Kažu da je ovo najopasniji čovek u Nemačkoj

U nedelju, 6. septembra, u nemačkoj saveznoj državi Saksonija-Anhalt održaće se regionalni izbori koji se već sada nazivaju među najvažnijima u nemačkoj istoriji 21. veka. Saveznom državom trenutno upravlja Sven Šulc, predstavnik Hrišćansko-demokratske unije kancelara Fridriha Merca, ali Ulrih Zigmund, kandidat desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD), ima velike šanse da ga nasledi. Dmitrij Karcev, urednik projekta "dekoder" i koautor kanala casadeutsch, za nezavisni portal Meduza objašnjava zašto su ovi izbori toliko značajni daleko van granica nemačke pokrajine.

Saksonija-Anhalt jedna je od najređe naseljenih nemačkih saveznih država (2,1 milion ljudi, manje od Berlina). Čak je i prvi posleratni kancelar Zapadne Nemačke, Konrad Adenauer (iako prema njegovim političkim protivnicima), prolazeći ovuda na putu za Zapadni Berlin, zatvarao zavese na vozu kako bi zaklonio pogled na "azijske stepe". Nekoliko decenija kasnije, nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, brza železnica koja povezuje dva dela zemlje izgrađena je pored Magdeburga, glavnog grada Saksonije-Anhalta. Danas je to najsiromašnija država prema BDP-u po glavi stanovnika. Upravo ovde, u poluzaboravljenoj pokrajini u istočnoj Nemačkoj, politička sudbina zemlje – a možda i cele Evrope, uključujući Rusiju i Ukrajinu – mogla bi se odlučiti sutra, u nedelju 6. septembra.

Preporučujemo

U mnogo čemu, status najsiromašnije države predodredio je popularnost lokalne Alternative za Nemačku (AfD). Ima priliku ne samo da pobedi (kao što je već učinila na izborima u Tiringiji 2024.), već i da osigura više od polovine mesta u lokalnom parlamentu, Landtagu, formira jednostranačku vladu i, prvi put u svojoj istoriji, stekne stvarnu vlast. AfD već godinu dana vodi u svim anketama, trenutno premašujući 40%. Vladajući Hrišćanski demokrati, trenutno na vlasti i drugi, imaju otprilike polovinu te brojke. Zanimljivo je hoće li Alternativa za Nemačku (AfD) imati dovoljno glasova da osigura apsolutnu većinu.

Rejtinzi AfD-a počeli su da rastu širom Nemačke samo nekoliko meseci nakon formiranja sadašnje savezne vlade koju je predvodio Fridrih Merc u proleće 2025. Danas Alternativa za Nemačku (AfD) takođe predvodi sve nacionalne rejtinge, iako su njene brojke za Nemačku u celini nešto niže nego u Saksoniji-Anhaltu (oko 30%).

Merc je započeo svoj mandat kršeći sopstveno izborno obećanje da neće povećavati državni dug. Nakon toga usledio je niz javnih sporova između njegovih Hrišćanskih demokrata (CDU/CSU) i njihovih koalicionih partnera, Socijaldemokratske partije (SPD). Nije došlo do trenutnog poboljšanja ekonomske situacije: cene goriva rastu, sada već legendarna kašnjenja vozova samo su sve gora, automobilski giganti stalno najavljuju otpuštanja i zatvaranje proizvodnje. Tek poslednjih nedelja pojavljuju se slabi znaci oporavka nemačke privrede. Nedavne prognoze uticajnih nemačkih institucija predviđaju godišnji rast od 1,5% BDP-a, uprkos tekućoj krizi na Bliskom istoku i posledicama toplotnog talasa u Evropi.

Svaka veća reforma - a Mercov kabinet ih je planirao mnoge - u sistemu razvijenom poput nemačkog zahteva brojna odobrenja i pojašnjenja. Takođe zahteva efikasnu spoljnu komunikaciju, što je posebno važno s obzirom na to da velike reforme ne daju trenutne rezultate i sprovode se u nepovoljnom ekonomskom i spoljnopolitičkom okruženju. Merc nije uspeo da savlada ovu ulogu komunikatora, postavši najnepopularniji kancelar zemlje u zabeleženoj istoriji.

Početkom leta, Sven Šulc, vođa Hrišćanskih demokrata u Saksoniji-Anhaltu, zatražio je od vođstva CDU-a da otkaže sastanak u Magdeburgu kako bi se izbeglo dalje iritiranje lokalnog stanovništva, a CDU je pristao. Merc je na kraju ipak došao u Saksoniju-Anhalt, ali Šulcov PR tim učinio je sve što je mogao kako bi sprečio da njegova poseta postane veliki događaj.

U takvom kontekstu, AfD ne mora ni previše da se trudi. Stranka nije uspela da razvije koherentan stav o pitanjima poput vojne ili penzione reforme, ali to nije sprečilo njen rast rejtinga. Mercova vlada kao svoja dostignuća navodi pooštravanje migracione politike i pad migracija (koji, međutim, mnogi stručnjaci pripisuju završetku rata u Siriji), ali kritičari smatraju da to samo jača poziciju AfD-a.

Što se tiče same Saksonije-Anhalt, migracije su dosledno na vrhu (ili dele prvo mesto sa privredom) liste problema koje navode lokalni stanovnici. To se može činiti paradoksalnim, budući da ova savezna država ima jedan od najnižih procenata stanovništva sa "migrantskim poreklom" u Nemačkoj - 11,2%. Za poređenje, u susednoj Donjoj Saksoniji ta brojka je 26%, a u Berlinu 40%. Istina, Berlin ili, na primer, Lajpceg, koji, kao i drugi veliki gradovi, takođe imaju visok udeo migranata, udaljeni su samo sat i po do dva sata vožnje od Saksonije-Anhalta, a mnogi tamo rade ili redovno putuju. Štaviše, udeo ljudi bez nemačkog državljanstva u ovoj državi raste brže nego u ostatku Nemačke: 2011. godine iznosio je 1,9%, pre dve godine već je bio 7,6%. Tema migracija jedna je od najzastupljenijih u medijima uopšte; posebno je jedno od prvih pitanja o kojima se raspravlja u medijima nakon svakog poznatog zločina poreklo osumnjičenog.

AfD nastavlja uspešno da iskorišćava ovu temu, obećavajući uvođenje antimigrantskih policijskih snaga sličnih američkoj ICE i zabranu ulaska u Saksoniju-Anhalt od prvog dana na vlasti. No retorika Alternative za Nemačku nije ograničena samo na antiimigracionu agendu. Vešto je iskoristila složeni osećaj "ostalgije" za DDR-om (od nemačke reči "Ost" što znači "istok").

S jedne strane, redovno se poziva na simboliku tih vremena i ideju da je to bilo sigurnije, predvidljivije i, naravno, homogenije društvo. S druge strane, dosledno se pozicionira kao "antisocijalistička" snaga, prvenstveno s ciljem da se suprotstavi navodno postojećem "levo-zelenom kartelu stranaka" i, kada je to zgodno, optuži ih za "kulturni marksizam" i korišćenje "Štazijevih metoda".

U pokušaju da shvati razloge popularnosti stranke čiju su lokalnu podružnicu u Saksoniji-Anhaltu bezbednosne službe proglasile "dokazano desničarskom ekstremističkom", autor Špigla (Der Spiegel) primećuje da za mnoge stanovnike regiona taj status podseća na odluke stranke iz ranijih vremena - one su uzete u obzir i nisu tretirane sa pretjeranom ozbiljnošću.

Još jedan primer složenog stava prema "ostalgiji": ideolog AfD-a Hans-Tomas Tilšnajder u Saksoniji-Anhaltu obrušio se na sećanje na Bauhaus (najveći muzej nalazi se u trećem najvećem gradu u državi, Desauu) jer je škola navodno inspirisala graditelje posleratnih socijalističkih montažnih zgrada. Protivnici AfD-a, naravno, odmah su se prisetili da je Bauhaus bio zatvoren tokom nacističke ere.

Proruski sentiment u regionu takođe igra ulogu. Za mnoge stanovnike istoka Rusija evocira "dobri stari DDR"; za krajnju desnicu Putinov režim je privlačna alternativa liberalnim vrednostima. Obe strane dele odbojnost prema Sjedinjenim Državama i sanjaju o jeftinom gasu. Doslovno u poslednjim danima pre izbora, novinari koji su intervjuisali Tilšnajdera primetili su šolju sa oznakama ruske vojske na njegovom stolu. Isprva je pokušao da opravda to, tvrdeći da je to poklon od prijatelja, ali je kasnije priznao da ju je sam kupio tokom putovanja u Rusiju nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu. Tilšnajderove proruske simpatije nisu bile tajna ni pre: primera radi, zalagao se za očuvanje i proširenje nastave ruskog jezika u lokalnim školama, takođe nakon početka Prvog svetskog rata. Tilšnajder je treći na listi stranke AfD u Saksoniji-Anhaltu.

Ulrih Zigmund je prvi, a mnogi njegovu ličnu popularnost pripisuju eksplozivnom rastu stranke u regionu. Sa 600.000 pratilaca na Instagramu i 800.000 na TikToku, transformisao je svoje društvene mreže u nezavisne medije, uveliko eliminišući potrebu za negovanjem odnosa sa tradicionalnim medijima. Početkom godine Zigmund se našao upleten u skandal oko zapošljavanja rođaka na pozicijama u javnom sektoru, kojim su se bavili istaknuti zvaničnici AfD-a. U njegovom slučaju, njegovog oca su zaposlile Zigmundove parlamentarne kolege. Međutim, to u konačnom nije značajno uticalo na njegovu popularnost, niti na popularnost Alternative za Nemačku (AfD) u celini.

Na skupovima ga često pozdravljaju uzvicima "Sieg-Mund", što je jasna referenca na nacistički pozdrav "Sieg Heil" (Sieg se prevodi kao "pobeda"). Kada je uticajni časopis Špigl objavio Zigmundovu fotografiju sa natpisom "Najopasniji čovek Nemačke", političar ju je veselo opisivao za svoje obožavaoce. U članku se tvrdilo da se okružio barem velikim brojem bivših nacista. Takođe je poznato da je, od pridruživanja AfD-u 2014. godine, pripadao radikalnom nacionalističkom krilu stranke.

Nemački stručnjaci koji su skeptični prema Zigmundu smatraju da je njegova uloga u trenutnoj popularnosti Alternative u Saksoniji-Anhaltu precenjena: rejtinzi stranke nisu puno niži ni u susednim istočnim država. Bivši regionalni guverner Rajner Hazelof, hrišćanski demokrat koji je vladao državom od 2011., možda je takođe nenamerno doprineo određenim procentom. Njegova lična popularnost bila je veoma visoka, ali tokom decenije i po na vlasti nikada nije pripremio naslednika te je uklonio nekoliko ljudi koji su sebi i vlasti prisvajali tu ulogu.

Mnogi su očekivali da će Hazelof ili prevremeno odstupiti ili sam povesti CDU na izbore. U konačnom, 72-godišnji političar (uzgred budi rečeno, samo nekoliko godina stariji od Merca) nije učinio ni jedno ni drugo: odstupio je tek u januaru ove godine, ostavljajući za sobom znatno manje poznatog ministra privrede, Šulca. Poznato je da aktuelni lideri vlada dobijaju više glasova jer je stanovništvo imalo vremena da se navikne na njih, ali na Šulca jednostavno nisu imali vremena da se naviknu.

Verovatnoća da će Alternativa za Nemačku (AfD) na kraju osvojiti apsolutnu većinu mesta u državnom parlamentu je mala. Lokalni Zeleni, uz podršku prodemokratskih nevladinih organizacija, pokrenuli su kampanju "pametnog glasanja" i pozivaju pristalice CDU-a i Leve stranke da glasaju za njih. Logika je da će "velike" stranke sigurno ući u parlament, dok se manje političke snage moraju boriti sa pragom od 5%. Što je više stranaka zastupljeno u državnom parlamentu, to će AfD imati manje mesta (budući da se glasovi stranaka koje ne uđu u parlament raspoređuju među pobednicima). Kampanja ide relativno dobro: pre samo mesec dana, Zeleni su u anketama imali 3-4%, a sada su na 5-6%. Nadalje, očekuje se da će u parlament ući i Socijaldemokrate, koji su takođe neznatno poboljšali svoj položaj i u anketama imaju 8-9%.

Ali čak i ako AfD ne uspe da formira jednostranačku vladu u Saksoniji-Anhaltu, to ne obećava lak život lokalnim - ili saveznim - hrišćanskim demokratama. Šefa vlade bira parlament tajnim glasanjem. Kako bi osigurao više od polovine glasova, vođa lokalnog CDU-a, Sven Šulc, trebaće podršku jedne, dve ili čak tri leve političke snage - SPD-a, Zelenih i, naravno, Leve stranke, koja je ubedljivo treća u svim anketama (iza Hrišćanskih demokrata i Alternative za Nemačku). To znači da će CDU morati da pregovara sa svim tim strankama.

U međuvremenu, 2018. godine, Hrišćanski demokrati su stranačkom odlukom istovremeno sebi zabranili ulazak u koalicije sa svim radikalnim strankama: i AfD-om (zbog svojih krajnje desnih težnji) i levicom. To predstavlja takozvani zaštitni zid (vatrozid) - zaštitni zid protiv radikala. Mnogi hrišćanski demokrati kategorički se protive bilo kakvoj saradnji sa Levom strankom (iako je to efektivno uspostavljeno u susednoj Tiringiji i Saksoniji, gde bez podrške ove stranke, premijeri CDU-a takođe ne bi mogli da osiguraju većinu na izborima). U nedavnoj anketi, pristalice CDU-a u Saksoniji-Anhaltu bile su podeljene oko pitanja treba li stranka da traži podršku Leve stranke kako bi sprečila Alternativu (AfD) da dođe na vlast. Postoji mogućnost da će, ako Šulc bude pregovarao sa Levom strankom, neki hrišćanski demokrat glasati protiv njega na tajnom glasanju u parlamentu. To bi gotovo sigurno izazvalo veliku krizu unutar celog CDU-a/CSU-a - zaštitni zid bi prestao da funkcioniše.

Sama Leva stranka nije baš voljna da podrži Šulca. Ako ni kandidat AfD-a ni CDU-a ne dobiju više od polovine glasova u parlamentu, poslanici će morati da glasa o tome hoće li raspustiti parlament i raspisati nove izbore. Ako se i dalje ne postigne konsenzus, raspisaće se treći krug. Pobednik će biti onaj sa najviše glasova, čak i ako ih je manje od polovine. Čudno, ovo bi mogla biti najsigurnija opcija za berlinske hrišćanske demokrate u celini: oslobađa ih od potrebe da ponovo objašnjavaju svoju saradnju sa levim snagama. Međutim, AfD bi bio ozbiljno ograničen, ako ne i potpuno blokiran: morali bi da se bore za većinu za svaki zakonodavni predlog.

Neposredno pre glasanja, Sven Lojnig, profesor politologije na Univerzitetu u Jeni, proučio je celu platformu AfD-a, dok su Mark-Niklas Kuno i Lukas Bornšajn iz Halea (jednog od najvećih gradova u Saksoniji-Anhaltu) zasebno proučili deo vezan za migracije. Njihov zaključak: otprilike trećina obećanja AfD-a je izvodljiva, a još manje u vezi sa strancima. Na primer, nijedna savezna država nema pravo da potpuno odbije prihvat izbeglica.

Evo šta će Alternativa moći da sprovede ako formira vladu u Saksoniji-Anhaltu i dobije većinu glasova:

- zabrani isticanje duginih zastava u blizini lokalnih školskih zgrada i umesto toga ih obaveže da svakodnevno podižu nemačku zastavu i sviraju himnu zemlje;

- organizuje centralizovane tačke za prijem i početnu proveru tražilaca azila;

- proširi nastavu ruskog jezika u školama;

- zabrani službenicima i školskom osoblju korišćenje rodno neutralnog jezika;

- uvede u državni zakon o obrazovanju zahtev za obrazovanje dece „u duhu ljubavi prema domovini i nemačkom narodu“;

- prestane da finansira postkolonijalne i rodne studije.

Evo šta AfD ne može da uradi, opet prema zakonu, čak i ako pobedi i formira jednostranačku vladu:

- ukine sankcije protiv Ruske Federacije na teritoriji jedne zemlje;

- liši Ukrajince privremene zaštite;

- uvede uslove za dobijanje državljanstva koji se razlikuju od saveznih (ovde je potrebno uzeti u obzir da Saksonija-Anhalt već ima jednu od najviših stopa odbijanja u Nemačkoj, prošle godine iznosila je 9,5%; samo mala savezna država Sarland na zapadu zemlje ima višu stopu);

- oduzme imovinu tražiocima azila kao "naknadu" za njihov boravak (suprotno saveznim zakonima);

- smanji cene električne energije (ovo je savezni propis);

- zaustavi izgradnju vetroelektrana;

- zahteva od škola da promovišu isključivo sliku „tradicionalne porodice“ (to je u suprotnosti sa zahtevom neutralnosti obrazovanja, utvrđenim u nekoliko zakona, uključujući Ustav);

- zabrani otvaranje novih džamija (verski motivisana ograničenja u ovom slučaju su u suprotnosti sa Temeljnim zakonom);

- uvede obrazovanje u odvojenim odeljenjima za decu izbeglica i tražilaca azila (protivi se Temeljnom zakonu Savezne Republike Nemačke).

No Maksimilijan Štajnbeis, osnivač pravnog portala Verfassungsblog, smatra da je zakon jedno, a birokratska hijerarhija drugo. I daleko je od sigurnog da će mnogi državni službenici odbiti da slede naređenja svojih pretpostavljenih, čak i ako su ona očigledno nezakonita. Kao rezultat toga, zvaničnici mogu, na primer, početi da odbijaju obnovu boravišnih dozvola iz očigledno nezakonitih razloga - ali dok slučaj ne dođe do sudske odluke, osoba mora da sastavlja kraj sa krajem. Ili, na primer, državna vlada ne može da naredi lokalnoj policiji da protera ljude bez legalnog statusa iz Nemačke, ali može da zahteva da se autobusom prevezu u Berlin - kao da kaže: "Sami to rešite." Čak i sadašnja vlada Saksonije-Anhalt, koju predvodi CDU, smanjuje isplate tražiocima azila, uprkos saveznim sudskim nalozima.

Ako AfD zaista želi da eskalira, trebaće odgovor saveznih vlasti. A tada će postati jasno da ima malo moći da odlučno utiče na lokalnu vlast. Član 37. nemačkog Temeljnog zakona predviđa takozvane savezne prinudne mere protiv države prekršiteljice. Ovaj član nikada nije primenjen u posleratnoj istoriji Nemačke i, kako primećuje advokat Martin Leber, stvarne nadležnosti savezne vlade su znatno ograničene. Svaki pokušaj zaista odlučnih mera rizikovao bi težak poraz berlinske vlade na sudu i optužbe za uspostavljanje diktature - i daleko je od sigurnog da bi u to bila uključena samo Alternativa za Nemačku (AfD).

Na početku Mercove vlade, interni strateški dokumenti stranke Alternativa za Nemačku (AfD) procuredili su u nemačke medije, detaljno opisujući planove stranke za razbijanje koalicije CDU/CSU-SPD. Za razliku od, na primer, stranke Braća Italije Đorđe Meloni, AfD ne pokazuje znake deradikalizacije. U nedavnom intervjuu, predsednica stranke Alis Vajdel izjavila je da se i dalje zalaže za izlazak iz Šengenskog prostora i evrozone, kao i za neselektivnu deportaciju sirijskih izbeglica.

Drugo je pitanje ima li Alternativa za Nemačku (AfD) političku kompetenciju da izazove takvu krizu. Za razliku od Braće Italije, AfD nikada pre nije bio na vlasti, što znači da nema stvarnog iskustva u interakciji sa birokratskim strojem koji bi se opirao radikalnim merama, ako ne ideološki, onda barem iz inercije.

Nedeljni izbori neće biti kraj priče, na ovaj ili onaj način. 20. septembra održaće se lokalni parlamentarni izbori u Berlinu i još jednoj istočnoj saveznoj državi, Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji. AfD ima šanse za pobedu u obe. U Saksoniji-Anhalt policija se već priprema za nedeljno veče: očekuju proteste i levičarskih i desničarskih aktivista.

(Telegraf.rs/Express.24sata.hr)