25 godina od "9/11"! Među žrtvama i Srbi: Bojan pre smrti poslao poruku verenici, Vladimir počiva u Beogradu

Dvadeset pet godina nakon 11. septembra 2001. godine, slike dima iznad Menhetna, aviona koji se zabijaju u Kule bliznakinje i ljudi koji u neverici gledaju ka nebu i dalje su među najupečatljivijim prizorima 21. veka. Teroristički napadi na Sjedinjene Američke Države tog dana odneli su 2.977 života, promenili američku spoljnu i bezbednosnu politiku i ostavili posledice koje se osećaju i četvrt veka kasnije. Među poginulima bili su ljudi iz više od 90 zemalja, a među njima i dvojica Srba - Bojan Kostić i Vladimir Tomašević.

Jutro koje je promenilo istoriju

Ujutru 11. septembra 2001. godine 19 pripadnika Al-Kaide otelo je četiri putnička aviona. Dva su udarila u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, treći u Pentagon kod Vašingtona, dok se četvrti, United Airlines Flight 93, srušio u polje kod Šanksvila u Pensilvaniji nakon što su putnici pokušali da preuzmu kontrolu nad avionom.

Preporučujemo

Prvi avion, American Airlines Flight 11, udario je u severnu kulu u 8.46 časova. Sedamnaest minuta kasnije, u 9.03, drugi avion, United Airlines Flight 175, pogodio je južnu kulu.

U tim trenucima mnogi Njujorčani još nisu ni shvatali šta se događa. Prve informacije govorile su o nesreći, ali je drugi udar pokazao da je reč o nečemu mnogo većem i strašnijem. Ubrzo je postalo jasno da su SAD meta koordinisanog terorističkog napada.

U 9.37 avion American Airlines Flight 77 udario je u Pentagon. U međuvremenu, putnici na Flight-u 93 saznali su šta se dogodilo u Njujorku i Vašingtonu i pokušali da se suprotstave otmičarima. Avion se u 10.03 srušio u Pensilvaniji, sprečivši, kako se veruje, napad na jednu od meta u Vašingtonu.

U Njujorku je u 9.59 počela da se urušava južna kula, a nešto više od pola sata kasnije, u 10.28, srušila se i severna. Za manje od dva sata simbol američke ekonomske moći bio je pretvoren u ogromnu ruševinu.

Ukupno je u napadima poginulo 2.977 ljudi - 2.753 u Njujorku, 184 u Pentagonu i 40 u avionu koji se srušio u Pensilvaniji. Među njima su bili kancelarijski radnici, policajci, vatrogasci, putnici, zaposleni u restoranima i hotelima, posetioci i ljudi koji su se tog jutra sasvim slučajno našli na pogrešnom mestu.

Bojan Kostić - košarkaš i trgovac

Foto: ebritic.com

Bojan Kostić rođen je 1968. godine u Beogradu. Kao talentovani košarkaš prošao je kroz omladinsku školu Partizana i dobio stipendiju za Univerzitet Ajova u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je jednu sezonu igrao košarku i studirao.

Karijera profesionalnog sportiste, međutim, nije potrajala. Teška povreda primorala ga je da odustane od košarke, ali ne i od života u Americi.

Kostić se kasnije nastanio u Njujorku i radio kao trgovac. Grad mu je, prema sećanjima koja su ostala iza njega, bio posebno drag. Tamo je upoznao i verenicu Suzan, Šveđanku, sa kojom je planirao budućnost.

Ujutru 11. septembra Bojan se nalazio u kancelarijama brokerske kompanije Cantor Fitzgerald, na 104. spratu severne kule Svetskog trgovinskog centra. Kada je avion udario u zgradu, njegov život se u nekoliko sekundi pretvorio u borbu za izlazak.

Ono što je ostalo kao jedan od najpotresnijih tragova njegovog poslednjeg trenutka jeste telefonska poruka koju je ostavio verenici.

"Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo", govorio je Bojan mirno, ne znajući da će to biti njegovo poslednje javljanje.

Bojanovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni. Kao i hiljade drugih ljudi koji su nestali u rušenju Kula bliznakinja, proglašen je mrtvim.

Vladimir Tomašević - inženjer

Foto: ebritic.com

Druga srpska žrtva bio je Vladimir Tomašević, čovek čiji je život takođe bio priča o odlasku iz tadašnje Jugoslavije i izgradnji nove karijere preko okeana.

Rođen je 25. januara 1965. godine na Kosovu i Metohiji. Kao četvorogodišnji dečak sa roditeljima i mlađom sestrom preselio se u Beograd, gde je završio školovanje i diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Kasnije je otišao u Kanadu i nastanio se u Torontu.

Tomašević je u Kanadi izgradio uspešnu karijeru. Radio je u oblasti razvoja softvera i postao potpredsednik kompanije Optus e-Business Solutions. Sa suprugom Tanjom živeo je u Torontu, a prijatelji su ga pamtili kao čoveka koji je voleo tenis i golf i koji je imao vedar odnos prema životu.

U Njujork je 11. septembra 2001. doputovao poslovno, kako bi prisustvovao konferenciji iz oblasti informacionih tehnologija. Bio je u severnoj kuli Svetskog trgovinskog centra, na 106. spratu, u prostoru restorana Windows on the World, kada je avion udario u zgradu.

Za njega je to trebalo da bude samo još jedno poslovno putovanje. Umesto toga, postao je jedan od gotovo 3.000 ljudi čija će imena zauvek biti povezana sa 11. septembrom.

Tomašević je imao samo 36 godina.

Njegova porodica kasnije je dobila deo posmrtnih ostataka pronađenih tokom višegodišnje identifikacije žrtava. Njegovi ostaci stigli su u Beograd, a porodica je odlučila da bude sahranjen na Topčiderskom groblju.

Četvrt veka kasnije

Od 11. septembra prošlo je 25 godina. Za ljude koji su tog jutra bili odrasli, sećanje na taj dan i dalje je izuzetno živo. Za generacije rođene kasnije, 9/11 je već deo istorije koju poznaju kroz fotografije, snimke i priče roditelja.

Ali posledice napada nisu ostale samo u istorijskim knjigama.

Amerika je pokrenula globalni "rat protiv terorizma", usledila je invazija na Avganistan, a bezbednosni sistem širom sveta promenjen je iz temelja. Putovanja avionom, kontrole na aerodromima, rad obaveštajnih službi i način na koji države posmatraju terorističke pretnje nikada više nisu bili isti.

(Telegraf.rs)