Deca u ovim zemljama su "najpametnija", te države stvaraju genije: Zaboravite celu Evropu, Ameriku i Rusiju

Azijske zemlje ponovo su zauzele vrh svetskih rang-lista znanja petnaestogodišnjaka, ali rezultati najnovijeg PISA istraživanja istovremeno donose ozbiljno upozorenje jer učinak učenika u mnogim razvijenim zemljama nastavlja da pada.

Više od 760.000 učenika iz 91 zemlje i ekonomije učestvovalo je u PISA testiranju 2025. godine, a rezultati pokazuju jasnu dominaciju učenika iz Kine, Singapura, Japana i Južne Koreje.

Preporučujemo

PISA testovi mere znanje i sposobnost primene znanja u matematici, nauci i čitanju, odnosno ne proveravaju samo koliko učenici mogu da zapamte, već koliko uspešno mogu da iskoriste naučeno u realnim situacijama.

Kina i Singapur na vrhu

U oblasti nauke, učenici iz kineskih regiona Peking/Šangaj, Đangsu i Džeđijang zauzeli su prvo mesto sa čak 597 poena.

Sledi Singapur sa 560, dok su među najboljima i Makao, Kineski Tajpej, Japan, Estonija i Južna Koreja.

U matematici je razlika još izraženija.

Kina je ponovo ubedljivo prva sa 612 poena, dok je Singapur na drugom mestu sa 563. Slede Makao, Kineski Tajpej, Japan, Južna Koreja i Hong Kong.

Kada je reč o čitanju, Singapur je na samom vrhu sa 535 poena, dok su kineski regioni Peking/Šangaj, Đangsu i Džeđijang drugi sa 527. Na listi najboljih u ovoj oblasti nalaze se i Kineski Tajpej, Japan, Južna Koreja, Makao, Irska, Estonija, Novi Zeland i Velika Britanija.

Dok azijski učenici nastavljaju da postižu izuzetne rezultate, prosečan učinak u zemljama OECD-a dostigao je najniže nivoe ikada zabeležene u pojedinim oblastima.

Najveći problem predstavlja čitanje. U periodu od 2015. do 2025. godine prosečan rezultat iz čitanja u zemljama OECD-a pao je za čak 28 poena.

Matematika je zabeležila pad od 22 poena.

Posebno zabrinjava činjenica da učenici sve češće čitaju brzo, ali neprecizno. Takozvano "čitanje u žurbi", odnosno situacija kada učenik brzo prelazi preko teksta, ali ne razume pravilno njegov sadržaj, gotovo se udvostručilo između 2018. i 2025. godine i sada obuhvata oko 9 odsto učenika.

Šta se dešava kada se u školu umeša veštačka inteligencija?

PISA 2025 prvi put donosi i podatke o načinu na koji učenici koriste generativnu veštačku inteligenciju.

Čak 46 odsto učenika u zemljama OECD-a koristi četbotove najmanje jednom nedeljno kako bi im pomogli u učenju.

Međutim, rezultati pokazuju zanimljivu i pomalo paradoksalnu vezu.

Učenici koji koriste veštačku inteligenciju za konkretne školske zadatke  poput pisanja, istraživanja ili sažimanja tekstova ostvaruju slabije rezultate iz nauke od učenika koji je ne koriste.

Razlika je u proseku oko 20 poena, što OECD opisuje kao približnu razliku ekvivalentnu jednoj godini školovanja.

Ipak, to ne znači da je sama veštačka inteligencija nužno povezana sa lošijim rezultatima.

Učenici koji je koriste kao alat opšte namene približno jednom nedeljno imaju slične rezultate kao oni koji je ne koriste. Oni koji uz to u školi imaju priliku da razvijaju AI pismenost čak imaju tendenciju ka nešto boljim rezultatima iz nauke.

Drugim rečima, ključna razlika možda nije u tome da li učenik koristi AI, već kako je koristi.

Više od polovine učenika može biti ranjivo na dezinformacije

Još jedan rezultat PISA istraživanja posebno privlači pažnju u eri društvenih mreža i veštačke inteligencije.

Učenici svakodnevno žive u okruženju u kojem se ogromna količina informacija meša sa nepouzdanim sadržajem, manipulacijama i dezinformacijama.

A mnogi nisu dovoljno spremni da ih razlikuju.

Samo 46 odsto učenika OECD-a kaže da proverava kredibilitet izvora informacija i istovremeno više veruje naučnim dokazima nego "zdravom razumu".

Njih 37 odsto proverava izvore, ali se ipak više oslanja na zdrav razum, dok 11 odsto veruje naučnim dokazima bez provere izvora.

Još pet odsto učenika navodi da uopšte ne proverava izvore niti daje prednost naučnim dokazima.

To znači da veliki broj mladih još nema dovoljno razvijene veštine koje postaju sve važnije u svetu u kojem jednu informaciju za nekoliko sekundi mogu da proizvedu i prošire milioni korisnika.

PISA 2025 donosi i potpuno novu procenu - računarsko rešavanje problema.

Testiranje je proveravalo koliko petnaestogodišnjaci umeju da koriste digitalne alate za modeliranje i programiranje, sprovode eksperimente i kreiraju digitalne proizvode.

Najbolje rezultate ponovo su ostvarili učenici iz Makaa, Singapura i kineskih regiona Pekinga, Šangaja, Đangsua i Džeđijanga.

Dok je OECD prosek iznosio 500 poena, učenici iz Makaa ostvarili su prosečnih 572, Singapura 563, a kineskih regiona 560 poena.

Oko dve trećine učenika u zemljama OECD-a dostiglo je najmanje treći nivo znanja, dok je oko četvrtine stiglo do dva najviša nivoa.

Škola nije samo matematika, nauka i čitanje

PISA istraživanje pokazalo je i jednu pozitivnu promenu.

Osećaj pripadnosti školi među učenicima poboljšao se u odnosu na 2022. godinu. U proseku, 76 odsto učenika OECD-a kaže da se oseća kao da pripada svojoj školi.

Taj procenat je posebno visok u Španiji i Japanu.

OECD upozorava da akademski rezultati nisu jedino što određuje uspeh učenika. Osećaj sigurnosti, pripadnosti i povezanosti sa školom, kao i dobri odnosi sa nastavnicima i porodicom, mogu imati važnu ulogu u tome koliko će dete biti uspešno.

PISA 2025 tako zato donosi mnogo širu poruku od obične rang-liste.

Dok učenici iz Azije nastavljaju da dominiraju svetskim vrhom, ostatak razvijenog sveta suočava se sa ozbiljnim padom osnovnih veština. Istovremeno, nova generacija odrasta uz veštačku inteligenciju, ogromnu količinu informacija i sve veći rizik od dezinformacija.

Najveći izazov za obrazovanje budućnosti zato više nije samo pitanje koliko učenik zna, već i da li ume da proceni informaciju, prepozna grešku, razmišlja kritički i koristi tehnologiju tako da mu ona pomogne, umesto da razmišlja umesto njega.

Kakva je situacija u Srbiji?

Umesto oporavka posle pandemiјskog pada iz 2022, srpski petnaestogodišnjaci su nazadovali u sve tri merene oblasti - nauci, čitanju i matematici. Rezultati su niži nego 2022, 2018, pa čak i 2012. godine, što ovaј ciklus čini naјlošiјim otkako Srbiјa redovno učestvuјe u istraživanju.

Centralna oblast ciklusa 2025 bila јe naučna pismenost. Srpski učenici su na tom testu ostvarili prosečno 429 poena, dok OECD prosek iznosi 482 - razlika od više od pola standardne deviјaciјe, što stručnjaci obično tumače kao zaostatak od gotovo godinu i po dana školovanja.

U čitalačkoј pismenosti prosek јe 415 poena naspram OECD proseka od 461, a u matematici 417 naspram 463. U sve tri oblasti Srbiјa јe, dakle, oko 45-53 boda ispod proseka razviјenih zemalja OECD-a — a taј јaz se, umesto da se smanjuјe, iz ciklusa u ciklus povećava.

Pad od 18 do 25 poena u tri godine niјe statistička sitnica. Za poređenje, razlika od otprilike 20-30 poena na PISA skali obično se izјednačava sa јednom punom godinom nastave što bi značilo da su učenici koјi su testirani 2025. godine, u proseku, na nivou znanja koјi јe godinu dana slabiјi od njihovih vršnjaka iz 2022.

Možda naјalarmantniјi podatak odnosi se na udeo dece koјa ne dostižu ni osnovni, funkcionalni nivo pismenosti — nivo koјi im omogućava da se snađu u svakodnevnim situaciјama, popune formular, razumeјu uputstvo ili izračunaјu procenat popusta.

• 53 odsto učenika u Srbiјi јe ispod praga funkcionalne čitalačke pismenosti
• 48 odsto јe ispod praga funkcionalne matematičke pismenosti
• 43 odsto јe ispod praga funkcionalne naučne pismenosti

Drugim rečima, više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiјi ne ume dovoljno dobro da čita da bi kritički razumelo tekst srednje složenosti, a skoro polovina ne ume da primeni osnovnu matematiku na problem iz svakodnevnog života.

(Telegraf.rs)