Dogodilo se čudo u Nepalu! Potresna priča o spašavanju radnika: "Blagosloven je još jednim životom!"

Kabir Maharjan, potpuno dezorijentisan, povremeno je gubio svest dok je ležao u bazenu blatnjave vode, u potpunom mraku, zarobljen devet dana u tunelu ispod ruševina najteže poplave koja je Nepal pogodila u poslednjih nekoliko decenija.

Kada se posle čudesnog spasavanja konačno probudio u bolnici, nije prepoznao svoju suprugu. Zbunjen, pitao ju je zašto mu ranije nije donela krevet.

Preporučujemo

Maharjan je bio jedan od stotina radnika na hidroenergetskim projektima za koje se veruje da su ostali zatrpani nakon što se 26. avgusta urušio glečer iznad doline reke Trišuli u Nepalu. Tom prilikom pokrenuta je ogromna bujica blata i vode koja je usmrtila više od 1.300 ljudi, dok se hiljade i dalje vode kao nestale širom Nepala i susednog Tibeta.

On i poslovođa na mašinama Sanžaj Sah preživeli su u vazdušnom džepu, rekao je poslanik Šri Ram Neupane, iskusni inženjer za tunele koji je učestvovao u organizovanju spasilačke akcije.

Njihovo spasavanje, uprkos gotovo nemogućim okolnostima, probudilo je nadu među ekipama koje tragaju za ljudima duž opustošene doline. Veruje se da je do ponedeljka u tunelima i dalje bilo zarobljeno 121 radnika, pa postoji mogućnost da su neki od njih još živi.

Reuters je rekonstruisao kompletnu priču o preživljavanju dvojice muškaraca i očajničkim naporima da budu spaseni kroz ekskluzivne razgovore sa više od deset ljudi, uključujući članove porodica, inženjere, državne zvaničnike i spasioce koji su direktno učestvovali u akciji, kao i kroz pregled dokumenata sa terena, mapa i interne komunikacije spasilaca.

Jutro

U 7.30 ujutru, na dan katastrofe, Maharjan je pozvao suprugu pre početka smene u hidroelektrani Gornji Trišuli 3A.

"Moram da uđem u tunel. Unutra neće biti mreže", rekao joj je.

Oko 60 minuta kasnije, glečer se urušio na planini Langtang Lirung, oko 40 kilometara uzvodno, pokrenuvši klizište toliko snažno da je formiralo zid vode koji je sravnio sela i potopio mrežu od 12 hidroenergetskih projekata, u kojima se nalazilo gotovo 900 radnika.

Preživeli izvučeni iz hidroenergetskog projekta u Nepalu

Dvojica ljudi izvučena su živa 4. septembra iz tunela povezanog sa hidroelektranom Gornji Trišuli 3A u Nepalu, devet dana nakon što je urušavanje glečera zatrpalo područje blatom.

U glavnom gradu Katmanduu, zvaničnici elektroenergetskog sektora pratili su stanje hidroelektrana na ekranima. Tada su polja na monitorima počela da nestaju jedno za drugim - stanice su se redom gubile sa kontrolnih panela, kao domine.

Suradž Dahal, inženjer Nepalske elektroprivrede koji je predvodio deo spasilačke akcije, rekao je da u početku nije bio posebno zabrinut jer su "poplave normalna stvar" u Nepalu.

Ubrzo su shvatili da je situacija potpuno drugačija. Pošto se upravnik hidroelektrane 3A nalazio u inostranstvu, zvaničnicima su bila potrebna dodatna dva minuta da stupe u kontakt sa oko 40 radnika za koje se procenjivalo da se nalaze unutra. Do tada su najmanje dve hidroelektrane uzvodno već bile pogođene.

U 9.15 ujutru - samo dva minuta nakon što je Maharjanova supruga Hira Šova Maharjan bezuspešno pokušala da ga pozove - zvaničnici su hidroelektrani 3A izdali poslednju naredbu: "Evakuišite se!"

Sah, koji je radio u kontrolnoj sobi elektrane, jurio je sa sprata na sprat i lično upozoravao kolege, kasnije je ispričao spasiocima.

Radnici koji su pokušavali da pobegnu iz tunela napolje pokušavali su da se udalje od bujice, ali nisu bili dovoljno brzi. Zvaničnici su pokazali snimke na kojima se vidi grupa od oko 30 radnika koju je odnela bujica višestruko veća od njih.

Spasioci su kasnije pronašli merdevine za evakuaciju koje su, da su radnici znali za njih, mogle da spasu čak dve trećine ljudi koji su se nalazili unutra, rekao je Dahal.

"Ali nisu znali kuda da idu", rekao je.

Od četiri pristupna puta do tunela, na inženjerskim nacrtima koje je pregledao Rojters vidi se da je jedan vodio više od 180 metara do podzemne elektrane. Međutim, spasioci su verovali da je taj prolaz potpuno poplavljen i da u njemu nema preživelih.

Neupane je zato pažnju usmerio na kraći tunel za kablove, koji se uzdizao i bio manje izložen poplavnim vodama. Upravo tu su se Maharjan i Sah sklonili, svega 160 metara od izlaza — "na uglu, na ivici tunela", kako će Maharjan kasnije opisati supruzi.

Narednih devet dana, vazdušni džep koji im je spasao život postao je njihov zatvor.

Sah je rekao da je ponavljao hinduističke molitve kako bi sačuvao hrabrost. Maharjan je pio istu onu blatnjavu vodu u kojoj je spavao, kako bi ostao živ, rekla je njegova supruga.

Kada je Hira Šova prvi put čula za poplavu, pretpostavila je da je podzemna elektrana bezbedna. Pokušavala je da pozove supruga, kolege i svakoga ko bi mogao da zna šta se dogodilo. Niko se nije javljao.

Kada su joj zvaničnici kasnije pokazali fotografije mesta na kojem se nekada nalazio ulaz u kompleks - a gde je sada bila samo gola obala reke - rekla je sebi: "On nikako ne može biti živ."

"Duboko u sebi osećala sam da me obuzima užasan očaj", prisetila se ona, ali je pred sinovima, starim 15 i 10 godina, pokušavala da ostane hrabra.

TRKA SA PLANINOM

Zvaničnici su verovali da bi džepovi kiseonika zarobljeni među ruševinama mogli da omoguće nekim radnicima da prežive.

Sa više od 7.500 uništenih kuća širom doline, prema rečima Darama Raja Upretija, šefa Nepalske uprave za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje njima, spasioci su morali da donose teške odluke o tome gde prvo da počnu da kopaju.

Ipak, hidroelektrana 3A bila je pri vrhu liste jer su zvaničnici verovali da je njena višespratna konstrukcija, sa turbinama i ventilacionim nivoima, možda zarobila džepove vazduha.

Poslanik i inženjer Sagar Dakal, zajedno sa Neupaneom, stigao je na mesto katastrofe vojnim helikopterom dan nakon nesreće. Tamo su ustanovili da teška mehanizacija ne može odmah da bude dopremljena jer je teren bio previše natopljen.

"Sve što spustite na to mesto samo propadne", rekao je Prakaš Pokrel, geolog iz nepalske uprave za upravljanje katastrofama.

Ekipe su prvo morale da naprave stabilnu platformu pre nego što su mogle da počnu sa iskopavanjem.

Ozbiljni radovi počeli su tek tri dana nakon katastrofe. Sva četiri tunela bila su blokirana - blatom, kamenjem, drvetom i drugim otpadom, a deo materijala bio je zatrpan ispod 15 do 30 metara nanosa klizišta.

Spasioci su zato koristili bušenje, kontrolisane eksplozije i tešku mehanizaciju kako bi postepeno prokrčili put.

Veliki proboj dogodio se kada je bušilica napravila otvor prečnika oko 12,7 centimetara sa površine i konačno potvrdila pravi položaj tunela. To je ekipama omogućilo da dobiju preciznu tačku prema kojoj su mogli da kopaju.

Kiša je dodatno otežavala situaciju. Tokom nekoliko noći, obilni pljuskovi ponovo bi napunili iskopano okno vodom i novim nanosima, poništavajući sate rada za svega nekoliko minuta.

Spasiocima je bilo potrebno gotovo šest dana samo da stignu do zatrpanog ulaza u tunel, rekao je Amšu Kiran Šahi, član upravnog odbora Nepalske elektroprivrede.

Kada su počeli da dozivaju eventualne preživele, niko nije odgovarao.

PROBOJ

Noć pre nego što su pronašli preživele, spasioci su naišli na zid blatom zatrpanog materijala koji nisu mogli da pomere.

Ekipa koju je predvodio Dakal improvizovala je rešenje. Pronašli su prirodni kanal oko 15 metara iznad tunela i kroz njega pod visokim pritiskom usmerili vodu. Tokom testiranja, voda je za nekoliko minuta uspela da očisti četiri do pet metara prolaza.

A onda je ponovo počela kiša.

Došlo je do delimičnog urušavanja, zbog čega je nekoliko samih spasilaca nakratko ostalo zarobljeno. Akcija je satima bila zaustavljena, pre nego što su ih kolege ubedile da ponovo uđu. Prolaz je dodatno ojačan metalnim pločama i gabionskom žicom.

U 4 sata ujutru desetog dana, Dahal je dobio poziv od rukovaoca teške mehanizacije: spasioci su nešto čuli.

Zvuk. Možda preživeli. A možda samo odjek sopstvenih glasova kojima su dozivali ljude u tami.

Na terenu je Ganga Baral, koji je predvodio spasilački tim, rekao da su počeli da čuju zvukove dok su bušili tunel.

Iznova i iznova gasili su motore mašina kako bi osluškivali.

"Dozivali bismo: 'Gde ste? Jeste li tamo?'. Ponekad nam se činilo da nam živa osoba pokušava odgovoriti", rekao je Baral.

I dalje nisu mogli da razaznaju reči, ali su sada procenjivali da izvor zvuka udaljen svega 15 do 20 metara.

A onda su, pod snopom svetlosti, ugledali ruku. Između njih i preživelog nalazilo se još pet do deset metara prolaza zatrpanog blatom. Do 7 sati ujutru vojnici su probili mali otvor.

Iz unutrašnjosti se začula jedna reč:

"Hunuhuncha", što se približno može prevesti kao "ovde smo".

NA SVETLOSTI

Kada su ih spasioci konačno izvukli iz tunela, nijedan od dvojice muškaraca nije mogao da stoji. Saha, čije je lice bilo prekriveno blatom, spasilac je morao da iznese na leđima. Uspeo je da podigne jednu ruku prema kameri.

Maharjan, koji je zadobio teže povrede, iznesen je na nosilima.

"Mama, tata se vratio!", povikali su njegovi sinovi kada su čuli vest.

Dakal, koji je rukovodio akcijom spolja, ali nikada nije ušao u tunel, zaplakao je kada su dvojica muškaraca izašla.

"Nisam mogao da zadržim suze", rekao je.

Sledećeg dana, kineski državljanin Lu Haitao pronađen je u tunelu druge hidroelektrane, Gornjeg Trišulija 1.

U bolnici su lekari operisali duboku i inficiranu ranu na Maharjanovoj nozi, rekla je njegova supruga.

Kada je Hira Šova ušla u bolničku sobu, on je nije prepoznao.

"Gde sam?", pitao ju je.

Ali njoj je bilo važno samo to što je dobila svog supruga nazad živog.

"Blagosloven je još jednim životom."

Napomena: Telegraf.rs nije mogao da potvrdi autentičnost gore objavljenih video snimaka.

(Telegraf.rs)