Evropa strepi: Čeka se odluka o povlačenju trećine američkih vojnika sa Starog kontinenta!

Jedna od ključnih demokratskih senatorki zatražila je od državnog sekretara Marka Rubija da obezbedi učešće američkih diplomata u reviziji američkog vojnog prisustva u Evropi koju predvodi Pentagon, a koja je uznemirila saveznike u NATO.

U pismu upućenom Rubiju, koji je istovremeno i savetnik za nacionalnu bezbednost, senatorka Džin Šahin, najviša demokratska predstavnica u Senatskom odboru za spoljne poslove, napisala je da se diplomate, uključujući američke ambasadore u zemljama koje bi mogle biti pogođene promenama, drže podalje od procesa. Pismo je prvo dostavljeno Reutersu.

Preporučujemo

Revizija, koja je počela u junu i trebalo bi da bude završena do kraja godine, deo je nastojanja Trampove administracije da Evropa u manjoj meri zavisi od Sjedinjenih Američkih Država i preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Među mogućnostima koje razmatraju zvaničnici Pentagona, kako je Reuers objavio u četvrtak, jeste povlačenje oko 25.000 vojnika iz Evrope, što bi zabrinulo evropske zvaničnike suočene sa sve konfrontativnijom Rusijom. SAD trenutno imaju oko 80.000 vojnika stacioniranih u Evropi.

"Stejt department, koji je odgovoran za upravljanje našim bilateralnim odnosima, tradicionalno je imao značajnu ulogu u revizijama ove vrste", navodi se u pismu.

"Međutim, ono što čujemo kroz naše razgovore, putovanja širom Evrope i kontakte sa našim saveznicima govori drugačije. Američki ambasadori i šefovi diplomatskih misija u pogođenim zemljama isključeni su iz konsultacija."

Zvaničnik Stejt departmenta osporio je navode iz pisma, rekavši da se diplomate zapravo konsultuju.

"Zvaničnici Stejt departmenta, uključujući ambasadore, redovno su u kontaktu sa kolegama iz Ministarstva odbrane dok se revizija rasporeda snaga odvija", rekao je zvaničnik, koristeći skraćenicu za Ministarstvo odbrane.

Reviziju američkog vojnog prisustva u Evropi predvodi Ministarstvo odbrane, a vodeću ulogu ima šef Pentagona za politiku Elbridž Kolbi.

Trampova administracija često je isključivala zaposlene u Stejt departmentu iz rasprava o politici koje se tiču oblasti za koje su zaduženi, rekli su izvori Reutersu. Ti izvori su uglavnom odbijali da budu imenovani zbog osetljivosti ovog pitanja.

Zagovornici takvog pristupa kažu da administracija, održavanjem malog kruga ljudi koji donose odluke, može brzo da deluje i istovremeno smanji mogućnost curenja informacija. Protivnici, međutim, kažu da to znači da se važne odluke donose bez dovoljnog doprinosa stručnjaka i saveznika.

Šahin je napisala da bi promene u broju vojnika uticale na bilateralne odnose kojima bi potom morao da upravlja Stejt department, pri čemu su baltičke zemlje Estonija, Litvanija i Letonija među državama koje imaju najviše toga da izgube.

"Čak i promene koje sa čisto vojnog stanovišta mogu izgledati neznatno mogu imati nesrazmerno velike posledice po naše bilateralne odnose, posebno sa baltičkim saveznicima, dok Rusija nastavlja da pojačava svoje hibridne aktivnosti duž istočnog krila NATO-a", navodi se u pismu.

Evropski lideri upozoravaju na hibridne incidente, koji se često pripisuju Rusiji, a koji ne dostižu prag konvencionalnih vojnih napada, ali ugrožavaju evropsku bezbednost, poput sabotaža, podmetanja požara i upada dronova.

(Telegraf.rs)