Slučaj koji je podelio Ameriku: Lindzi ubila svoje troje dece, a Konstanca čak šestoro, da li će odgovarati?

Budućnost Lindzi Klensi, žene o kojoj priča ceo svet, mogla bi da zavisi od lekara tužilaštva, dok slučaj podseća na zloglasna ubistva u Mejnu, koja su se dogodila sredinom prošlog veka. Klensijeva je uhapšena 2023. i sudi joj se zbog ubistva svoje troje dece.

Amerika je ponovo podeljena, jer je porota sastavljena od devet žena i tri muškarca, obavestila sudiju da ni posle četvrtog dana većanja nije uspela da donese jednoglasnu odluku u slučaju koji je šokirao zemlju.

Preporučujemo

Penzionisani sudija Višeg suda u Masačusetsu izjavio je da oslobađajuća presuda po osnovu neuračunljivosti ne bi predstavljala lak izlaz za Lindzi Klensi, rekavši da bi "lekari tužilaštva" bili ti koji bi odlučivali kada bi ona mogla da bude puštena na slobodu i da bi verovatno bili skloniji da je zadrže u ustanovi.

Klensi (36) suočava se sa tri tačke optužnice za ubistvo prvog stepena zbog smrti svoje dece - Kore, Dosona i Kalana, svi mlađi od šest godina, koji su pronađeni zadavljeni u porodičnoj kući u januaru 2023. godine.

Stravičan slučaj podseća na onaj iz Mejna 1954. Tada je Konstanca Fišer nakon što joj je dijagnostikovana paranoidna šizofrenija, ubila  troje svoje dece.

Nakon što je nekoliko godina provela u psihijatrijskoj ustanovi, ona je puštena na slobodu, da bi 1966. godine ubila još troje svoje dece.

Proglašena nesposobnom za suđenje, bila je smeštena u Državnu bolnicu Augusta, iz koje je uspela da pobegne 1973. godine, ali je ubrzo potom poginula u nesreći.

Konstans Margaret Siroa rođena je 26. marta 1929. godine u Ouklandu u Mejnu. Biološki roditelji su je napustili, a kasnije ju je usvojila porodica Siroa. Komšije su Konstancu opisivale kao lepu i prijatnu devojku, mada su je takođe smatrale "ćudljivom".

Ona se 1946. godine u 17. godini udala za 24-godišnjeg Karla Mariona Fišera, veterana Drugog svetskog rata koji je radio u automehaničarskoj radionici železnice "Maine Central Railroad". Par se preselio u malu kuću u Votervilu, gde su tokom narednih godina dobili troje dece: Ričarda (rođen 1947.), Danijela (rođen 1948.) i Deboru Kej (rođena 1953.).

Tokom tih godina, ona je počela da pokazuje znake anksioznosti i depresije, često brinući zbog svoje dece, novca i skučenog doma u kojem je porodica živela. Takođe je najmanje jednom pokušala da izvrši samoubistvo.

Prvi zločin

Karl se 8. marta 1954. vratio kući s posla, ali je otkrio da su vrata bila zaključana. Zabrinut da nešto nije u redu, kontaktirao je dr Ričarda Šasa, lekara koji je lečio njegovu ženu od nedavnih napada depresije. Kada su vrata razvaljena Karl je ušao unutra i otišao u spavaću sobu, gde je video leševe Danijela i Debore ušuškane u krevete, koji su u početku izgledali kao da spavaju. Zatim je ušao u kupatilo, gde je otkrio da se njegov najstariji sin Ričard udavio u kadi.

Uspaničen i nesposoban da pronađe ženu, brzo je kontaktirao policiju, koja je izašla na mesto zločina. Pretraga kuće dovela je do toga da su policajci pronašli Konstancu skrivenu ispod kreveta, koja je bila onesvešćena nakon pokušaja samoubistva popivši bocu tečnog šampona.

Pronađena je oproštajna poruka koju je ona napisala, u kojoj objašnjava da je udavila decu da bi ih "spasila od zla" i da joj je Bog naredio da to učini.

Ubrzo nakon što je pronađena, Konstanca je uhapšena i optužena za ubistvo. Ubistva su šokirala zajednicu, koja se borila da poveruje da je ona sposobna da uradi tako nešto. Pre nego što je mogla da se pojavi pred suđenjem, forenzički psihijatrijski pregled je zaključio da pati od paranoidne šizofrenije i stoga se smatralo da nije sposobna da se pojavi pred sudom.

Zbog toga je Konstanca smeštena u Državnu bolnicu Augusta u Augusti na lečenje. Dok je bila tamo hospitalizovana, mirno je objasnila da je udavila decu jedno po jedno i da je to učinila zato što je, kako je tvrdila jednom psihijatru, "želela da me neko neguje".

Da bi je izlečila, Fišer je dobijala injekcije insulina i visoke doze hormona, što bi je ponekad izazvalo napade.

U roku od godinu dana od njenog boravka u zatvoru, počela je da pokazuje znake poboljšanja, više nije čula glasove niti je imala slušne halucinacije. Godine 1955, njen muž je pokrenuo pravni postupak da bi je pustio na slobodu, ali je njegove zahteve odbio bolnički medicinski odbor.

Posle četiri godine, delimično zbog nacionalnih napora da se deinstitucionalizuju mentalno oboleli pacijenti, puštena je u starateljstvo svog supruga 6. marta 1959. godine. Par se ubrzo preselio u novi dom koji je Karl sagradio za porodicu u Ferfildu, gde će imati još troje dece: Ketlin Luiz (rođena 1960.), Majkla Džona (rođenog 1962.) i Natali Rouz (rođenu 1965.).

Drugi zločin

Karl se 30. juna 1966. godine vratio kući s posla i zatekao devetomesečnu Natali kako se udavila u kadi. Šokiran otkrićem, potrčao je ka kući komšije Hauarda Vuda da bi koristio telefon, jer u njegovoj kući nije bilo telefona. Policija je pozvana na lice mesta i nakon pregleda mesta zločina, policajci su pronašli tela Majkla i Ketlin u krevetima.

Sama Konstans je takođe pronađena kako leži u krevetu, onesvešćena nakon pokušaja samoubistva predoziranjem tabletama. Novine u to vreme su primetile jezive sličnosti sa prethodnim ubistvima, nazivajući to "dupliranjem trafedije".

Konstanca je hitno prebačena u bolnicu Tajer u Votervilu, gde je negovana dok se nije osvestila. Lokalne vlasti su pokušale da je optuže za ubistvo, a nakon što je otpuštena, Konstans je dovedena u Skovhegan u okrugu Somerset na većanje tužilaca, pre nego što je doneta odluka da joj se sudi u okrugu Kenebek.

Optužbe za ubistvo i hospitalizacija

Nakon njenog izvođenja pred sud i dok je bila u pritvoru bez kaucije, državni tužilac Ričard Dubord je objavio da država neće zahtevati da se optužena podvrgne psihijatrijskom lečenju. Advokat iz Skovhegana, Džordž V. Perkins, imenovan je za njenog advokata, dok će Dubord pomagati Džon Benoa i Ričard Koen. Tokom formalnog ročišta, dr Prajs Kirkpatrik, psihijatar, izjavio je da veruje da Konstans pati od napada depresije jer nije pravilno uzimala lekove.

Nakon dana svedočenja tužilaštva i odbrane, sud je naložio da Konstanca mora da se podvrgne psihijatrijskom pregledu u Državnoj bolnici u Augusti kako bi se utvrdilo koliko je sposobna da se pojavi na suđenju.

Rezultati navedenog pregleda su zaključili da je dovoljno stabilna da se pojavi na suđenju, a Konstans je ubrzo optužena za ubistva Ketlin, Majkla i Natali. Tokom čitanja treće optužnice, jecala je dok se izjašnjavala da nije kriva zbog neuračunljivosti, ali je ubrzo povratila samokontrolu.

Tokom svedočenja, tužilaštvo je ispitalo nekoliko svedoka, uključujući kapetana Alberta Drosa iz policijske uprave Votervila i dr Džozefa Dž. Hibela iz bolnice Tajer. Obojica su tvrdili da je tokom ispitivanja sa optuženom ona davala jasne i koherentne odgovore na njihova pitanja, a Dros je dodao da je u kući pronašao pištolj i nož kojima je, kako je rekao, Konstans planirala da se ubije.

Uprkos njihovim pokušajima da je osude, njen advokat je uspeo da ubedi sud da je Konstanca luda, a sudija je na kraju presudio da treba da bude smeštena u Državnu bolnicu u Augusti do kraja života.

Bekstvo i smrt

Tokom hospitalizacije, Konstanc navodno nije pravila probleme i dobro se ponašala prema osoblju. Sve se to promenilo 1. oktobra 1973. godine, kada je njen suprug Karl odlučio da prestane da je posećuje, jer mu je to nanosilo previše bola.

Nedugo zatim, uspela je da pobegne iz Državne bolnice u Augusti, što je dovelo do potrage bolničkog osoblja i lokalnih vlasti. Grupa lovaca na patke je 9. oktobra uočila naduveno telo žene koje je plutalo u reci Kenebek blizu Gardinera.

Obdukcija je utvrdila da je telo pripadalo Konstanci Fišer, a njena smrt je navedena kao slučajno davljenje, verovatno na dan njenog bekstva. Njena smrt je navela upravnika bolnice, Roja Etlingera, da kritikuje praksu milje terapije na pacijentima, jer je verovao da to povećava rizik od samoubistva.

Konstansino telo je kasnije sahranjeno na porodičnom groblju u Votervilu. Kada je Karl Fišer umro 1990. godine, njegovo telo je takođe sahranjeno na istom groblju kao i njegova supruga i sve njihovo šestoro dece.

(Telegraf.rs)