Sve vuče na još jedan veliki rat: Predugo su trpeli i kalkulisali, pa su na kraju ostali bez dobrih opcija

Brzo napredovanje Huta koje podržava Iran u Jemenu i napadi na Saudijsku Arabiju ostavili su toj arapskoj zalivskoj kraljevini malo mogućnosti za odgovor, a sve one nose velike troškove.

Ključna poruka koja dolazi iz kraljevine jeste da Rijad ne želi sveobuhvatan rat, kažu stručnjaci, ali bi drsko ponašanje Huta ipak moglo da uvuče ovu zalivsku državu u širi sukob.

Preporučujemo

Svi znaci sada "ukazuju na veliku saudijsku odmazdu, a verovatnoća za to raste iz dana u dan", rekao je za CNN Mohamed al Baša, stručnjak za Jemen i savetnik za rizike sa sedištem u Vašingtonu.

Ove nedelje, jemenska pobunjenička grupa zauzela je strateško ostrvo Perim, na ulazu u Crveno more, kao i lučki grad Moka, nastojeći da preuzme kontrolu nad moreuzom Bab el Mandeb, ključnim energetskim pravcem.

Ubrzo nakon toga, ključni saudijski naftovod Istok-Zapad stao je nakon što su je napadnut dronovima iz Iraka. Nijedna strana nije preuzela odgovornost, ali je američki predsednik Donald Tramp optužio Teheran, s obzirom na to da je poznato da u Iraku deluju proiranske oružane grupe.

Saudijska Arabija sve više koristi naftovod Istok-Zapad otkako je rat sa Iranom praktično zatvorio Ormuski moreuz, preusmeravajući oko 5 miliona barela nafte dnevno koja bi inače bila namenjena tankerima koji čekaju u Persijskom zalivu.

To, čini se, dodatno pojačava zabrinutost koju je kraljevina izrazila početkom prošlog meseca, kada je visoki zvaničnik rekao za CNN da se Saudijska Arabija priprema za "više koordinisanih napada" iračkih milicija koje sarađuju sa Hutima koje podržava Iran.

Na papiru, odnos snaga deluje potpuno neujednačeno - s jedne strane je bogata Saudijska Arabija, sa svojom dobro opremljenom, modernom vojskom, a sa druge pobunjenička grupa iz siromašnog Jemena. Ali Hute je izuzetno teško potisnuti.

Zapad i neke zalivske države često ih posmatraju kao iranskog posrednika kojim upravlja "šarolika" milicija, ali Huti godinama unapređuju svoje vojne i borbene taktike. Grupa je stekla popularnost u delovima Bliskog istoka nakon što je napala Izrael posle rata u Gazi, koji je usledio nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.

Zahtevi Huta ostaju isti: žele da Saudijska Arabija prekine pokušaje da izoluje velike delove severnog Jemena pod kontrolom ove grupe putem blokade putovanja i ekonomskih sankcija. Iako su saveznici Irana, oni imaju i sopstvenu agendu.

Nasr el Din Amer, šef državne novinske agencije Saba kojom upravljaju Huti, rekao je u petak za CNN da će Huti nastaviti da "vrše pritisak" na Saudijsku Arabiju sve dok ona "ne prekine opsadu koju je saudijski neprijatelj nepravedno nametnuo pre 12 godina", ukazujući na jasnu nameru da nastave da podižu nivo eskalacije.

Jemen je uvučen u haos 2014. godine, kada su Huti zauzeli glavni grad Sanu i naterali međunarodno priznatu vladu da ode u egzil. Saudijska Arabija je naredne godine predvodila vojnu kampanju sa ciljem da potisne pobunjenike i nastavila da podržava međunarodno priznatu vladu, istovremeno održavajući pogubnu blokadu područja zemlje pod kontrolom Huta. Iran je, s druge strane, snabdevao Hute oružjem i obukom i vrši određeni uticaj na odluke pobunjeničke grupe.

Uprkos teritorijalnim gubicima, Saudijska Arabija još nije odgovorila punom snagom, što otvara pitanja o njenim narednim potezima.

Potezi kraljevine u narednim danima mogli bi da znače povratak sveobuhvatnom ratu, ali i da imaju velike posledice po sukob između SAD i Irana.

"Ići do kraja"

Zalivska država suočava se sa grupom koju podržava Iran i koja je odlučna da proširi teritorijalnu kontrolu u Jemenu. Kada je reč o mogućnostima, Saudijcima ih je ostalo veoma malo.

"Saudijska Arabija zaista ima ograničene mogućnosti u sukobu sa Hutima", rekla je za CNN Čincija Bjanko, gostujuća saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose.

Jedna od mogućnosti jeste eskalacija, rekla je ona, ali to bi za kraljevinu nosilo ogromne troškove.

Ako Rijad "zaista odluči da ide do kraja", rekla je Bjanko, situacija bi mogla da preraste u sukob bez kraja, sličan smrtonosnom građanskom ratu u Jemenu.

Taj dugotrajni sukob pretvorio je Jemen u najtežu humanitarnu krizu na svetu, a oko 22 miliona ljudi, odnosno približno polovina stanovništva, sada treba humanitarnu pomoć.

Sveobuhvatan rat između Saudijske Arabije i Huta takođe bi verovatno uvukao Iran, koji je od februara u ratu sa SAD.

"U tom slučaju bilo bi teško ograničiti sukob isključivo na situaciju u Jemenu, umesto da on postane jedno poglavlje šireg rata između SAD i Irana, u kojem bi Saudijska Arabija sada ušla kao borac na strani SAD", rekla je Bjanko.

U međuvremenu, malo je verovatno da će SAD vojno intervenisati protiv Huta, posebno usred aktuelne krize u Ormuskom moreuzu, predstojećih izbora za Kongres i unutrašnje rasprave o korišćenju američkih resursa na Bliskom istoku.

Tramp "nije u poziciji da u ovom političkom trenutku dodatno pojača angažovanje u regionu", rekla je Bjanko.

Iza kulisa, SAD su se opirale saudijskom pritisku da se uključe u obnovljene borbe.

U subotu je Tramp rekao da su Huti kontaktirali njegovu administraciju i poručili da ne žele da se SAD direktno uključe u sukob.

"Mnogo bi više voleli da se mi ne umešamo, a većinu brodova puštaju da prođu. Postoji samo jedna zemlja kojom nisu naročito zadovoljni i to ćemo rešiti", rekao je Tramp.

Izvor je rekao za CNN da je saudijski prestolonaslednik u četvrtak dva puta razgovarao sa Trampom i pozvao ga da napadne Hute dok su napredovali prema Crvenom moru, ali je Tramp to odbio.

SAD su, međutim, poslale oko 100 vojnih savetnika u Saudijsku Arabiju kako bi pružili obaveštajne podatke za njenu vojnu kampanju protiv Huta, objavio je CNN ove nedelje, pozivajući se na više izvora upoznatih sa tim angažmanom.

Navaf Obaid, viši saradnik Odeljenja za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu i bivši savetnik saudijske vlade, rekao je za CNN da "saudijski zahtev nikada nije bio da Amerikanci izvode vazdušne napade", već samo da pruže obaveštajne podatke. "Do danas je ta podrška bila ograničena", rekao je.

"Iscrpeli politička rešenja"

Druga mogućnost jeste pokušaj pronalaženja političkog izlaza iz sukoba, ali možda je sada za tu opciju prekasno.

Tokom proteklih nekoliko meseci, Saudijska Arabija je pokazala "strateško strpljenje", rekla je Bjanko, pri čemu je Rijad više puta upozoravao i osuđivao i Hute i Irance, ali bez rezultata.

Kao odgovor na napad na naftovod Istok-Zapad, saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je "kraljevina odlučila da u ovoj fazi ne odgovori i da podrži napore iračke vlade", sa čije teritorije je napad izveden, ali da "zadržava pravo da preduzme sve neophodne mere kako bi zaštitila svoj suverenitet".

Bjanko je rekla da je Saudijska Arabija "iscrpela politička rešenja".

Čak i ako bi Rijad postigao dogovor sa Hutima, to bi imalo visoku cenu.

Al Baša je rekao da bi to verovatno značilo potpuno popuštanje zahtevima Huta. "A to je veoma skupo popuštanje. To je praktično predaja", rekao je.

Nije jasno kada će Saudijska Arabija izvesti sledeći potez u okviru odmazde, ali očekuje se da će posledice prevazići granice Jemena ili Rijada.

"Vojna kampanja jemenske vlade protiv Huta, uz podršku koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, već je u toku i očekujem da će se značajno intenzivirati u narednim danima, pa čak i satima", rekao je za CNN Salman el Ansari, saudijski geopolitički analitičar, dodajući da "možemo videti i velika iznenađenja na više frontova".

Međutim, Saudijci neće pokrenuti sveobuhvatan rat "bez čvrste, trajne i nedvosmislene međunarodne podrške", rekao je el Ansari.

Međunarodna zajednica je "napravila ozbiljnu grešku jer nije poslušala ranija upozorenja Saudijske Arabije i jemenske vlade" o Hutima, dodao je. "Rijad sada očekuje od međunarodne zajednice da promeni kurs i pruži punu podršku oslobađanju Jemena od ove zlonamerne milicije."

Drugi kažu da će, ako Huti nastave da eskaliraju sukob, zalivska država morati da uđe u rat, sa međunarodnom podrškom ili bez nje.

"Saudijci su pod napadom, od Huta, od iračkog Islamskog otpora - nemate izbora", rekao je Al Baša.

"Ne bih voleo da sam na njihovom mestu."

(Telegraf.rs)