Mamdani objavio tajna dokumenta o 11. septembru: "Vazduh je bio opsan, desetine hiljada dobile rak"

Grad Njujork na čelu sa gradonačelnikom Zohranom Mamdanijem objavio je više od 170.000 stranica tajnih dokumenata o kvalitet vazduha nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine.

Dokumentacija otkriva da su tadašnji gradski zvaničnici znali za opasan nivo zagađenja na području srušenog Svetskog trgovinskog centra, iako su javnost uveravali da je vazduh siguran, piše CNN.

Preporučujemo

Gradonačelnik Mamdani predstavio je dokumente na konferenciji za novinare.

"Kako godine prolaze i broj žrtava raste, s cenom 11. septembra suočavamo se svaki put kad prerano izgubimo još jednog Njujorčanina", izjavio je Mamdani.

"Danas, gotovo 25 godina kasnije, više je ljudi umrlo od bolesti povezanih s 11. septembrom nego u samom napadu", rekao je on.

Sve veći broj obolelih

U napadima je poginulo gotovo 3.000 ljudi, ali hiljade drugih, uključujući pripadnike hitnih službi koji su mesecima radili na raščišćavanju, preminule su od karcinoma i drugih bolesti prouzrokovanih izloženošću toksinima.

Prema podacima Memorijalnog centra 9/11, najmanje 140.000 ljudi iz svih 50 američkih država uključeno je u zdravstveni program "World Trade Center".

Kod njih 49.000 dijagnostifikovan je rak povezan s posledicama napada. Gradonačelnik Mamdani istakao je da pravo na pomoć ima i mnogo ljudi koji trenutno nisu u sistemu, poput stanara iz okoline koji nisu dobili potrebne informacije ili onih koji više ne žive u Njujorku.

Kada je Kongres SAD 2011. osnovao zdravstveni program, on nije pokrivao lečenje raka. Ta bolest je dodata tek 2012. godine, nakon pritiska aktivista i studije koja je potvrdila povišenu stopu obolelih među vatrogascima koji su radili na Nultoj tački (Ground zero).

Dokumenti objavljeni nakon tužbe

Objava dokumenata rezultat je tužbe udruženja "9/11 Health Watch", koje je od grada sudskim putem tražila da ih učini dostupnima javnosti. Izvršni direktor Ben Čevat rekao je da će dokumenti ljudima pružiti dokaze za ostvarivanje savezne pomoći i postaknuti nova istraživanja o zdravstvenim posledicama.

"Gradonačelniče, želim da vam zahvalim što ste vi taj koji nakon 25 godina počinje odgovarati na pitanje: Šta je grad znao o opasnostima toksičnog oblaka na Ground Zerou i kada je to saznao?", rekao je Čevat na konferenciji, obraćajući se Mamdaniju.

Dokumenti sadrže interne dopise u kojima su gradski zvaničnici još u oktobru i novembru 2001. upozoravali na rezultate testiranja. Oni su redovno pokazivali povišene nivoe toksina, uključujući azbest i opasne hemikalije.

Lažna uveravanja

Deo dokumentacije pokazuje da je zabrinutost izneo i američki kongresmen Džeri Nadler. On je u februaru 2002. poslao dopis kancelariji tadašnjeg gradonačelnika Majkla Blumberga, u kojem je naveo da je Agencija za zaštitu okoline (EPA) "zanemarila svoju odgovornost praćenja kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorima oko Ground Zero".

Nadler je upozorio da je tadašnja šefica EPA, Kristine Tod Vilijams, obmanula javnost izjavom da je vazduh "siguran za disanje".

Dokumenti pokazuju da je ta tvrdnja iznesena pre nego što je vlada sprovela ijedno testiranje u zatvorenim prostorima. Kongresmen je takođe pisao o nalazima naučnika sa Univerziteta Kalifornija, koji su otkrili "zastrašujuće koncentracije" ultra-sitnih čestica koje prodiru duboko u pluća.

Uprkos tome, tadašnji gradonačelnik Blumberg, koji je nasledio Rudija Đulijanija, u februaru 2002. je tvrdio:

"Svaki sprovedeni test kaže da je kvalitet vazduha u prihvatljivim granicama. Mislim da neki ljudi u to jednostavno nikada neće poverovati."

"Radili smo s onim što smo znali"

Kristin Tod Vajtman u utorak je objavila izjavu u kojoj tvrdi da su njezini komentari o kvalitetu vazduha "bili zasnovani isključivo na analizama naučnika iz EPA".

"EPA je u roku od nekoliko dana pokrenula web stranicu sa svim dostupnim podacima i redovno ih ažurirala kako bi sve bilo javno - cilj je bio da se postigne što veća transparentnost. Svi u EPA dali su sve od sebe s informacijama, alatima i znanjem koje smo tada imali", navela je.

Dodala je da su zvaničnici EPA stalno naglašavali razliku između uslova na samom gradilištu i vazduha u ostatku grada, kao i da su  upozoravali na rizike za radnike na Ground Zerou. Istakla je da EPA nije upravljala gradilištem, za šta je bio nadležan grad Njujork, niti je imala ovlašćenja da reguliše kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima.

Pravna odgovornost grada

Među objavljenim materijalima je i takozvani "Hardingov dopis", poslan tadašnjem zameniku gradonačelnika Robertu Hardingu. U njemu pravna služba procenjuje da bi grad moglo tužiti oko 35.000 ljudi i da se razmatraju načini za ograničavanje pravne odgovornosti grada.

"Velika je briga da će, ako ovi slučajevi dođu do suda, sudije i porotne biti pristrasni u korist tužitelja (iako se čini da grad ima snažnu obranu) pa će zbog toga dodeliti znatne odštete kako bi obeštetili pojedinci za njihov gubitak", stoji u dopisu.

Kao mogući razlozi za tužbe navodi se to da su "zdravstvene preporuke navele ljude da se ili prebrzo vrate u to područje (što je uzrokovalo izlaganje toksinima ili emocionalnu štetu) ili prekasno (što je uzrokovalo ekonomske poteškoće)".

"Svi su znali"

"Ljudi su se razboleli jer su vođe kojima su verovali lagale i govorili im da je sigurno udisati toksičan vazduh", rekao je gradonačelnik Mamdani.

Na pitanje da li je višegodišnje odgađanje objave dokumenata bilo "zataškavanje", odgovorio je:

"Ovde se radilo o više gradskih administracija koje su odbijale da objave dokumente koje su građani Njujorka zaslužili da vide".

Uz gradonačelnika su bili članovi porodica žrtava i Džon Stjuart, dugogodišnji aktivist za prava preživelih.

"Otrova je bilo u vazduhu, na tlu, na prozorskim daskama, u vašim klima uređajima, na vašim ljubimcima i odeći, i tamo je ostao mesecima. Svi su znali. Sada je potpuno jasno da je to znao i grad", poručio je Stjuart.

Prisutna je bila i Karen Klingon, čiji je brat Robert živeo pet minuta od Svetskog trgovinskog centra. Lečio se kroz zdravstveni program, a 2018. je saznao da ima tumor na mozgu.

Preminuo je dve godine kasnije. "Mislim da nije nedostajalo samo transparentnosti, nego i obzira prema ljudima, što smatram vrlo uznemirujućim", rekla je Klingon.

Zvaničnici su najavili da će dokumenti biti dostupni na internetskom portalu koji se može pretraživati. Objavljeni su uoči 25. godišnjice napada, koja se obeležava ovog petka, nakon što su prošle godine pronađeni u 68 kutija u jednom gradskom uredu.

(Telegraf.rs)