"Samo želim da se rat završi" : Kako izgleda život u Kijevu pod napadima?

Putnici ostaju zarobljeni; deca usred školskog dana hitno odlaze u podzemna skloništa; festivali se otkazuju; šetnje prekidaju odjeci snažne protivvazdušne odbrane. Gotovo neprekidni napadi dronovima postali su surova nova stvarnost u Kijevu, a svakodnevni život će, po svemu sudeći, biti još teži.

Kijev je preživeo mnoge traume od početka ruske invazije punih razmera u februaru 2022. godine. Uprkos početnom šoku rata i pojavi napadačkih dronova i balističkih raketa, stanovnici su se vremenom prilagodili i uspeli da uspostave privid normalnog života.

Preporučujemo

Međutim, kako se približava peta puna zima rata, to postaje sve teže.

Tokom leta Moskva je počela da šalje rojeve brzih dronova sa mlaznim pogonom, koji su razorniji i teži za obaranje od starijih modela sa elisama.

Tokom poslednjih deset dana vazdušni napadi odvijaju se danonoćno, a ne uglavnom tokom noći, čime je narušen osećaj Ukrajinaca da njihova sopstvena kampanja napada dronovima velikog dometa na Rusiju počinje da preokreće tok rata u njihovu korist.

Vitalija Poljakova i njen partner vozili su se u četvrtak u blizini jednog mosta na istočnoj obali Dnjepra kada je dron sa mlaznim pogonom udario u put u blizini njihovog automobila i povredio oboje.

"Vozili smo se i pričali o svojim stvarima. Onda je odjednom nešto udaril"“, rekla je 35-godišnja Poljakova iz zadnjeg dela vozila hitne pomoći. Ona je imala posekotine na desnoj šaci, dok je njen partner imao krvavo lice i povrede desne noge.

Foto: Tanjug/AP

"Čeka nas brutalna zima"

Najveća briga za mnoge od oko tri miliona stanovnika Kijeva jeste približavanje zime. Ruski napadi od početka rata redovno izazivaju prekide u snabdevanju strujom i vodom, ali njihov intenzitet tokom poslednjih deset dana ukazuje na mogućnost još većih poremećaja.

"Prošla godina bila je veoma teška za nas", rekao je 29-godišnji Bogdan dok je posmatrao svoju oštećenu zgradu, pogođenu u ruskom napadu početkom ove nedelje.

"Posle ovoga, kao što vidite, verovatno će biti još teže, zato se selimo."

Dok borbe na frontu odnose stotine života nedeljno, uz malo teritorijalnih pomeranja, Rusija i Ukrajina poslednjih meseci vode sve intenzivniji vazdušni rat, napadajući energetske i logističke objekte jedni drugih.

Ujedinjene nacije potvrdile su više od 16.000 poginulih civila od početka sukoba, od kojih je ogromna većina stradala u Ukrajini.

I Moskva i Kijev tvrde da ne gađaju civile, ali su u Kijevu i okolnom području od 27. avgusta poginule desetine civila.

Foto: Tanjug/AP

Putovanje na posao i kupovina sve teži

U ponedeljak su ponovljena upozorenja na vazdušne napade zaustavila rad metroa koji povezuje dve strane Dnjepra, reke koja deli grad.

Na stanici Osokorki, na suprotnoj obali od centra, medicinska sestra i psihološkinja Julijana Olinik čekala je sa svoja dva sina na prepunom peronu da se oglas za vazdušnu opasnost ukine.

"Već razmišljam da možda treba samo da ponesemo vreće za spavanje i spavamo u metrou, na stanici kod škole. Prošle godine je u školi bilo teško, a sada zaista ni sama ne znam šta da radim. Jednostavno ne znam", rekla je Julija.

Putevi ka centru Kijeva su zakrčeni, autobuska stajališta prepuna, a ljudi pešače velike udaljenosti kako bi stigli na posao i vratili se kući.

I kupovina namirnica postaje sve teža. Veliki supermarketi zatvaraju vrata čim se oglase sirene za vazdušni napad, pa kupci moraju da napuste prodavnice usred kupovine.

Pojedini mlečni proizvodi počinju da nedostaju zbog poremećaja u lancima snabdevanja i napada na skladišta.

Natalija Petrivska, izvršna direktorka Ukrajinskog saveza trgovaca hranom, pojavila se ove nedelje na televiziji kako bi uverila građane da nema potrebe za paničnom kupovinom.

Foto: Tanjug/AP

Škole se otvraju uprkos novim opasnostima

Rusija je tokom avgusta lansirala više od 2.800 dronova sa mlaznim pogonom na Ukrajinu, rekao je portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat, nakon što je njihova upotreba u julu bila pet puta veća nego u junu.

Stopa presretanja iznosila je oko 60 odsto, dodao je on, u poređenju sa više od 90 odsto kod sporijih, konvencionalnih dronova.

Rusija tvrdi da takvi napadi imaju vojnu svrhu, dok Ukrajina smatra da je cilj da se slomi moral civila i izvrši pritisak na vlast da ustupi teritoriju, u trenutku kada Vašington deluje kao da pokreće novu mirovnu inicijativu.

Ipak, istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju iz avgusta pokazalo je da se stavovi prema Rusiji dodatno zaoštravaju. Broj ispitanika koji se protive ustupanju dela Donbasa koji nije pod ruskom okupacijom porastao je na 69 odsto, sa 62 odsto u aprilu.

Ustupanje te teritorije jedan je od ključnih zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prvog dana nove školske godine ove nedelje, učenici jedne kijevske škole upravo su završili prvi čas kada su se oglasile sirene za vazdušni napad. Deca su požurila u podzemna skloništa, gde su nastavila nastavu.

"Za njih je to stresno, ali deca sve bolje uspevaju da se prilagode", rekao je direktor škole Roman Feščuk.

Foto: Tanjug/AP

"Ove godine u školu je upisano oko 400 dece. Škola je prethodno oštećena u ruskom napadu u maju, dok je broj prvaka bio manji", rekao je za Reuters direktor škole Feščuk..

Aleksandra, devojčica u tradicionalnoj ukrajinskoj nošnji koja je nosila cveće povodom početka nove školske godine, rekla je da najviše voli likovno i kreativne aktivnosti.

Na pitanje o čemu sanja, kratko je odgovorila: "Da se rat završi."

(Telegraf.rs)