Komšije sve češće gledaju u nebo u strahu za svoje živote: Neizvesna jesen za žitelje pograničnog područja

Prvo se oglase upozorenja putem SMS poruka, a zatim stižu eksplozije!

Za 48-godišnjeg Roberta Marijana, koji živi u Isakči, malom rumunskom pograničnom gradu u istočnom okrugu Tulča, na obali reke Dunav, gde se nalazi i granični prelaz prema Ukrajini, blizina ruskih napada dronovima, svega nekoliko stotina metara preko reke, postala je izvor stalnog straha.

Preporučujemo

"Stižu upozorenja da nešto dolazi", rekao je on, prenosi ABC News.

"To se dogodilo pre dve nedelje, možda tri. Spavao sam u ponoć... Jedna eksplozija je bila tiša, ali druga je bila zaista glasna. Uplašio sam se i istrčao iz kuće".

Dok se ruski rat u Ukrajini nastavlja, upadi dronova u vazdušni prostor Rumunije značajno su učestaliji. Eksplozije koje se čuju neposredno preko Dunava podsećaju koliko je rat blizu teritorije NATO u trenutku kada mnogi strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao poželeti da testira odlučnost Alijanse.

Ukrajinski granični prelaz sa Rumunijom bio je "namerno oštećen... kao i izvozna infrastruktura", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski 1. septembra.

Rumunska carina je istog dana saopštila da je saobraćaj na prelazu Isakča-Orlivka privremeno obustavljen.

Alina Mihail, još jedna stanovnica Isakče, kaže da joj je muka kada čuje upozorenja o dronovima i eksplozije koje odjekuju preko granice.

"Imam toliko noći kada više uopšte ne spavam. Živim u strahu, i ja i moj muž", rekla je ona.

Podaci rumunskog Ministarstva nacionalne odbrane ukazuju na trostruko povećanje broja upada dronova u vazdušni prostor ove godine u poređenju sa celom 2025. godinom, 27 u odnosu na 9, kao i na više nego dvostruko veći broj dronova i delova dronova pronađenih na teritoriji ove članice NATO, 37 u odnosu na 16.

Samo ove godine zabeležena su 73 napada u blizini granice na teritoriji Ukrajine, a oko 56 vojnih aviona poslato je u vazduh kako bi "pratili i upravljali situacijom".

Prošle godine bilo je 28 napada u blizini granice i angažovan je 21 avion. Tokom prve godine rata zabeležen je samo jedan napad u blizini granice.

U maju je dron povredio jednu majku i dete nakon što se srušio na stambenu zgradu u istočnom gradu Galac, na obali Dunava. Dron koji je ušao u Rumuniju iz susedne Moldavije praćen je kroz nekoliko okruga prošle nedelje, pre nego što je ponovo ušao u Moldaviju i srušio se na polju suncokreta.

Foto: Tanjug/AP

Zvanična Moskva je negirala da šalje borbene dronove na teritoriju Rumunije.

Rastuća pretnja dronova koji prelaze rumunsko nebo, za koje zvaničnici krive Rusiju, navela je članicu NATO da ove godine obori četiri drona, prvi put od početka rata u susedstvu.

Zemlje NATO širom Evrope optužile su Moskvu da stoji iza niza akcija "hibridnog rata" protiv njihovih zemalja, uključujući upade dronova, sabotažu, pokušaj napada na nemački aerodrom i danski helikopter na koji je ispaljena baklja u Baltičkom moru.

Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je 2. septembra da je "Rusija postala sve nesmotrenija" dok Moskva nastavlja svoj rat.

"Videli smo više dronova i raketa kako prelaze naš vazdušni prostor, duž našeg istočnog krila, stvarajući povećani rizik", rekao je. "Opasnosti koje Rusija predstavlja su jasne".

Prošle nedelje, poljski premijer Donald Tusk takođe je upozorio da je dobio informacije od direktora CIA Džona Retklifa koje ukazuju da bi Evropa trebalo da bude spremna na intenzivirane ruske provokacije, uključujući i na istočnom krilu Evropske unije.

Rumunski ministar odbrane Radu Miruta rekao je za AP da se Rusija smatra "primarnom, značajnom pretnjom" istočnom krilu i Rumuniji, kako u Nacionalnoj odbrambenoj strategiji, tako i u procenama NATO.

"Uključeni smo u diskusije o kapacitetima potrebnim za suzbijanje ove zajedničke pretnje, koja se suočava sa istim rizicima kao Poljska i baltičke države i koordiniramo kako bismo osigurali da su ti kapaciteti raspoređeni na način koji omogućava međusobno povezivanje", rekao je on.

Nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, NATO je pojačao svoje prisustvo na istočnom krilu Evrope slanjem dodatnih multinacionalnih borbenih grupa u Rumuniju, Mađarsku, Bugarsku i Slovačku.

Ali prošle godine, SAD su smanjile raspoređivanje trupa u istočnoj Evropi, uključujući Rumuniju, nakon što je Vašington promenio svoj vojni stav, što su zvaničnici negirali kao znak smanjene posvećenosti NATO.

Miruta je rekao da u Rumuniji ima preko 1.000 američkih vojnika, što je, kako je rekao, više nego što je bilo nakon rotacije američkih trupa prošle godine.

"Imamo solidan odnos. Bezbednosna dinamika duž istočnog krila je veoma fluidna", rekao je Miruta.

On je naveo da se diskusije o Članu 5 NATO da se na napad na bilo koju članicu može odgovoriti kolektivnim odgovorom "mogu krenuti u različitim pravcima", ali je rekao da Rumunija trenutno nema informacije koje ukazuju na to da je kopnena invazija neizbežna ili verovatna.

"Iz ove perspektive, možemo biti mirni", rekao je.

Dodao je da je stalna pretnja koja preti Rumuniji jedinstvena zbog čestih napada Rusije na ukrajinske luke na Dunavu, na kratkoj udaljenosti preko prirodne rečne granice.

"Kada se granica pređe, udaljenost je samo desetine metara, što ostavlja vrlo malo vremena za reakciju. Nasuprot tome, u nordijskim zemljama, mete su udaljene desetine kilometara, što pruža dovoljno udoban prozor za različite oblike intervencije".

Paljba preko granice je vidljiva i čujna u nekim područjima i dugo uznemirava rumunske stanovnike.

"Vidimo dronove kako dolaze, vidimo ih kako se kreću ka tim lukama. Većina se tamo zaustavlja, bombardujući lučku infrastrukturu, ali ne možemo znati da li bi neki mogao da pređe na drugu stranu... Ako neko pređe, naše zajednice... bi bile u opasnosti", dodaje rumunski ministar.

Kao odgovor na rastući niz bezbednosnih pretnji, Rumunija i Poljska su nabavile sistem MEROPS, koji ispaljuje kratke kontra-dronove kako bi oborio zalutale dronove. Ministarstvo odbrane je prošlog meseca takođe objavilo da je dobilo prvih 2,5 milijardi evra iz programa EU "Bezbednosna akcija za Evropu", od ukupnog iznosa od 16,6 milijardi evra koji su dodeljeni.

U junu je Ministarstvo odbrane takođe objavilo da je potpisalo ugovor od 2 milijarde dolara sa izraelskom firmom za nabavku sistema protivvazdušne odbrane kratkog i veoma kratkog dometa, "dizajniranih za zaštitu od vazdušnih pretnji, uključujući dronove i krstareće rakete".

Rumunski predsednik Nikusor Dan rekao je na samitu u Ankari da će izdaci za odbranu ove godine dostići 3,7 odsto BDP. Dodao je da se Rumunija pridružila NATO projektu "Drone Edge", koji ima za cilj da investira preko 40 milijardi dolara u „sposobnosti za borbu protiv dronova“ tokom narednih pet godina.

Nazad u Isači, Mihail kaže da ona i njen muž ostaju u kući kada SMS upozorenja upozoravaju na potencijalne povrede vazdušnog prostora.

"Nemamo podršku, nemamo nikoga da nam pomogne", rekla je.

(Telegraf.rs)