"PREPLAVIĆE BOJIŠTE" Kina otišla ubedljivo najdalje u pripremi humanoidnih robota za borbu: SAD nisu ni blizu!

Na Svetskim igrama humanoidnih robota u Kini prošlog meseca, roboti su skakali, boksovali i plesali. Neki su trčali na 100 metara brže od Juseina Bolta. Gledaoci su pozdravljali sve bolje sposobnosti mašina, kao i njihove posrtaje koji su postali materijal za mimove.

Dva dana nakon završetka Igara, zvanični list Narodnooslobodilačke armije Kine izveo je sopstvene zaključke iz tog događaja. "Dnevnik Narodnooslobodilačke armije" pozvao je istraživače da ubrzaju prenos najnaprednijih tehnologija iz laboratorija na vojne poligone za obuku robotskih "boraca".

Preporučujemo

Kineski odbrambeni sektor ubrzava istraživanja vojne primene humanoidnih robota i planira njihovo eventualno korišćenje u ratnim uslovima, pokazuje analiza Reutersa zasnovana na više od 100 kineskih obaveštenja o vojnim nabavkama, akademskih studija, patenata, zvaničnih publikacija, vladinih dokumenata i materijala odbrambenih kompanija.

Vojne institucije testiraju humanoidne robote u odnosu na zahteve bojišta, nastoje da nabave robote i tehnologije za njihovu obuku i proučavaju kako bi mogli da funkcionišu zajedno sa vojnicima, pokazuju do sada neobjavljeni dokumenti. Rad je dobio zamah tokom 2025. i 2026. godine, sa fokusom na percepciju robota, manipulaciju objektima i podatke za obuku.

Roboti "vežbaju" sa šaolinskim monasima Foto: Jam Press / MEGA / The Mega Agency / Profimedia

Kineski proizvođači činili su oko 95 odsto globalnih isporuka humanoidnih robota 2025. godine, prema podacima BofA Global Researcha. Ta komercijalna dominacija omogućava Narodnooslobodilačkoj armiji pristup industriji koja se brzo širi, dok istovremeno razvija sopstvene vojne primene.

Kineska istraživanja odbrambene robotike pokazuju koliko se brzo vojne tehnologije razvijaju širom sveta. U ratu Rusije i Ukrajine, poluautonomni dronovi koji koriste veštačku inteligenciju za navigaciju i određivanje ciljeva transformisali su izviđanje i napade, dok roboti prenose zalihe i izvlače ranjene. Reuters je ranije dokumentovao napore kineske vojske da uči iz najsmrtonosnijeg evropskog sukoba od Drugog svetskog rata.

Takav razvoj podstiče vojno interesovanje širom sveta za autonomne sisteme.

"Odlazak tamo gde ne želimo da šaljemo ljude jedan je od najuverljivijih razloga za razvoj robota", rekao je Denis Hong, profesor mašinstva i vazduhoplovnog inženjerstva na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA). "Ako gubitak robota znači izbegavanje gubitka ljudskog života, robot može postati potrošna imovina."

Kinesko ministarstvo odbrane i Nacionalni univerzitet za odbrambenu tehnologiju (NUDT), vodeća istraživačka institucija Narodnooslobodilačke armije, nisu odgovorili na zahtev Reutersa za komentar o vojnoj primeni humanoidnih robota.

Reuters nije pronašao dokaze da je Kina naoružanog humanoidnog robota rasporedila u neku operativnu jedinicu Narodnooslobodilačke armije. Roboti i dalje zahtevaju mnogo energije i nepouzdani su van kontrolisanih demonstracija. Bojišta predstavljaju brojne promenljive okolnosti i predstavljaju izazov za sposobnost robota u nepredvidivim situacijama, rekao je Aron Džonson, profesor mašinstva na Univerzitetu Karnegi Melon.

Jedinica za napad na urbane ciljeve 

Kineski pas-robot Foto: CCTV / Ferrari / Profimedia

Kina već ima viziju upotrebe humanoidnih robota u urbanom ratovanju.

Šest "borbenih robota", odnosno humanoida, robotskih pasa ili bespilotnih vozila, bilo bi podeljeno između dva jurišna tima. Zajedno sa kopnenim trupama, roboti bi čistili zgradu koju je zauzeo neprijatelj, sprat po sprat i prostoriju po prostoriju.

Taj scenario opisan je u radu iz avgusta 2025. godine, čiji su autori istraživači iz test-centra NUDT-a u Sijanu. Studija je modelovala jedinicu za napad na urbane ciljeve koristeći opremu za koju su autori procenili da bi mogla biti dostupna u roku od pet do deset godina. U radu nije precizirano koja bi pravila upotrebe sile važila za robote, kakvo bi oružje nosili niti kako bi postupali u susretu sa civilima.

Poboljšanja ravnoteže, percepcije i izdržljivosti mogla bi da učine humanoide korisnim na mestima kao što su zgrade, tuneli i unutrašnjost brodova, rekla je Džuo-Min Čou, istraživačica Instituta za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti Tajvana. "Njihove dve ruke i dve noge bi, teoretski, mogle da kombinuju mobilnost, penjanje i manipulaciju."

Za jednostavnije misije izviđanja ili logistike, međutim, četvoronožni, gusenični ili roboti na točkovima uglavnom bi bili jeftiniji i lakši za masovno raspoređivanje, dodala je Čou.

Kineski vojni komentari predviđaju sve širi raspon uloga za humanoidne robote. U članku objavljenom u "Dnevniku Narodnooslobodilačke armije" u julu 2025. navodi se da bi se misije humanoidnih robota vremenom mogle razvijati "od podrške borbi ka primarnoj borbi", a razmatrano je i kako bi robotima moglo biti odobreno da pucaju na živu metu čiju je identifikaciju prethodno potvrdio čovek.

U decembru je Istočna komanda Narodnooslobodilačke armije Kine objavila montažu generisanu veštačkom inteligencijom u kojoj su vojni roboti, uključujući humanoidne i četvoronožne robote, prikazani kako savladavaju odbranu Tajvana u hipotetičkom budućem sukobu.

Kina nije jedina zemlja koja istražuje upotrebu humanoidnih robota na bojištu. Američka vojska je prošle godine pokrenula takmičenje za razvoj "militarizovanih humanoidnih sposobnosti" koje bi eventualno mogle da funkcionišu zajedno sa vojnicima. Vojska je navela da bi potencijalne uloge uključivale izviđanje, obezbeđenje, uklanjanje prepreka, operacije s opasnim materijalima, kao i ofanzivne i defanzivne misije na urbanom terenu. Do deset finalista trebalo je ove godine da testira svoje sisteme s američkim vojnim stručnjacima, uz mogućnost naknadnih ugovora vrednih do 1,25 miliona dolara.

Američka industrija robotike, međutim, daleko zaostaje za Kinom u razvoju dvonožnih i četvoronožnih mašina. Reuters je prošlog meseca objavio da je kineska kompanija Unitree, jedan od vodećih svetskih proizvođača humanoidnih i četvoronožnih robota, zasnovala dizajn svojih najprodavanijih robotskih pasa na inovacijama koje je finansirala američka vojska.

Pentagon i američka vojska nisu komentarisali ovaj tekst.

Prodor iza neprijateljskih snaga

Demonstracija sposobnosti kineskih humanoidnih robota Foto: Unitree / Ferrari / Profimedia

Kinesko interesovanje za vojnu primenu humanoidnih robota počelo je da raste 2024. godine. Te godine NUDT i Akademija vojnih nauka Kine organizovali su forum o odbrambenim tehnologijama koji je uključivao sesiju o vojnim primenama humanoidnih sistema, navodi se na sajtu NUDT-a. Nijedna od te dve institucije nije odgovorila na pitanja Reutersa.

Godinu dana kasnije, NUDT je humanoidne robote eksplicitno predstavio kao sredstva za upotrebu na bojištu. Na univerzitetskom takmičenju u junu 2025. održana je disciplina koja je simulirala "prodor iza neprijateljskih linija", pri čemu su roboti morali da uđu u određeno područje, naprave njegovu mapu i pronađu ciljeve, navodi se na njihovom sajtu. U drugom scenariju predviđeno je da roboti obavljaju proveru identiteta, inspekciju discipline i bezbednosne patrole u vojnim bazama.

Vojni istraživački univerzitet opisao je takmičenje delimično i kao poligon za proveru sposobnosti humanoidnih robota da se na kraju "upute ka bojištu".

Dokumenti o nabavkama iz tog perioda odražavali su taj krajnji cilj.

U maju 2025. Narodnooslobodilačka armija Kine raspisala je tender za nabavku humanoidnog robota, uključujući instalaciju i tehničku obuku. Četiri meseca kasnije, u obaveštenju o nabavci u kojem je kao kontakt-adresa navedena imejl adresa NUDT-a, tražen je "sistem inteligentne percepcije i spretne manipulacije za humanoidnog robota sa fizičkim telom".

Dokumenti su sadržali malo konkretnih informacija. Reuters nije mogao da utvrdi da li su tenderi realizovani i, ako jesu, koje kompanije su pobedile ili koji modeli robota su isporučeni.

U junu ove godine Narodnooslobodilačka armija izdvojila je oko 300.000 dolara za sistem za prikupljanje i označavanje podataka sa kamera, radara i senzora pokreta za humanoidne robote, uključujući podatke o terenu po kojem bi mogli da se kreću, navodi se u još jednom dokumentu o vojnoj nabavci.

Specifikacije pokazuju da se interesovanje kineske vojske širi sa samih robotskih tela na sisteme za percepciju, manipulaciju i obuku, za koje stručnjaci za odbranu kažu da su ključni kako bi humanoidni roboti izašli izvan kontrolisanih demonstracija.

Daljinsko upravljanje

Do 2026. godine razvoj humanoidnih robota proširio se izvan vojnih akademskih institucija i na kinesku odbrambenu industriju.

Robot Fusi, koji proizvodi Norinko, državni odbrambeni konglomerat, jedan je od primera. Materijali kompanije objavljeni u avgustu opisuju humanoidnog robota pune veličine kao sposobnog za stražarsku službu, izviđanje u svim vremenskim uslovima, obaveštajne patrole i obavljanje opasnih zadataka.

Fusi može da se poveže sa Norinkovim sistemom za teleoperaciju, koji omogućava čoveku da daljinski upravlja humanoidnim robotom, navodi kompanija. Uklanjanje potrebe da robot samostalno donosi sve odluke rešilo bi ono što mnogi stručnjaci za robotiku smatraju najvećim izazovom kod humanoidnih robota.

Norinko nije odgovorila na zahtev za komentar.

Malkolm Dejvis, viši analitičar Australijskog instituta za stratešku politiku, rekao je da trenutno ne smatra humanoidne robote praktičnim sistemima za bojište. "Ali za pet do deset godina", rekao je, "vrlo lako bi mogli da budu."

Čak i ako se danas njima upravlja daljinski, humanoidni sistemi projektovani za autonomno raspoređivanje na kraju bi morali da se suoče sa etičkim dilemama. Zakoni ratovanja zahtevaju od snaga da razlikuju borce od civila i da se uzdrže od napada na ranjene ili borce koji se predaju.

Međunarodni komitet Crvenog krsta upozorio je da bi autonomno oružje moglo imati teškoće da pouzdano prepozna znakove predaje, jer takve procene mogu zavisiti od konteksta, ponašanja i namere.

Američka vojska zahteva da autonomno oružje prođe pravnu proveru i realistična testiranja, kao i da komandanti i operateri donose odgovarajuće odluke o upotrebi sile. Kinesko ministarstvo odbrane saopštilo je u martu da oružje pokretano veštačkom inteligencijom treba da ostane pod ljudskom kontrolom.

Te zabrinutosti nisu odvratile Kinu od istraživanja vojne primene humanoidnih robota.

Vang Jonghua, istraživač Akademije vojnih nauka Kine, napisao je u komentaru iz novembra da humanoidni roboti i dalje imaju nerešene probleme u pogledu kretanja, percepcije i inteligencije. Da bi humanoidi roboti postali široko rasprostranjeni vojni sistemi, bili bi potrebni tehnološki prodori, niži troškovi proizvodnje i industrijska proizvodnja velikih razmera.

Ako se ti uslovi ispune, napisao je Vang, "humanoidni roboti će preplaviti bojište".

(Telegraf.rs)