"Oduzeli su nam 25 miliona godina života i rada": Karipske države vode Britaniju na Međunarodni sud pravde

Karipske zemlje pripremaju višeslojni akcioni plan, uključujući moguće pravne korake, kako bi podstakle Veliku Britaniju da pregovara o reparacijama zbog viševekovnog ropstva, izjavili su danas zvaničnici na regionalnoj konferenciji o reparacijama.

Lideri karipskih zemalja nadaju se da će Britanija pristati na ciljane i konstruktivne pregovore na predstojećim samitima Komonvelta i Ujedinjenih nacija, ali razmatraju i mogućnost obraćanja međunarodnim sudovima ukoliko London nastavi da odbija diplomatsko rešavanje tog pitanja, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

Portparol britanskog premijera Endija Bernama ponovio je ranije ovog meseca dugogodišnji stav britanske vlade da "Velika Britanija ne plaća i neće da plaća reparacije".

Bivši premijer Sent Vinsenta i Grenadina Ralf Gonsalves rekao je da je regionalna konferencija Karipske zajednice (CARICOM) o reparacijama, održana ove nedelje na Barbadosu, bila ključna za dogovor o zajedničkoj strategiji kojom bi se Britanija privolela da sedne za pregovarački sto.

Gonsalves, koji je sada savetnik pokreta "Kampanja za reparacije", rekao je da reparacije moraju da budu realistične i sprovođene tokom više decenija.

Bičevanje roba kocima vezanog za zemlju negde na Američkom Jugu, ilustracija iz 1853. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / New York Public Library, "Five hundred thousand strokes for freedom ; a series of anti-slavery tracts, of which half a million are now first issued by the friends of the Negro", Wilson Armistead; "Picture of slavery in the United States of America", George Bourne / Monopoly31121993

"Potreban nam je konkretan, višegeneracijski plan", rekao je Gonsalves, dodajući da se pitanje ropstva proteže kroz više vekova.

Govoreći o mogućim pravnim opcijama, Gonsalves je odbacio argumente da Britanija nije prekršila tadašnje zakone tokom transatlantske trgovine robljem i ocenio da su potpisivanjem savremenih konvencija UN države prihvatile obavezu da se bave posledicama ropstva.

Zamenik predsednika Radne grupe Barbadosa za reparacije Dejvid Komising rekao je da karipske zemlje razmatraju "nekoliko pravnih strategija", uključujući obraćanje britanskom pravosudnom sistemu i mogućnost traženja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Predsednik Komisije CARICOM-a za reparacije Hilari Bekls rekao je da je pitanje reparacija pitanje pravde i da su zemlje regiona morale da grade demokratske institucije nakon kolonijalizma, čije se posledice, prema njegovim rečima, osećaju i danas.

On je naveo primer Jamajke, koja je, prema njegovim rečima, 1962. godine stekla nezavisnost u trenutku kada 80 odsto crnog stanovništva nije znalo da čita i piše.

Premijerka Barbadosa Mia Motli rekla je da karipske zemlje "nemaju želju da bilo koga dovedu do bankrota", ali da žele pravdu.

Ona je podsetila da je Barbados ranije ove godine naručio izveštaj prema kojem je Britanija kroz sistem ropstva toj zemlji oduzela 25 miliona godina života i rada.

Motli je, takođe, navela da je Britaniji trebalo gotovo 200 godina da otplati dug nastao kada je britanska država isplatila 20 miliona funti vlasnicima robova.

Ona je ukazala i na nemačke isplate odštete jevrejskoj zajednici zbog zločina tokom Holokausta.

"Dokazi su jasni. Ono što nedostaje jeste volja", rekla je Motli, podsećajući da su u Barbadosu, od naseljavanja 1627. godine, ljudi tokom 211 godina tretirani kao imovina.

(Telegraf.rs/Tanjug)