Od sajbernapada do raketa: Izrael se priprema za pretnje na dan izbora, ovo su mere koje se preduzimaju

Centralna izborna komisija Izraela priprema se za pretnje koje daleko prevazilaze tradicionalne logističke izazove organizovanja izbora, uključujući sajbernapade, dezinformacije, operacije stranog uticaja i mogućnost velike bezbednosne eskalacije na sam dan izbora.

Naomi Biniamini, predstavnica Centralne izborne komisije, predstavila je obim priprema tokom brifinga za novinare u Knesetu, opisujući logističke, tehnološke i bezbednosne mere koje se preduzimaju uoči izbora.

Preporučujemo

Komisija obično zapošljava samo 44 osobe, ali se njen broj zaposlenih dramatično povećava kada izbori budu raspisani. Tokom perioda priprema angažuje se oko 1.500 dodatnih zaposlenih, dok njihov broj na sam dan izbora dostiže približno 100.000.

Operacija zahteva 250 tona glasačkih listića, 12 miliona glasačkih koverata i oko 18.000 glasačkih kutija.

U okviru 20 regionalnih komisija funkcioniše 12.525 biračkih mesta i više od 6.000 posebno prilagođenih biračkih mesta za osobe sa invaliditetom.

Oko 52.000 izbornih zvaničnika obučava se u roku od samo mesec dana.

Pored logističkog izazova, komisija se priprema i za pretnje u digitalnoj sferi.

Upitana o operacijama stranog uticaja, dezinformacijama i upotrebi veštačke inteligencije za manipulisanje biračima, Biniamini je rekla da je komisija formirala poseban tim za praćenje.

"Postoji poseban tim koji prati ovo pitanje i kontinuirano se time bavi", rekla je ona. "On proverava i utvrđuje gde postoje pokušaji da se na neprimeren način utiče na mišljenje birača."

Biniamini je rekla da komisija sprovodi i kampanje informisanja javnosti čiji je cilj da pomogne biračima da prepoznaju nepouzdane informacije.

"Cilj je da se jasno stavi do znanja da informacije koje ne dolaze direktno od komisije ne treba slušati", rekla je ona.

Komisija uzima u obzir moguće pokušaje uticaja i intervencije neprijateljskih stranih država, dok je način postupanja prema dezinformacijama koje potiču od suparničkih domaćih političkih kampanja i dalje složenije pitanje koje se razmatra.

Uprkos naprednom izraelskom tehnološkom sektoru, birači će i dalje glasati na papirnim glasačkim listićima. Prema rečima Biniamini, studije o digitalnom glasanju pokazale su da bi sajbernapadi mogli imati mnogo veći uticaj na elektronski sistem, dok je poverenje javnosti u digitalno glasanje i dalje relativno nisko. Međunarodno iskustvo takođe je pokazalo da je relativno malo zemalja u potpunosti uvelo elektronsko glasanje.

Komisija je, ipak, uvela tehnološke mere zaštite. Na prethodnim izborima, inspektor za integritet izbornog procesa, opremljen posebnom kamerom, bio je dodeljen svakom biračkom mestu, dok je aplikacija omogućavala prijavljivanje nepravilnosti komisiji u realnom vremenu.

Najozbiljniji scenario podrazumeva veliki bezbednosni napad na sam dan izbora. Komisija ima poseban tim za vanredne situacije, dok zaposleni na biračkim mestima dobijaju uputstva o tome kako da reaguju na upozorenja o raketnim napadima i druge vanredne situacije, uključujući i situacije tokom prebrojavanja glasačkih listića.

Biniamini je rekla da bi, ukoliko bi Izrael ujutru na dan izbora bio suočen sa širokim napadom, odluka o tome da li glasanje može da se nastavi bila doneta na višem nivou.

"Biće nemoguće održati izbore kada je u toku veliki napad", rekla je ona.

Oko 6,8 miliona Izraelaca ima pravo glasa na izborima 27. oktobra 2026. godine.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da stranka "Ješar!" Gadija Ajzenkota vodi ispred Likuda premijera Benjamina Netanjahua. Međutim, stranke koje su bliske Ajzenkotu i dalje bi ostale ispod 61 mandata, koliko je potrebno za većinu u Knesetu.

(Telegraf.rs/TPS)