Tramp menja taktiku: "Štap" je tu, a ovo je nova "šargarepa" kojom će pokušati da okonča rat u Ukrajini

Kada su se ovog meseca izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa sastali sa Vladimirom Putinom u Kremlju, ruski lider je odisao samopouzdanjem.

Rekao je da će ruske trupe u roku od nekoliko meseci konačno zauzeti čitav ukrajinski Donbas. A Rusija je bila spremna da snažno napadne ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, pripremajući teren za težak zimski period, piše New York Times.

Tada je jedan od izaslanika, Džared Kušner, pokušao da mu se suprotstavi. "Uz dužno poštovanje, upravo ste nam to rekli pre godinu dana", rekao je Kušner ruskom predsedniku. "Kolike su šanse da se za godinu dana ponovo vratimo ovde, a vi opet kažete isto? Možda ne treba da izgubimo godinu dana?"

Razmena, koju su opisali osoba upoznata sa razgovorima i jedan američki zvaničnik, oslikala je dilemu sa kojom se suočavaju Trampovi napori, koji traju više od 18 meseci, da okonča rat u Ukrajini.

Kongres je ove nedelje usvojio istorijski zakon o sankcijama usmeren na ruski energetski sektor, novi pokušaj da Rusija "trpi posledice" zbog invazije i da se izvrši pritisak na Putina da napravi ustupke.

Ali čak i dok se taj zakon upućuje Trampu na potpis, Trampova administracija pojačava drugačiji pristup: nudi Rusiji pogodnosti za koje se zvaničnici nadaju da će navesti Putina da razmotri okončanje rata.

Među novim podsticajima je i to što Bela kuća sada razmatra potpisivanje poslovnih sporazuma sa Rusijom pre nego što ona prestane da ratuje u Ukrajini, prema rečima dve osobe bliske pregovorima. Američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi otvoreno pričao o pregovorima, rekao je da su sporazumi sa Rusijom pre kraja rata mogući jer bi pokazali da su Sjedinjene Američke Države ozbiljne u nameri da ponovo uspostave odnose sa Rusijom.

Ovaj pristup predstavlja zaokret u odnosu na Trampovo obećanje od prošle godine da poslovnih sporazuma sa Rusijom neće biti "dok ne rešimo rat". To pokazuje da Trampovi izaslanici za okončanje rata, Stiv Vitkof i Kušner, tragaju za novim načinima da podstaknu Rusiju da prestane da se bori, sada kada je postalo jasno da Ukrajina neće povući svoje snage sa velikog dela sopstvene teritorije za koji Vladimir Putin insistira da mora da bude pod njegovom kontrolom pre nego što se rat okonča.

To je u suprotnosti sa pristupom za koji se zalažu i republikanci i demokrate u Kongresu, a da ne govorimo o evropskim saveznicima Kijeva i samoj Ukrajini, prema kojem samo pojačani ekonomski i vojni pritisak na Putina može da ga primora na ustupke.

"Ovaj zakon će onesposobiti rusku ratnu mašineriju i konačno dovesti Putina za pregovarački sto", rekao je u sredu kongresmen Majkl Mekol, republikanac iz Teksasa i jedan od glavnih zagovornika zakona o sankcijama, nakon što je dvostranačka većina usvojila zakon sa 262 glasa za i 159 protiv.

Donald Tramp je nagovestio da će potpisati zakon, čiji je glavni zagovornik bio senator Lindzi Grejem, republikanac iz Južne Karoline, sve do svoje smrti u julu. Zakon bi predsedniku omogućio da uvede carine od čak 100 odsto zemljama koje kupuju najviše ruske nafte ili gasa, kao i da uvede sankcije ruskim zvaničnicima, poslovnim ljudima i finansijskim institucijama. Senatorka Darlajn Grejem, Grejemova sestra koja ga je zamenila na mestu senatora, rekla je da će zakon "povećati pregovaračku moć predsednika".

Ali ako Trampova administracija zaista primenjuje pristup "štapa i šargarepe" prema Putinu, čini se da je fokus na šargarepi. Američki zvaničnik rekao je da administracija želi da stvori više podsticaja među pripadnicima ruske elite da se zalažu za mir. Sklapanje nekih poslovnih sporazuma pre kraja rata moglo bi da pomogne da se antiamerički jastrebovi oko Putina ubede da Tramp zaista želi da uspostavi novi odnos sa Rusijom, dodao je zvaničnik.

Balaš Jarabik, bivši diplomata Evropske unije u Kijevu, koji sada radi u kompaniji za političku analizu R. Politik, rekao je da postoje znaci da Sjedinjene Američke Države "razmatraju veće ustupke Rusiji".

"Vašington sada signalizira da bi neki sporazumi mogli da budu realizovani ako Moskva prethodno pokaže konkretnu uzdržanost", rekao je Jarabik, koji pažljivo prati pregovore. "Vašington se ranije protivio potpisivanju takvih sporazuma pre primirja."

Nije jasno o kojim se konkretno sporazumima radi. Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov rekao je nakon sastanka Putina sa Vitkofom i Kušnerom 5. septembra da se "detaljno razgovaralo o ekonomskim pitanjima i potencijalnim velikim rusko-američkim projektima od obostrane koristi".

Kremlj promoviše poslovne mogućnosti Beloj kući još otkako se Tramp prošle godine vratio na funkciju. Ruski zvaničnici su pominjali sporazume o retkim zemnim metalima i aluminijumu, zajedničke projekte na Arktiku, pa čak i uključivanje američkih kompanija u prodaju ruskog prirodnog gasa Evropi.

Tramp je hvalio ruski ekonomski potencijal kao "ogroman", ali je ranije predstavljao poslovne sporazume kao nagradu za Rusiju kada se postigne mir.

"Oni žele da posluju", rekao je Tramp uoči prošlogodišnjeg samita sa Putinom na Aljasci. "Ali neće poslovati dok ne rešimo rat."

Čini se da ovaj tihi zaokret odražava nastojanje administracije da pronađe nove ideje za okončanje rata nakon što su pregovori o mogućem ukrajinskom povlačenju iz preostalog dela Donbasa zapali u ćorsokak. Ukrajinski zvaničnici su ranije ove godine predložili da se to područje nazove "Doniland" u pokušaju da privole Trampa da izvrši snažniji pritisak na Rusiju zbog njenih teritorijalnih zahteva.

Kušner je govorio o tom zastoju putem video-linka na skupu međunarodnih podržavalaca Ukrajine u Kijevu prošlog vikenda, na godišnjem sastanku YES.

"Predsednik Putin je izneo šta želi da postigne", rekao je Kušner. "Ako bi Ukrajina, znate, želela da se povuče do te linije, onda je očigledno da je ostatak dogovora već pripremljen i sastavljen. Ukrajina trenutno ne želi to da uradi."

Kušner je dodao da je posao Trampove administracije, "kao posrednika", da "smisli kreativno rešenje" koje "omogućava obema stranama da krenu napred". Rekao je da su Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski veoma posvećeni pregovorima i da su "čuli da je i predsednik Putin veoma posvećen tome".

U tom trenutku deo publike u Kijevu prasnuo je u smeh, što je bio znak dubokog skepticizma među ukrajinskim saveznicima prema prikazu pregovora koji administracija predstavlja kao podjednako pošten prema obe strane. Dva dana kasnije, ruski dron sa mlaznim pogonom pogodio je voz na graničnom prelazu kroz koji su putovali zvaničnici, među njima i Dejvid Petreus, bivši direktor CIA.

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini, koji sada traje više od četiri i po godine i odneo je stotine hiljada života, uglavnom su zapali u zastoj ranije ove godine dok su se Vitkof i Kušner usredsredili na rat sa Iranom.

Ovog meseca Vitkof i Kušner otputovali su u Moskvu, a potom u Kijev, što je izgledalo kao pokušaj da se pregovori ponovo pokrenu. Ukrajinski zvaničnici rekli su da bi trilateralni mirovni pregovori između Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i Rusije mogli da budu nastavljeni u oktobru. Očekuje se da će na tim pregovorima biti razmotrena mogućnost ograničenog primirja, odnosno obustave napada na plovidbu u Crnom moru ili na energetsku infrastrukturu.

(Telegraf.rs)