Da li je ovo najslabija karika NATO? Nalazi se u Nemačkoj i mogla bi da bude glavni cilj Rusije

Ako bi Rusija napala neku članicu NATO, Nemačka bi imala šest meseci da preko svoje teritorije prebaci čak 800.000 savezničkih vojnika i 200.000 vozila ka istočnom krilu. Luke, aerodromi i železnice potrebni za takvo kretanje već se koriste za transport vojne opreme kroz Evropu i u pravcu Ukrajine.

Nemačka tvrdi da je Rusija pokušala da pomoću drona izvrši bombaški napad na ukrajinski teretni avion na aerodromu Leipzig/Halle, u kojem se nalazi NATO program za strateški vazdušni transport teškog tereta.

Preporučujemo

Nakon toga, požari i zapaljive naprave pogodili su evropske kompanije koje proizvode municiju, dronove i vojnu elektroniku, a usledila su i tri pokušaja napada na nemačku elektroenergetsku infrastrukturu.

Evropska podrška Ukrajini i plan NATO za pojačanje odbrane oslanjaju se na iste civilne transportne i energetske mreže.

Aerodrom Leipzig/Halle već se ranije pojavljivao u jednom slučaju ruskog sabotažnog delovanja. Dana 20. jula 2024. godine, paket koji je sadržao zapaljivu napravu i eksploziv zapalio se unutar DHL kontejnera na aerodromu.

Poljski tužioci su kasnije optužili pet osoba da su radile za ruske obaveštajne službe i slale zapaljive pakete preko evropskih kurirskih mreža. Drugi paket se zapalio na aerodromu u Birmingemu, treći je izgoreo unutar prikolice kamiona u Poljskoj, dok četvrti nije uspeo da se zapali.

Grupa je takođe slala testne pakete u Sjedinjene Američke Države i Kanadu kako bi zabeležila međunarodne rute dostave i vreme potrebno za tranzit.

Dana 10. avgusta, eksplozije i požar pogodili su skladište municije kojim upravlja bugarski proizvođač naoružanja EMCO u blizini Belice. Kompanija je isključila mogućnost ljudske greške, dok su tužioci nastavili da ispituju i mogućnost nesrećnog slučaja i namernog delovanja.

Pet dana kasnije, požar je oštetio objekat u Talinu koji koristi "Milrem Robotics". Letonski bezbednosni službenici uhapsili su trojicu državljana Letonije zbog sumnje da su podmetnuli požar i pomagali stranoj državi.

Slovačka policija je 25. avgusta sprečila trojicu stranih državljana da zapale fabriku dronova kompanije "Skyeton" u blizini Prešova.

Zapaljiva naprava izazvala je požar u delu skladišta u fabrici kompanije "WB Electronics" u Poljskoj 31. avgusta i prouzrokovala štetu od najmanje 15 miliona zlota. Poljski tužioci istražuju požar kao teroristički čin izvršen po nalogu strane obaveštajne službe.

Nemačke vlasti su 2. septembra pronašle više od desetak pirotehničkih lansirnih naprava na trafostanici u blizini elektrane "Janschwalde". Jedna naprava imala je kabl koji je vodio do visokonaponskog voda i bio povezan sa uzemljenjem.

Nekoliko sati kasnije, provodni materijal izazvao je kratak spoj u trafostanici Bergheim, zbog čega je pet proizvodnih jedinica, ukupnog kapaciteta 4,2 gigavata, bilo isključeno iz mreže.

Policija je pronašla šest lansirnih naprava na obližnjem polju. Još dve naprave pronađene su ispod visokonaponskog voda u blizini Dormagena 4. septembra. Muškarac star 48 godina preuzeo je odgovornost za incidente u Bergheimu i Dormagenu i kao razlog naveo protivljenje fosilnim gorivima.

Ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt rekao je da dokazi u tim slučajevima ukazuju na klimatski ekstremizam. Istraga o incidentu kod "Janschwaldea" ostala je odvojena.

Ubrzo posle ponoći 3. septembra, policija je uhapsila dvojicu državljana Bugarske nakon što su zapaljive naprave bačene iz automobila u pokretu na gradilište u blizini sedišta kompanije "Rohde&Schwarz" u Minhenu.

Dve naprave su se zapalile, a treća je otkazala. Ova kompanija proizvodi vojnu komunikacionu opremu i sisteme koji se koriste za otkrivanje, praćenje i ometanje dronova, obližnje kancelarije u Helsingu pripadaju nemačkoj kompaniji koja proizvodi borbene dronove za Ukrajinu.

Požar nije prouzrokovao materijalnu štetu nijednoj kompaniji. Nemačke vlasti nisu javno povezale dvojicu osumnjičenih sa Rusijom.

Nemačka Federalna kriminalistička policija je zabeležila 160 mogućih sabotaža i više od 700 sumnjivih viđenja dronova u 2026. godini do početka septembra, prema internom dokumentu koji su citirali nemački mediji. Ovi ukupni brojevi uključuju incidente sa različitim osumnjičenim počiniocima i ne predstavljaju 160 ruskih operacija.

Najslabija karika Alijanse

Nemački poverljivi operativni plan od 1.400 stranica dodeljuje veliki deo raspoređivanja NATO civilnim kompanijama. Dojče ban i druga transportna preduzeća imaju ugovore o pripravnosti, a Rajnmetal je pristao da uspostavi mesta za pripremu gde vojni konvoji mogu da se snabdevaju gorivom, jedu, spavaju i popravljaju vozila.

Nemačka nije u stanju da sprovede ovaj logistički plan bez komercijalnih kompanija.

U februaru i martu 2026. godine, Nemačka je testirala svoju logističku ulogu tokom vežbi Bundesvera "Kvadriga" i NATO vežbe "Čvrsta strela".

Nemačka je primila i premestila oko 6.400 pripadnika NATO savezničkih snaga za reagovanje, rukujući 75 vojnih letova, sedam teretnih i trajektnih brodova i skoro 100 drumskih konvoja. U operaciji je potrošeno 300.000 litara dizela i 170.000 litara avionskog goriva.

Luke, železnice, aerodromi i autoputevi u nemačkom NATO planu zavise od civilne elektroenergetske mreže. Napad na mrežu u blizini jednog od ovih transportnih čvorova mogao bi da prekine nekoliko delova raspoređivanja NATO, a da ne pogodi vojnu instalaciju.

Nemački elektroenergetski sistem je podeljen između četiri operatera prenosa visokog napona i 851 operatera distributivne mreže. Od distributivnih kompanija, 767 opslužuje manje od 100.000 kupaca, a 643 manje od 30.000.

Konvoji NATO koji prelaze Nemačku bi se stoga oslanjali na elektroenergetske mreže u vlasništvu i pod upravom stotina kompanija sa veoma različitim teritorijama, brojem zaposlenih i finansijskim resursima.

Zaštita trafostanica je u rukama operatera, dok policija štiti okolni javni prostor. Novi zakon o kritičnoj infrastrukturi u zemlji još nije stupio na snagu kada su saboteri ciljali električne instalacije u Jenšvaldeu, Berghajmu i Dormagenu u septembru. Stoga, logistički plan NATO delimično zavisi od bezbednosnih odluka koje donose stotine mrežnih kompanija.

Sledeće na listi ruskih meta

Dana 15. aprila, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je imena i adrese 11 kompanija koje je opisalo kao evropske filijale ukrajinskih proizvođača dronova i 10 stranih proizvođača komponenti za dronove koje koristi Ukrajina.

Ministarstvo je nazvalo njihove zemlje domaćine „strateškom pozadinom“ Ukrajine. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, tada je nazvao kompanije "potencijalnim metama ruskih oružanih snaga“.

Moskva je javno postavila fabrike unutar zemalja NATO unutar geografije svog rata četiri meseca pre napada na aerodrom Lajpcig/Hale, evropske odbrambene fabrike i nemačke električne instalacije.

Stiv Vitkof i Džared Kušner su se 5. septembra sastali sa Vladimirom Putinom u Moskvi kako bi obnovili pregovore o Ukrajini. Danska obaveštajna služba otkrila je konkretne ruske pripreme za sabotažu u Danskoj istog dana, usmerene prvenstveno na odbrambene kompanije i preduzeća povezana sa vojnom pomoći Ukrajini.

Američki izaslanici su otputovali u Kijev 6. septembra i otišli ​​bez proboja i opipljivijeg dogovora. Nemački glasači su 6. septembra Moskvi doneli povoljniji rezultat.

Alternativa za Nemačku osvojila je 43,8 odsto glasova u Saksoniji-Anhaltu, što je više nego udvostručilo njen udeo iz 2021. godine. AfD je pozvala na smanjenje nemačke finansijske i vojne pomoći Ukrajini, ublažavanje sankcija tokom pregovora i njihovo ukidanje nakon mirovnog sporazuma.

Ruski predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev proslavio je rezultat kao "istorijsku pobedu pragmatične AfD". Rusija je završila vikend pregovarajući o ratu u Moskvi i osvajajući pozicije unutar nemačkog političkog sistema odgovornog za održavanje Ukrajine i pomeranje NATO snaga na istok.

(Telegraf.rs)