PAŽNJA, PAŽNJA Amerika pozvala saveznike iz NATO da se pripreme za ruski napad

Ruski predsednik Vladimir Putin možda ne planira neposredan napad na zemlje NATO, ali Sjedinjene Američke Države poručuju da njihove vojne saveznice moraju da se obučavaju i ulažu kao da će se to dogoditi, kako bi bile spremne da odbiju iznenadni napad.

Nakon što je u javnost procurila američka obaveštajna procena, prema kojoj bi Rusija mogla da pokrene ograničeni napad, poput kopnenog upada ili sajbernapada, na neku zemlju članicu u narednih nekoliko godina, američki saveznici bili su u stanju visoke pripravnosti.

Upozorenje je bilo u suprotnosti sa procenama da Putin neće pokušati da uvuče NATO u sukob dok vodi rat protiv Ukrajine, a pojavilo se u trenutku zabrinutosti zbog nedostatka američkog naoružanja, dok administracija Donalda Trampa vodi rat protiv Irana.

Američki ambasador pri NATO Met Vitaker odbio je da direktno komentariše ove obaveštajne podatke, ali je u razgovoru za USA Today naglasio potrebu da saveznici budu oprezni kada je reč o izdvajanjima za odbranu i proizvodnji naoružanja.

"Ne možete predvideti šta će Vladimir Putin uraditi, niti šta će uraditi bilo koji protivnik. Sve što možete da uradite jeste da budete spremni za to i da odvraćate protivnika, odnosno da učinite da mu se takav potez ne isplati", rekao je Vitaker i nastavio:

"I mislim da se svakog dana pripremamo da sprečimo da se to dogodi, a ako se ipak dogodi, da budemo spremni za to. Trebalo bi da znamo da je naš protivnik izvršio invaziju na Ukrajinu i zato bi svi trebalo da budemo prilično realni i svesni situacije", dodao je Vitaker.

Ne komentarišući direktno poverljive informacije, koje su se prvi put pojavile u listu The Wall Street Journal, osobe upoznate sa procenama navele su da su saveznici bili zatečeni saznanjem da bi Putin mogao da bude u stanju da napadne zemlje NATO ranije nego što su očekivali.

To je mnogo kraći rok od 10 do 15 godina koliko je savez očekivao, rekao je jedan evropski zvaničnik, što je vremenski okvir koji je savez imao na umu kada je postavio svoje najnovije ciljeve u pogledu izdvajanja za odbranu.

Prošle godine saveznice NATO dogovorile su se da do 2035. godine izdvajaju 5 odsto svog godišnjeg BDP za odbranu. Najmanje 3,5 odsto mora da ide direktno na vojne rashode. Ostatak može biti usmeren na izgradnju puteva, mostova, aerodroma i drugih infrastrukturnih projekata.

Rusija je sada iscrpljena ratom i ne deluje da povećava izdvajanja za odbranu istim tempom, rekao je zvaničnik.

Zbog toga su neki unutar NATO saveza, uključujući i Sjedinjene Američke Države, vršili pritisak na saveznike da značajno ubrzaju izdvajanja za odbranu i povećaju proizvodne kapacitete.

"Moramo da vežbamo kao da je važno. Moramo da se pripremimo, moramo da investiramo u kapacitete", uveren je Vitaker.

Rusija je doživela brzo širenje svojih kapaciteta za proizvodnju odbrambene opreme, dok su Amerika i njeni saveznici uglavnom poslovali u mirnodopskoj ekonomiji, rekli su stručnjaci i zvaničnici iz savezničkih zemalja.

Putin je transformisao rusku ekonomiju kako bi podržao rat zemlje protiv Ukrajine. Skoro 40 odsto ruskih federalnih rashoda namenjeno je odbrani i bezbednosti, podržavajući proizvodnju bombi i tenkova koji se šalju direktno na prve linije fronta.

"Asimetrija između Rusije i NATO je u tome što su oni u ratnom stanju, a mi nismo", rekao je Maks Bergman, direktor Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.

"Oni mogu da proizvedu hiljadu krstarećih raketa. Naša sposobnost da obezbedimo presretače protivvazdušne odbrane ili da ih proizvedemo je jednostavno nedovoljna".

Poseta direktora CIA Moskvi izaziva zabrinutost

Nenajavljena poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi krajem prošle nedelje izazvala je zabrinutost da bi Putin mogao preći sa provokacija na testiranje pakta o uzajamnoj odbrani NATO uskoro.

Šef obaveštajne službe je navodno upozorio Rusiju da ne napada teritoriju NATO. Takođe se kaže da je rekao Rusiji da gubi rat protiv Ukrajine i upozorio Moskvu da treba da prekine veze sa Iranom.

Rusija je 27. avgusta negirala da planira napad na NATO.

"Ovi izveštaji nemaju osnovu u stvarnosti i ne odražavaju namere Rusije", rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Predsednik Donald Tramp je odbio da kaže da li je Retklif preneo poruku o napadu na NATO kada je bio primoran da to kaže tokom posete.

"On neće napasti teritoriju NATO“, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu 27. avgusta.

Demanti nisu ubedili sve u Alijansi

Pozivajući se na posetu bivšeg direktora CIA Vilijama Bernsa Moskvi pre invazije Rusije na Ukrajinu, Radoslav Sikorski, poljski ministar spoljnih poslova, napisao je 27. avgusta na društvenim mrežama:

"Izgleda da su Putinovi špijuni rekli direktoru CIA da neće provocirati NATO. Putin je rekao direktoru CIA predsednika Bajdena da neće izvršiti invaziju na Ukrajinu. Trebalo bi da ubrzamo odbrambene pripreme".

Evropski zvaničnik upoznat sa razgovorima o Putinovim sposobnostima rekao je da se Retklifova poseta na prvi pogled čini kao da je namera bila da pošalje snažan, javni signal Putinu. Retklif je stigao vojnim avionom C-17, istakao je zvaničnik, koji je mogao biti praćen.

To ne znači da je vojni napad neizbežan, rekao je on, obeshrabrujući poređenja sa Putinovim uveravanjima pre nego što je gomilao trupe na ukrajinskoj granici 2021. godine, rekavši da su to drugačije okolnosti.

Putin već napada NATO

Evropski zvaničnici veruju da je Rusija već testirala NATO i da je odgovorna za niz hibridnih napada na zemlje članice, uključujući otkriće eksplozivnih dronova u blizini ukrajinskog teretnog aviona na aerodromu u Nemačkoj i prisustvo mornaričkog drona u blizini gasnog postrojenja kod rumunske obale Crnog mora.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint javno je 1. septembra rekao da pokušaj napada dronom na aerodromu u Lajpcigu prošlog meseca prati obrazac "ruskih hibridnih operacija".

Rumunski predsednik Nićušor Dan eksplicitno je okrivio Rusiju za mornarički dron u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, osuđujući "ove vrste neodgovornih incidenata sa strane Ruske Federacije".

Vazdušni napadi u Estoniji aktivirani su preko noći 1. septembra nakon što su dronovi ušli u vazdušni prostor zemlje, prema rečima estonskog ministra spoljnih poslova Margusa Cahkne, koji je incident pripisao Rusiji.

"Ovi akti sabotaže su prilično značajni i predstavljaju ratne akte", rekla je Fiona Hil, viši direktor za ruske i evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom prve Trampove administracije.

"Ljudi stalno govore: 'Pa, nismo u ratu. Rat je kinetički. Ne bacaju rakete na nas'. Ali to je upravo ono što Putin želi jer ostavlja sve ostale bespomoćnim i ranjivim", dodala je ona.

Iako Putin svakako testira NATO savez onim što evropski zvaničnici vide kao sve bezobzirnije napade na zemlje bliske Ukrajini, oni ne veruju da on mamacuje NATO u borbu.

Oni vide Putina kao nekoga ko pokušava da uplaši zemlje NATO kako bi prekinule podršku Ukrajini, jer se plaše da će biti uvučene u rat.

Pozivajući se na obaveštajne podatke, finski predsednik Aleksander Stub je u vikend intervjuu rekao da Rusija trpi previše gubitaka da bi otvorila drugi front u ratu.

"U stvarnosti, Putin je previše zaglavljen da bi se izborio sa takvom pretnjom", rekao je Kurt Volker, specijalni predstavnik za Ukrajinu u Trampovom prvom mandatu i ambasador SAD pri NATO pod Džordžom V. Bušom.

"Uzmite kraj borbi u Ukrajini i dodajte tri do pet godina. To je vaš vremenski okvir", rekao je Volker.

Bergman je rekao da ne veruje da bi Putin napao zemlju NATO dok su ruske snage "izmučene i krvare" od rata u Ukrajini. Ali ako borbe počnu da se smiruju i ruska vojska bude u stanju da se pregrupiše, Bergman je rekao da bi Rusija teoretski mogla da razvije kapacitete za napad na jednu od baltičkih država do 2028.

Spremnost Rusije da prihvati veliki broj žrtava bila bi još jedna prednost u potencijalnom napadu velikih razmera protiv saveznika NATO, prema Bergmanu.

"Mislim da bi to bio loš rat za Rusiju, ali njihov nivo tolerancije za smrt i žrtve je zaista i mučan i zabrinjavajući", rekao je.

U svom ratu protiv Ukrajine, Rusija je takođe pokazala visoku toleranciju za vojne žrtve. Više od 1,4 miliona ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prema nedavnoj studiji CSIS.

Ukazujući na gubitke, Vitaker, ambasador SAD pri NATO, rekao je da je trenutno "Rusija prilično zaokupljena situacijom u Ukrajini".

"Ne ide dobro. I bilo bi potrebno, čak i ako dođe do trenutne promene, i dalje bi bile potrebne godine da se rekonstituiše, da se vrati ruska vojska pre invazije na Ukrajinu 2022. godine“, dodao je Vitaker.

Rastuća zabrinutost je da ruske snage sada uključuju formacije dronova, veliki broj kapaciteta za precizne udare i milione taktičkih dronova, što im omogućava da efikasnije izvode udare ili male, ali bolne operacije, rekao je Majkl Kofman, viši saradnik koji je specijalizovan za rusko ratovanje u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir.

"Rekonstitucija ruske vojske nije pitanje da li će se dogoditi, već kada će se dogoditi", zaključio je Kofman.

(Telegraf.rs)