Decenijama su bile najbolje drugarice: A onda su uradile DNK test i sve se promenilo

Dve žene poreklom iz Indije, obe u četrdesetim godinama, koje su kao bebe usvojile različite porodice i koje su odrasle jedna blizu druge u Holandiji, sada su otkrile da su biološke sestre.

Mena Geltink i Minal Tijsen, rođene početkom 1980-ih, usvojene su iz dva različita sirotišta u zapadnom indijskom gradu Mumbaju, u razmaku od svega nekoliko meseci nakon rođenja.

Preporučujemo

Kada su se prvi put upoznale u ranim tinejdžerskim godinama, na događaju koji je organizovala agencija za usvajanje preko koje su ih njihovi roditelji usvojili, bile su zapanjene neobičnim sličnostima u svom izgledu i ponašanju.

Mena, koja danas ima 43 godine, jasno se seća tog dana.

"Sva usvojena deca bila su okupljena kako bi se družila, povezala i večerala zajedno".

I Mena i Minal bile su sa prijateljima, koji su primetili koliko liče jedna na drugu.

"Rekli su: ‘Pogledajte se u ogledalu’. A ja sam bila u fazonu: ‘O, moj Bože, ona ima moj nos! Isto se smejemo’. Za večerom sam sve vreme gledala u nju“, rekla je Mena za BBC iz svog doma u Holandiji.

Sledećeg dana devojke su razmenile brojeve telefona i adrese i obećale da će ostati u kontaktu.

Iako nije bilo nikakvih naznaka da su u krvnom srodstvu, njihova povezanost bila je trenutna i godinama su jedna drugoj pisale pisma, često se međusobno oslovljavajući sa "sestro", jer su se "tako osećale".

Pisale su jedna drugoj o školi, prijateljima, momcima, izlascima i plesu. Pričale su jedna drugoj o sportovima kojima su se bavile i razgovarale o muzici, otkrivši da obe vole grupu "Backstreet Boys".

A onda su pre 15 godina izgubile kontakt. Minal se preselila u Francusku. Mena je nedavno dobila prvo dete i bila je zauzeta.

Godine 2017, Mena je prisustvovala još jednom okupljanju usvojenika iz Indije, gde je čula za DNK testiranje kompanije MyHeritage i odlučila da i sama uradi test. Međutim, nikada nije pronašla nijedno poklapanje i početkom ove godine izbrisala je aplikaciju jer joj je telefon bio pun.

A onda je 20. maja Mena dobila poruku od Minal na Fejsbuku.

"'Sećaš me se?", upitala je.

Minal je uradila DNK test u aprilu dok je posećivala roditelje u Holandiji i priložila je snimak ekrana svog testa.

"Ponovo sam instalirala aplikaciju. Bila sam toliko nervozna da sam 10 puta pogrešno unela lozinku pre nego što sam uspela da se prijavim", kaže Mina.

Rezultat nije mogao biti jasniji - dve žene su se "100% podudarale".

"Imala sam 'punopravnu sestru', što znači da smo delili istu biološku majku i oca", objašnjava Mina.

"Bilo je kao da sam dobila injekciju adrenalina. Plakala sam. Minal je bila moj nedostajući deo slagalice koji sam toliko dugo čekala. Zvale smo jedna drugu sestrom. Ovo podudaranje DNK bila je potvrda da je sva naša intuicija bila tačna".

Jednog lepog sunčanog dana u avgustu, stare prijateljice su se srele prvi put otkako su otkrile da su sestre.

"Bilo je neverovatno. Osećalo se kao da se vraćamo kući“, kaže Mina, sada majka troje dece.

"Godinama smo Minal i ja osećale veliku rupu u srcima. Osećamo se kao da smo kompletirane. Sada se sve čini onako kako treba da bude".

Izveštavajući o njihovom "emotivnom ponovnom susretu", Rojters je naveo da su "suze, zagrljaji i smeh isprekidali njihov susret... nakon čega je usledio njihov prvi zajednički selfi".

Minal (44), koja živi u Francuskoj sa partnerom i dva sina, rekla je da kada su joj rezultati DNK testa stigli u aprilu, u početku nije shvatila da je njena podudarnost ista tinejdžerka koja se držala uz nju kada su se prvi put sreli pre 30 godina.

Shvatila je tek kada je pogledala njene fotografije na društvenim mrežama. "'Mina: Sestra.' Nisam mogla da verujem. Bile smo prijateljice pre nego što smo postale sestre. Bile smo sestre sve vreme", rekla je, "ali nismo znale".

Menu i Minal su usvojila dva različita holandska para iz različitih sirotišta. Minal kaže da je odrasla u malom selu u Holandiji sa roditeljima koji su predavali u privatnoj školi.

"One su takođe bile moje učiteljice", kaže ona. "Bile su veoma voljene osobe, veoma pouzdane".

Njen otac je umro pre nekoliko godina, ali njena majka i dalje živi u istom selu. "Razgovaramo svaki dan. Ona je i dalje moje sigurno mesto", dodaje ona.

Godine 2003, kada je imala 19 godina, Mina je posetila sirotište u Mumbaju sa roditeljima i bratom koji je usvojen iz Goe.

Proveli su dve nedelje pregledavajući evidenciju, pokušavajući da saznaju nešto o Mininim biološkim roditeljima, "jer je za mene bilo važno da znam odakle sam. Ali sirotište nije htelo da otkrije nikakve detalje o njima", kaže ona.

Od maja, Mena i Minal razgovaraju svaki drugi dan. Upoznale su supružnike, decu, braću i roditelje jedna drugoj.

"Svi primećuju kako završavamo jedno drugom rečenice, kako pomeramo glave ili slično hodamo", kaže Mena.

Činjenica da su braća i sestre još uvek mi je jasna, kaže ona.

"Ponekad razgovaramo dva sata i izgubimo pojam o vremenu, iznenada se setivši da moramo da kupimo namirnice ili da pokupimo decu iz škole".

Jedna stvar koju bi ona i njena sestra "volele da urade", kaže Mena, jeste da se vrate na mesto gde je sve počelo.

"Volele bismo da nekada zajedno odemo u Indiju, da zajedno prošetamo ulicama Mumbaja. Bilo je trenutaka kada smo se obe osećale veoma usamljeno, kao kada sam izgubila oca ili sam prošla kroz slomljeno srce", kaže ona.

"Žao mi je što nismo mogle da budemo jedna sa drugom - mogle smo da delimo sreću, da pomognemo jedna drugoj u teškim vremenima".

(Telegraf.rs)