Deca najbrojnije žrtve epidemije koja je već odnela 1.000 života: Mališane kosi "zaboravljena" zarazna bolest!

Bangladeš, koji je svojevremeno bio blizu iskorenjivanja malih boginja, suočava se sa najgorom epidemijom u svojoj istoriji. Od marta je prijavljeno 999 sumnjivih i potvrđenih smrtnih slučajeva povezanih sa malim boginjama, dok se bolnice bore sa pretrpanošću, nedostatkom resursa i stalnim prilivom obolele dece.

Produžena epidemija, uprkos nacionalnoj hitnoj kampanji vakcinacije pokrenutoj u aprilu, usledila je nakon poremećaja redovne imunizacije tokom 2024. i 2025. godine, rekli su stručnjaci. Do toga je došlo dok je zemlja prolazila kroz političke nemire nakon smrtonosnog ustanka protiv tadašnje premijerke Šeik Hasine, navodi Reuters.

Preporučujemo

Bangladeš trenutno ima najveću epidemiju malih boginja na svetu, prema spisku na sajtu američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Zdravstveni zvaničnici i stručnjaci rekli su da su propuštene vakcinacije i problemi sa snabdevanjem vakcinama, nastali kao posledica političkih previranja, ostavili decu nezaštićenom. Posebno su ugrožene bebe mlađe od devet meseci, koje su premlade za redovnu vakcinaciju, što je doprinelo širenju zaraze među različitim starosnim grupama.

Od pojave epidemije u martu, u Bangladešu je zabeleženo više od 166.000 sumnjivih slučajeva malih boginja, uključujući 19.835 laboratorijski potvrđenih infekcija, prema podacima Ministarstva zdravlja. Epidemija je povezana sa 999 smrtnih slučajeva, od kojih je 100 potvrđeno kao posledica malih boginja, dok je više od 146.000 pacijenata sa sumnjom na ovu bolest hospitalizovano.

Praznine u imunizaciji

Stručnjaci su za epidemiju okrivili slab nadzor nad programom imunizacije, nedovoljno praćenje i promene politike nabavke vakcina pod privremenom vladom koja je zamenila Hasininu. Te promene su poremetile dostupnost vakcina i ostavile veliki broj dece nezaštićenom od ove veoma zarazne bolesti.

Ministar zdravlja Sardar Md. Sahavat Husein rekao je u ponedeljak u parlamentu da su promene u postupku nabavke izazvale nestašicu vakcina, dok su odlaganje programa vakcinacije 2024. godine i otkazivanje nacionalne kampanje vakcinacije protiv malih boginja i rubeole naredne godine ostavili još veći broj dece podložnom infekciji.

Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF i druge zdravstvene organizacije takođe su ukazali na poremećaje u rasporedu imunizacije. Deca mlađa od pet godina činila su oko 80 odsto slučajeva u ranim fazama širenja bolesti.

Epidemija je usledila nakon višegodišnjeg napretka u iskorenjivanju malih boginja. Bangladeš je tokom većeg dela prethodne decenije održavao visok obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, pri čemu je stopa, osim pada tokom pandemije kovida 19, uglavnom bila na nivou od 95 odsto ili više, koliko SZO preporučuje.

"Bangladeš nije uspeo da ostvari cilj iskorenjivanja malih boginja zbog praznina u vakcinaciji tokom 2024. i 2025. godine", rekao je profesor Mahmudur Rahman, epidemiolog i bivši direktor Instituta za epidemiologiju, kontrolu bolesti i istraživanje.

"Koliko je meni poznato, Bangladeš nikada nije video da od malih boginja umire toliko dece. Takođe nikada nismo imali toliko pacijenata u jednoj godini. Ovo je zaista užasna situacija, a najtužnije je što su žrtve deca", rekao je on.

Rahman je rekao da su zatvaranje praznina u imunitetu, povećanje obuhvata vakcinacijom i jačanje informisanja javnosti neposredni prioriteti za obuzdavanje epidemije.

Bolnice pod velikim pritiskom

Bolnice teško uspevaju da zbrinu nagli porast broja obolelih od malih boginja, dok sve veći broj pacijenata obolelih od denge dodatno opterećuje već preopterećen zdravstveni sistem.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, više od 45.000 ljudi ove godine je hospitalizovano zbog denge. U utorak je broj umrlih od denge porastao na devet, dok je broj hospitalizovanih dostigao 1.571, što su u oba slučaja najveće dnevne vrednosti ove godine.

"Pacijenti pristižu u velikom broju i veoma je teško smestiti sve", rekao je doktor Nanda Dulal Saha, vršilac dužnosti direktora državne bolnice Šahid Suhrawardi Medical College Hospital u Daki. Dodao je da bolnica trenutno ima 60 kreveta za pacijente obolele od malih boginja, ali da se mnogi leče na podu.

Saha je rekao da situaciju dodatno komplikuje nestašica pedijatrijskog fiziološkog rastvora, koji može pomoći u ublažavanju simptoma malih boginja.

Bolnica je projektovana za 1.350 pacijenata, a trenutno zbrinjava više od 2.350, rekao je on.

Za porodice je epidemija donela nedelje neizvesnosti, ponovne odlaske u bolnice i sve veće troškove.

Nasima Begum (35), koja radi kao pomoćnica u domaćinstvu, rekla je da je njen 13-mesečni sin oboleo od malih boginja pre gotovo dva meseca. Nakon što u četiri bolnice nije uspela da pronađe slobodan krevet, konačno je primljen i otpušten deset dana kasnije, ali i dalje ima povremene temperature i još se nije potpuno oporavio.

Begum je rekla da njen sin nije primio vakcinu jer je bio bolestan. Kada su se kasnije vratili u centar za vakcinaciju, rečeno im je da vakcine nema. Za razliku od njenog najmlađeg sina, njeno četvoro starije dece primilo je redovne vakcine.

Mohamad Ripon, radnik u fabrici, rekao je da je njegova osmomesečna ćerka nekoliko dana nakon izlaska iz bolnice dobila osip i druge simptome nalik malim boginjama, zbog čega je porodica morala da potraži pomoć u više zdravstvenih ustanova, pre nego što su se obratili specijalizovanoj bolnici za male boginje.

"Samo prelazimo iz jedne bolnice u drugu", rekao je Ripon. "Uopšte ne dobijamo prave informacije."

Bangladeška hitna kampanja vakcinacije protiv malih boginja i rubeole bila je usmerena na oko 18 miliona dece uzrasta od šest meseci do manje od pet godina. Prema podacima Ministarstva zdravlja, od tada je vakcinisano više od 19,7 miliona dece, ali stručnjaci kažu da su i dalje potrebni snažnija redovna imunizacija i dodatne kampanje vakcinacije za decu koja su propustila redovnu vakcinaciju.

Dvostruka zdravstvena kriza, koju čine male boginje i denga, bolest koju prenose komarci, a koja je povezana sa višim temperaturama i urbanizacijom, ukazuje na izazove sa kojima se suočava zdravstveni sistem Bangladeša u održavanju redovnih zdravstvenih usluga, istovremeno odgovarajući na zarazne bolesti koje se mogu sprečiti.

Iako su male boginje jedna od najzaraznijih bolesti na svetu i obično izazivaju povišenu temperaturu i karakterističan osip, mogu se sprečiti sa dve doze vakcine.

"Siromašni smo i ne možemo da priuštimo lečenje. Samo se molim da se moj sin oporavi", rekla je Begum. "Ne želim da nijedna druga majka vidi svoje dete kako pati ili umire od ove bolesti."

(Telegraf.rs)