Švedska u nedelju bira novu vlast: Zašto su ovi izbori važni i za Srbe?

U Švedskoj se 13. septembra održavaju parlamentarni izbori na kojima će građani odlučiti ko će u naredne četiri godine imati većinu u Riksdagu, švedskom parlamentu. Istog dana biće održani i izbori za regionalne i lokalne vlasti.

Izborna trka ulazi u završnicu, a prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja borba između vladajućeg desnog bloka i opozicionog levog centra veoma je neizvesna. Posebnu pažnju privlači i položaj Švedskih demokrata, desničarske antiimigracione stranke koja je saveznik vladajućeg bloka.

Preporučujemo

Među glavnim temama kampanje su troškovi života, stanje socijalne države, bezbednost, imigracija i energetika. Ishod izbora mogao bi da odredi i budući odnos snaga na švedskoj političkoj sceni.

Predstojeći izbori u Švedskoj nisu važni samo za budućnost zemlje, već i za stotine hiljada ljudi migrantskog porekla. Za srpsku dijasporu posebno bi mogla da budu značajna pitanja migracione politike, integracije, bezbednosti, poreza i socijalne zaštite. U trenutku kada se politička borba u Švedskoj vodi oko toga koliko stroga treba da bude politika prema imigraciji i kako rešavati problem kriminala, rezultat izbora mogao bi direktno da utiče i na život migrantskih zajednica.

Foto: Tanjug/ Fredrik Sandberg/TT News Agency via AP

Ko sve učestvuje na izborima?

Na izborima 13. septembra 2026. za 349 mesta u švedskom parlamentu, Riksdagu, glavnu borbu vodi osam parlamentarnih stranaka.

Na jednoj strani nalazi se opozicioni blok levog centra, koji predvode Socijaldemokratska partija čiji je nosilac liste bivša švedska premijerka Magdalena Anderson, uz Levicu, Centar i Zelene.

Na drugoj strani je blok oko vladajuće Umerene partije premijera Ulfa Kristersona, kojoj su partneri Demohrišćani i Liberali, dok vladi iz parlamenta manjinsku podršku pružaju Švedske demokrate Džimija Akesona.

Posebna pažnja tokom kampanje usmerena je upravo na Švedske demokrate, koji su poslednjih godina postali jedna od najvažnijih političkih snaga u zemlji, naročito kroz teme imigracije, kriminala i bezbednosti.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se izborna trka u Švedskoj značajno zaoštrila samo nekoliko dana pred glasanje.

Prema istraživanju Novusa, opozicioni blok levog centra ima 50,3 odsto podrške, dok četiri stranke koje čine ili podržavaju vladu premijera Ulfa Kristersona imaju 47,9 odsto. Razlika od svega 2,4 procentna poena nalazi se u okviru statističke greške, zbog čega se ishod izbora više ne može smatrati unapred odlučenim.

Najveća stranka pojedinačno i dalje su Socijaldemokrate Magdalene Anderson, sa oko 27 odsto podrške, dok su Švedske demokrate na 19,7, a Umerena partija premijera Kristersona na 17,9 odsto. Posebno je važan rezultat Liberala, koji su u najnovijoj anketi dostigli 4,3 odsto, odnosno tek nešto iznad praga potrebnog za ulazak u parlament. Njihov rezultat mogao bi da bude presudan za odnos snaga između dva bloka.

Zanimljivo je da je opozicija još pre nekoliko nedelja u pojedinim istraživanjima imala prednost od oko 10 procentnih poena, ali se ta razlika sada gotovo istopila. To znači da poslednji dani kampanje mogu biti veoma važni, posebno za manje stranke koje se bore za prelazak cenzusa.

Za Švedske demokrate rezultat je posebno značajan. Sa gotovo 20 odsto podrške, oni su druga najjača pojedinačna stranka i njihov učinak može biti ključan za formiranje nove vlade. Ukoliko desni blok uspe da zadrži vlast, Švedske demokrate bi mogle da traže još veći uticaj u budućoj vladi.

Socijaldemokratska partija (S) tradicionalno je najjača švedska politička stranka i predstavlja glavni oslonac opozicionog bloka. Predvodi je Magdalena Anderson, bivša premijerka, koja želi da vrati Socijaldemokrate na vlast. Stranka naglašava očuvanje snažne države blagostanja, javnog zdravstva i socijalne sigurnosti, ali u kampanji veliku pažnju posvećuje i ekonomiji, bezbednosti i zelenoj industriji.

Foto: Tanjug/AP

Umerena partija (M) predstavlja glavnu snagu sadašnje vlade i predvodi je premijer Ulf Kristerson. Reč je o stranci desnog centra koja naglašava ekonomiju, smanjenje poreza, zapošljavanje, bezbednost i strožu politiku prema kriminalu. U vladi je zajedno sa Hrišćanskim demokratama i Liberalima, dok se oslanja na manjinsku podršku Švedskih demokrata.

Foto: Profimedia

Švedske demokrate (SD) danas su jedna od najvažnijih političkih snaga u Švedskoj i ključni saveznik vladajućeg desnog bloka. Predvodi ih Džimi Akeson, a stranka sebe opisuje kao nacionalno orijentisanu i socijalno konzervativnu. Njena najvažnija politička tema jeste stroža migraciona politika, uz veće zahteve za integraciju i strože uslove za dobijanje švedskog državljanstva.

SD su od izbora 2022. imale veliki uticaj na politiku vlade kroz Tidö sporazum (dogovor o formiranju vlade Ulfa Kristersona), iako same nisu bile formalni deo vlade. Podržale su stroža pravila za imigraciju, oštriju kaznenu politiku i snažniju borbu protiv organizovanog kriminala. Stranka sada želi da napravi još jedan korak i prvi put direktno uđe u vladu, smatrajući da je njen politički uticaj dovoljno porastao.

Foto: Joel Lindhe/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Leva partija (V) nalazi se levo od Socijaldemokrata i zalaže se za snažniju socijalnu državu, veća javna ulaganja i veću ekonomsku jednakost. Zeleni (MP) kao jedan od svojih glavnih prioriteta imaju klimatsku politiku, zaštitu životne sredine i energetsku tranziciju. Partija centra (C) zauzima poziciju liberalnog centra i tradicionalno se bavi temama kao što su preduzetništvo, ruralne sredine i decentralizaciju. Sve tri stranke deo su šireg opozicionog bloka koji pokušava da preuzme vlast od sadašnje desno-centrističke vlade.

Na desnom centru su još Hrišćanske demokrate (KD), koje se zalažu za porodicu, bezbednost, zdravstvo i konzervativnije društvene vrednosti, i Liberali (L), koji se zalažu za liberalnu ekonomiju, obrazovanje i evropsku saradnju. Liberali su trenutno posebno važni jer se bore da pređu cenzus od četiri odsto, što je uslov za ulazak u Riksdag.

Kampanja

Kampanja u Švedskoj ulazi u završnicu, a politička borba je sve oštrija s obzirom na to da su se dva glavna bloka približila u anketama. Kampanju trenutno obeležavaju pre svega troškovi života, zdravstvo i socijalna država, kriminal i bezbednost, imigracija i energija.

Socijaldemokrate Magdalene Anderson pokušavaju da izbore pretvore u referendum o stanju javnih usluga i životnom standardu. Anderson obećava veća primanja za građane, jačanje zdravstva i školstva, kraće liste čekanja i snažniju socijalnu državu. Istovremeno, Socijaldemokrate ne zagovaraju povratak na raniju liberalniju migracionu politiku, već poručuju da će zadržati strožu kontrolu migracija, uz odbacivanje pojedinih deportacija mladih.

Premijer Ulf Kristerson i desni blok pokušavaju da naglase rezultate svoje politike, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala. Broj pucnjava povezanih sa bandama značajno je smanjen u odnosu na prethodne godine, što vlast koristi kao jedan od glavnih argumenata za dobijanje novog mandata. Desnica istovremeno insistira na strožoj migracionoj politici, bezbednosti i ekonomskom rastu.

Veliku ulogu u završnici imaju Švedske demokrate. Njihov uticaj je jedna od centralnih tema kampanje, jer premijer Kristerson sve otvorenije govori o mogućnosti njihovog direktnog ulaska u vladu. Socijaldemokrate upravo na tome grade deo svoje kampanje, upozoravajući birače da bi glas za desni blok mogao značiti i ulazak predstavnika Švedskih demokrata u vladu.

U kampanji se pojavilo i pitanje stranog mešanja i dezinformacija, posebno mogućih ruskih pokušaja da se preko društvenih mreža i lažnih naloga utiče na birače i produbi političke podele.

Tanjug/AP

Švedska za vreme vlade Ulfa Kristersona

Od dolaska Ulfa Kristersona na mesto premijera u oktobru 2022. godine, Švedska je prošla kroz značajne političke i društvene promene.

Jedno od najvažnijih pitanja tokom Kristersonovog mandata bila je bezbednost. Vlada je pokrenula oštriju borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa i bandi, uz veća ulaganja u policiju, strože kazne i mere usmerene na sprečavanje regrutovanja mladih u kriminal. Rezultati su posebno vidljivi u padu broja pucnjava povezanih sa bandama: do avgusta 2026. zabeleženo je 48 pucnjava i 12 žrtava, u poređenju sa 391 pucnjavom i 62 smrtnim slučajem tokom cele 2022. godine. Ipak, problem organizovanog kriminala nije nestao, a opozicija kritikuje vladu zbog prevelikog oslanjanja na represivne mere.

Druga velika promena odnosi se na migracionu politiku. Kristersonova vlada, uz podršku Švedskih demokrata, krenula je ka znatno restriktivnijem pristupu imigraciji i azilu, uz veće zahteve za integraciju i naglasak na radnoj migraciji. Vlada tvrdi da je smanjenje migracionog pritiska neophodno kako bi se poboljšala integracija i smanjila socijalna isključenost. Prema podacima koje je sama vlada isticala, broj tražilaca azila pao je na istorijski nizak nivo.

Kristersonov mandat obeležio je i istorijski zaokret u bezbednosnoj politici. Posle višedecenijske politike vojne nesvrstanosti, Švedska je 2024. postala članica NATO-a, što je predstavljalo jednu od najvećih promena u njenoj spoljnoj i odbrambenoj politici. Vlada je istovremeno snažno podržala Ukrajinu i počela značajno da jača švedske odbrambene kapacitete.

Foto: Shutterstock

Ekonomski gledano, Kristerson je preuzeo vlast u trenutku visoke inflacije, skupih energenata i povećanih troškova života. Vlada je kao cilj postavila smanjenje pritiska na domaćinstva, podsticanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. Do sredine mandata vlast je tvrdila da je inflacija stavljena pod kontrolu i da se ekonomija stabilizuje, mada su troškovi života i stanje javnih usluga ostali među važnim temama pred izbore.

Srpska dijaspora u Švedskoj

Predstojeći izbori imaju značaj i za srpsku zajednicu u Švedskoj, koja je deo švedskog društva već decenijama.

Veći talas doseljavanja počeo je krajem šezdesetih godina, kada su mnogi građani iz tadašnje Jugoslavije odlazili u Švedsku kao radna snaga. Srpska pravoslavna crkva navodi da je prva srpska parohija u Švedskoj osnovana u Vesterosu 1971. godine. Danas Srpska pravoslavna crkva u Švedskoj ima osam parohija i više od 18.000 članova.

Srpska zajednica je organizovana i kroz brojna kulturna i društvena udruženja. Savez Srba u Švedskoj, osnovan još 1970. godine, danas okuplja oko 30 srpskih udruženja i organizacija, sa približno 8.000 članova. Njegova aktivnost obuhvata očuvanje srpskog jezika, kulture, običaja i tradicije, ali i predstavljanje interesa zajednice u švedskom društvu.

Prema podacima iz istraživanja o dijaspori Zapadnog Balkana, u Švedskoj je registrovano oko 35.000 stanovnika poreklom iz Srbije, dok se broj ljudi srpskog porekla, kada se uračunaju i potomci rođeni u Švedskoj, procenjuje na oko 80.000.

Za Srbe koji imaju švedsko državljanstvo, parlamentarni izbori predstavljaju priliku da direktno utiču na politički pravac zemlje u kojoj žive.

Važno je i to što na lokalnim i regionalnim izborima mogu da glasaju i strani državljani koji ispunjavaju uslove vezane za prebivalište i upis u švedski registar stanovništva. To znači da deo srpske zajednice koji još nema švedsko državljanstvo ipak može da učestvuje u izborima za lokalne i regionalne vlasti. Za izbore za Riksdag, međutim, potrebno je švedsko državljanstvo.

Za srpsku dijasporu izbori su zato važni ne samo zbog pitanja identiteta i odnosa prema Srbiji, već pre svega zbog svakodnevnog života u Švedskoj.

(Telegraf.rs)