Kanada pridruženi član EU? Šta to tačno znači i zbog čega bi potencijalno dovelo do "pobune"?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da želi da otvori vrata mogućnosti da Kanada postane prvi "pridruženi član" Evropske unije.

Premijer Kanade Mark Karni, koji je ranije ove nedelje boravio u Strazburu kako bi prisustvovao godišnjem obraćanju fon der Lajen o stanju Unije, rekao je da Kanada želi "jedinstveni savez" sa EU, ali ne i članstvo u Uniji.

Preporučujemo

Šta bi novi odnos mogao da podrazumeva?

Trenutno ne postoji status "pridruženog člana" definisan ugovorima Evropske unije, iako su se tokom godina pojavljivale različite ideje o obliku pridruženog članstva, piše Reuters.

Najskorije je Nemačka predložila da Ukrajina postane pridruženi član kao prelaznu fazu ka punopravnom članstvu, ali ta ideja nije naišla na veću podršku, pošto su joj se neke članice EU usprotivile.

Šta Kanada želi?

Karni traži nove saveze usled ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa upućenih Kanadi i njenom suverenitetu.

Obe strane žele da prodube saradnju kako bi se suprotstavile ekonomskoj dominaciji SAD i Kine, kao i da bi očuvale demokratiju i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, za koje smatraju da su ugroženi.

Fon der Lajen je u svom govoru rekla da će dve strane uspostaviti "zajednički prostor prosperiteta i ekonomije". To bi podrazumevalo zajednički rad na proizvodnji, tehnološki savez, integraciju odbrambenih industrija, kao i saradnju u oblasti Arktika, veštačke inteligencije, energetike i kritičnih minerala.

Zašto bi ideja "pridruženog članstva" mogla da bude komplikovana?

Uvođenje takvog statusa bilo bi presedan i moglo bi da bude pravno složeno.

Fon der Lajen je govorila u svojstvu predsednice Evropske komisije, izvršnog organa EU. O tome da li će ideja biti prihvaćena odlučivale bi države članice EU.

Nema naznaka da Fon der Lajen predlaže da se status "pridruženog člana" unese u ugovore EU. Za to bi bila potrebna saglasnost svih 27 država članica, kao i ratifikacija u svakoj od njih.

Kanada i EU već imaju trgovinski sporazum, poznat kao CETA. Više od decenije nakon što je sporazum postignut i devet godina nakon njegovog privremenog stupanja na snagu, nekoliko država članica EU ga i dalje nije ratifikovalo.

Ukoliko bi Kanada želela da se čvršće poveže sa jedinstvenim tržištem EU, Otava bi morala da uskladi kanadske norme i propise sa pravom EU.

Kanada bi postala "primalac pravila", bez mogućnosti da utiče na kreiranje politika, ukoliko bi pristupila jedinstvenom tržištu bez punopravnog članstva, poput Islanda, Norveške i Lihtenštajna, koji su članovi Evropskog ekonomskog prostora.

Švajcarska ima određeni pristup jedinstvenom tržištu kroz trgovinske sporazume, uključujući slobodno kretanje ljudi, saobraćaj i međusobno priznavanje standarda za proizvode.

Kanadska pravila su istorijski bila usmerena prema njenom najvećem trgovinskom partneru, Sjedinjenim Američkim Državama.

Šta to znači za zemlje kandidate za članstvo u EU?

Težnja ka dubljem savezu između Kanade i EU neće uticati na put evropskih država kandidata ka članstvu, ali bi mogla da izazove nezadovoljstvo ukoliko se proceni da Kanada dobija poseban tretman.

Pregovori o pristupanju i usklađivanje sa pravilima EU dugotrajan su proces koji od država kandidata često zahteva sprovođenje politički osetljivih reformi.

Punopravno članstvo može biti omogućeno samo evropskim državama i donosi pristup jedinstvenom tržištu EU vrednom 18 milijardi evra (20,77 milijardi dolara), pravo glasa i zastupljenost, fondove EU, kao i mogućnost pravne zaštite pred Sudom pravde Evropske unije.

Ukrajina je nemački predlog o "pridruženom članstvu" ocenila kao "nepravedan", jer bi učestvovala u procesu, ali bez prava glasa.

EU je saopštila da bi nove članice mogla da primi već 2030. godine. Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija trenutno su favoriti među državama kandidatima.

(Telegraf.rs)