šefova obaveštajnih službi, govori u javnosti, ali štedljivo - ovo je njegov prvi intervju sa britanskim novinama i otkrivaju se samo osnovne stvari iz njegove prethodne karijere. Porodični život nije nešto o čemu špijuni razgovaraju sa novinarima.

Njegov pogled je čvrst kroz naočare koje su delimično bez okvira. Dok govori o Rusiji i koristi reč "objektivno" podseća na zbunjenog i ravnodušnog lekara koji opisuje stanje posebno problematičnog pacijenta.

Rosin navodi listu ruskih bolesti koje je Putin naneo.

"Gubici na bojnom polju premašuju broj regruta", kaže on. "Ekonomija je pretrpela ozbiljan udarac. Jedan od razloga su ukrajinski dugometni napadi na naftnu infrastrukturu, koja je glavni prihod ruskog budžeta. Već postoje ogromni finansijski problemi. Budžetski deficit je već premašio planirani deficit za ovu godinu i biće, procenjujemo, možda oko 10 biliona rubalja [86 milijardi funti], što je polovina odbrambenog budžeta".

Putin bi normalno pokrio deficit te veličine bez poteškoća, osim što su sankcije uglavnom isključile Rusiju sa najvećih finansijskih tržišta, što Kremlju čini zaduživanje mnogo težim i skupljim.

"Pitanje je: 'Kako će ublažiti taj problem?'", pita Rosin.

"Verovatno povećanjem poreza, traženjem doprinosa od oligarha, a od kompanija doprinosa državnom budžetu, što, recimo, stvara dodatni razlog za unutrašnje nezadovoljstvo i unutrašnji pritisak".

"Vidimo da se nivo opšteg nezadovoljstva ovim ratom povećava u svim slojevima društva, počevši od običnih ljudi pa sve do oligarha. Sve više ljudi ne želi ovaj rat. Pitanje je: kakav uticaj ovo ima na njegovo [Putinovo] donošenje odluka?", nastavlja Rosin.

Estonski zvaničnik iskreno kaže da ne može da odgovori na pitanje, da li bi nezadovoljstva u Rusiji moglo da dostigne nivo gde bi Putinov uticaj na vlast mogao biti ugrožen.

"Ne vidim da će se u ovom trenutku dogoditi ulična revolucija", kaže Rosin.

"Važnije je šta ljudi koji imaju pristup novcu, oružju i informacijama šta oni misle? U ovim krugovima više se ne govori o potpunoj pobedi. Ljudi razgovaraju o različitim scenarijima, a uglavnom o tome kako da se ovaj [rat] završi na pravi način. Ali rekao bih, ako se nešto promeni u Rusiji, onda će se to dogoditi veoma brzo i svi ćemo biti iznenađeni. Biće to preko noći, ako se ikada desi".

"Mobilizacija dolazi"

Koliko brzo bi se promene mogle dogoditi pokazuje iznenadna i neuspela pobuna protiv Putina koju je predvodio Jevgenij Prigožin, komandant plaćenika, u junu 2023. godine, kada je kolona pobunjenika napredovala na 90 minuta vožnje od Kremlja.

"Za nas je to bio znak koliko sistem može biti iznutra prazan, a to je često slučaj u takvim režimima. Spolja izgledaju veoma ozbiljno, ali iznutra mogu biti iznenađujuće slabi", siguran je Rosin.

Ako Putin odluči da ignoriše glasove opreza i istraje u svom napadu na Ukrajinu, moraće da pronađe način da nadoknadi svoje gubitke na bojnom polju, koji ukupno iznose oko 500.000 ruskih mrtvih, prema podacima GCHQ, britanske obaveštajne službe.

Njegova jedina opcija mogla bi biti da naredi mobilizaciju i da prisilno angažuje stotine hiljada još Rusa u službu.

Putin je uvek bio intuitivno nerado spreman da preduzme ovaj korak, plašeći se i narodnog nezadovoljstva i ekonomskih posledica lišavanja radne snage masa radno sposobnih muškaraca. Ali bio je primoran da pribegne delimičnoj mobilizaciji u septembru 2022. godine nakon uspešne kontraofanzive Ukrajine protiv njegove invazije.

Od tada, on je uporno izbegavao svako ponavljanje. Pa ipak, sada se sve više spekuliše da će Putin narediti još jednu mobilizaciju, možda sledećeg meseca, kada se završe lažni parlamentarni izbori u Rusiji.

"Ono što vidimo je da u ruskom društvu, do sada, svi 'znaju' da će mobilizacija doći. Mnogo se o tome priča u Rusiji. Svi znaju nekoga ko radi u vojsci ko je rekao da će doći do mobilizacije. Ovo može imati efekat da se društvo nekako pomiri sa ovom idejom, a to bi za Kremlj bio još jedan podsticaj, pa možda onda da to i učini".

Po pitanju verovatnoće, hoće li se Putin mobilisati sledećeg meseca ili ne?

"U ovom trenutku, šanse su jednake“, kaže Rosin. „Svi misle da dolazi. Sistem je spreman. Nismo videli nikakvu odluku".

Sukob sa NATO

Još jedna opasnost za koju mnogi veruju da dolazi, posebno ako Putin mobiliše stotine hiljada vojnika jeste ruski napad na saveznika NATO, moguće Estoniju ili neku drugu baltičku državu.

Nedavno je usledila iznenadna poseta Moskvi Džona Retklifa, direktora CIA, tokom koje je navodno upozorio Kremlj da ne testira savez.

Rosin odbija da kaže šta veruje da je njegov američki kolega rekao Rusima, iako indirektno potvrđuje da je odvraćanje od agresije protiv NATO bio bar deo poruke.

"Mislim da je to malo preuveličano i da je bilo i drugih tema o kojima se razgovaralo, ali ne mogu zaista da komentarišem spoljne odnose drugih zemalja", pažljivo odgovara Rosin.

Da li je direktor CIA razgovarao o NATO i odvraćanju? Rosin se ponovo brzo suočava sa granicama onoga što špijun može da kaže.

"Veoma mi je teško da komentarišem. Siguran sam da njegova poseta nije oslabila odvraćanje".

Za sada, Rosinovo oprezno mišljenje je da NATO nastavlja da odvraća Putina i da Član 5, klauzula o uzajamnoj odbrani alijanse, ostaje verodostojan, uprkos tome što je Donald Tramp otvoreno dovodio u pitanje da li bi Amerika branila svoje saveznike.

"Mislim da u ovom trenutku Putin razume da je Član 5 zapravo i dalje važeći. Dakle, ne vidimo kratkoročnu pretnju", kaže Rosin.

Budućnost je u rukama Zapada

Rosin tačno objašnjava šta misli. U narednih "godinu dana i više", on ne očekuje da će Rusija pokrenuti konvencionalni vojni napad na saveznika NATO.

"Pitanje je pre kako izgleda budućnost? Gde smo na Zapadu za godinu, dve godine, pet godina od sada, i da li odvraćanje i dalje funkcioniše?", dodaje on.

Odgovor, kaže Rosin, je uglavnom u rukama samog Zapada. Ako evropske zemlje nastave da podržavaju Ukrajinu i povećavaju vojne izdatke, dok Ameriku drže u NATO, onda bi Putin trebalo da se nastavi odvraćati.

"Ako ozbiljno shvatimo pretnju Rusije, nastavimo da ulažemo u našu odbranu, održimo kredibilan stav odvraćanja i imamo kredibilne planove odbrane sa resursima, onda smo u stanju da odvratimo Rusiju, da", kaže on.

Ali on unosi važnu opreznost.

"Ako mi sami na Zapadu nekako to zabrljamo, onda bi to stvorilo novu situaciju za Rusiju da se preračuna, možda. Dakle, to u velikoj meri zavisi od naših aktivnosti, naših investicija i naše ozbiljnosti", smatra Rosin.

Ozbiljnost same Estonije pokazuje se njenim vojnim izdacima od 3,4 odsto BDP prošle godine, prema NATO, što je znatno iznad britanskih 2,4 odsto, pa čak i američkih 3,2 odsto.

Zemlja sa populacijom malo većom od Birmingema mogla bi da rasporedi 80.000 obučenih rezervnih vojnika u roku od nekoliko dana od bilo kakve vanredne situacije (obučena snaga britanske vojske, poređenja radi, je 71.000).

"Ruska sabotaža postaje sve nasilnija"

Sve u vezi sa EFIS prenosi smrtonosnu ozbiljnost njegovog rada. Lokacija njegovog sedišta u Talinu nije tajna, ali se niti oglašava. Zgrada se posetiocu otkriva poput, ovo je možda neosetljiva metafora, ruske matrjoške.

Sa ulice spolja ne vidite ništa osim visokog zida koji štiti anonimnu poslovnu zgradu bez znaka ili pločice sa natpisom. Kada prođete kroz ulaz, zgrada počinje da nagoveštava svoju pravu namenu kada naiđete na tri jarbola – dva sa plavom, crnom i belom bojom Estonije, a jedan sa žutom i plavom bojom Ukrajine.

Primećujete da su svi prozori skriveni mrežama. Zatim, bezbedno iza ulaznih vrata, organizacija se konačno predstavlja. Veliki beli znak prikazuje lava Estonije i reč „Valisluureamet“, estonski naziv za EFIS.

U britanskom smislu, EFIS je kombinacija MI6 i GCHQ, koja prikuplja i ljudske i signalne obaveštajne podatke.

Rosin, profesionalni obaveštajni oficir, zadužen je od novembra 2022. Karijeru je započeo kao devetnaestogodišnji regrut u estonskoj vojsci 1996. godine, završivši službu sa koalicijom predvođenom Americi u Iraku 2005. godine, pre nego što je napredovao do komandanta vojne obaveštajne službe između 2012. i 2018.

Zatim je proveo četiri godine u Odeljenju za obaveštajne i bezbednosne službe NATO u sedištu Alijanse u Briselu. Vratio se u Estoniju 2022. godine da preuzme odgovornost za sve vojne sajber operacije, a ubrzo je unapređen u vođu EFIS.

Mladi i ležerno obučeni obaveštajni oficiri stižu na radni dan, a Rosin je jasan da je jedan od njihovih najvećih zadataka osujećivanje sve veće kampanje sabotaže Kremlja i subverzije širom Evrope.

Najnoviji incident dogodio se na aerodromu Lajpcig-Hale u Nemačkoj 4. avgusta, gde se naoružani dron zakucao u ukrajinski teretni avion Antonov na pisti. Samo slučajan neuspeh eksplozije bombe drona sprečio je da se džinovska letelica zapali na aerodromu koji svake godine koristi dva miliona putnika.

"To je sada skoro svuda. To je kampanja koju je orkestrirala ruska vlada uglavnom preko GRU, ruske vojne obaveštajne službe", kaže Rosin.

"Postaje sve nasilnije i opasnije. Vidimo da su glavne mete, trenutno, proizvodni objekti odbrambene industrije, ali i logistički objekti. Cilj Rusije je da pometi evropske zalihe, isporuke evropske oružane opreme Ukrajini".

U Britaniji je, na primer, pet muškaraca zatvoreno zbog paljenja dva londonska skladišta 2024. godine gde su se skladištile zalihe za Ukrajinu. Ranije ovog meseca, ruska ambasada je burno reagovala na izveštaje da Velika Britanija snabdeva Ukrajinu dronovima za napade dugog dometa duboko u Rusiji i otvoreno pretila "posledicama".

Rosin učtivo prezire kako je "hibridno ratovanje" postalo sveobuhvatni termin za ove napade.

"Hibridni šmibrid", kaže on podsmehnuto, dodajući da je hibrid lepa i prijatna reč koja iskrivljuje stvarnost, a to su sabotaža, nekonvencionalne aktivnosti, sajber napadi i informaciono ratovanje. To je ono što to zapravo jeste.

"Posebno u kampanji sabotaže, mogli bismo da koristimo i termin 'državno sponzorisan terorizam' jer to tehnički jeste. Spominjem napad na aerodromu Lajpcig-Hale. Moglo bi se klasifikovati kao terorizam, rekao bih. To je civilna meta", kaže on.

"Mi na Zapadu smo bili relativno uspešni u ometanju ovoga, to je stvar za obaveštajne službe i kontraobaveštajne službe. Ovo je naš posao. I, do sada, ruska kampanja nije uspela da oslabi rešenost Evrope da podrži Ukrajinu. Ali EFIS i desetine savezničkih obaveštajnih službi vode stalne i uglavnom tajne napore da zaštite svoje zemlje. Cena života u miru i slobodi nedaleko od Rusije je večna budnost".

(Telegraf.rs)