Rat se bliži, usvojeni novi planovi za evakuaciju: Ova NATO zemlja mogla bi da bude prva na udaru

Litvanija je pripremila novi plan evakuacije stanovništva u slučaju vojne pretnje, navodi se u izveštaju koji dolazi u trenutku hitnih upozorenja lidera zemalja duž istočnog krila NATO o sve agresivnijem ponašanju Rusije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije odobrilo je u julu plan evakuacije "u slučaju vojnih ili civilnih pretnji", ali detalji naredbe objavljeni ove nedelje pokazuju da bi poljska pokrajina Podlasje služila kao tranzitni koridor za stanovnike koji budu evakuisani.

Preporučujemo

"Evakuacija mora početi pre nego što se pojavi neposredna pretnja", rekao je Žigimantas Solovjovas iz Odeljenja civilne zaštite u Vilnjusu za Poljski radio.

"Stanovnici Vilnjusa ne bi trebalo da očekuju da će tokom granatiranja napustiti grad jednom od evakuacionih ruta".

Rusija nije direktno spomenuta, ali poljski mediji navode da je određivanje tranzitnog područja povezano sa ratom u Ukrajini koji je započela Moskva, dok su Varšava i druge zemlje nakon toga upozoravale na mogućnost širenja sukoba širom Evrope.

Ove nedelje su NATO lovci oborili dron koji je nosio eksploziv nakon što je iz Belorusije ušao u vazdušni prostor Litvanije, prenosiNewsweek. Belorusija je najbliži saveznik Rusije.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je da Moskva možda namerno dopušta da ruski dronovi skrenu sa svoje prvobitne putanje i uđu u vazdušni prostor NATO.

Saradnja Vilnjusa i Varšave odvija se u trenutku kada je poljski premijer Donald Tusk rekao parlamentu da obaveštajni podaci NATO saveznika, Ukrajine i SAD pokazuju da bi Rusija mogla lansirati dronove ili rakete prema Poljskoj ili drugim evropskim zemljama koje podržavaju Ukrajinu.

Kakav je plan evakuacije Litvanije?

Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije objavilo je 14. jula planove vlade za evakuaciju stanovništva, ali tada nije saopštilo detalje o rutama i mestima za okupljanje.

Ministarstvo je navelo da bi tri četvrtine stanovništva moglo samostalno da se evakuiše, dok bi opštine pomogle onima koji ne mogu da napuste područje sopstvenim prevozom ili kojima je potrebna dodatna pomoć. Prioritet bi imali porodice sa malom decom, osobe sa invaliditetom i stariji građani.

Solovjovas je 16. septembra otkrio dodatne detalje, uključujući tri glavne rute za izlazak iz glavnog grada. Dve vode ka severu i zapadu, unutar teritorije Litvanije, dok jedna vodi prema poljskoj pokrajini Podlasje.

U slučaju aktivnog granatiranja, stanovnici bi umesto toga trebalo da se sklone u određena skloništa, a cilj plana je da se građani naviknu na to da evakuacija predstavlja organizovan i kontrolisan proces.

"Sve lokalne samouprave u pokrajini Podlasje uključene su u rad na planovima za vanredne situacije", dodaje se u izveštaju Poljskog radija.

Litvanija takođe proširuje svoja odbrambena utvrđenja na granici sa Belorusijom, najbližim saveznikom Rusije, i Kalinjingradskom oblašću, ruskom enklavom za koju se smatra da je centar neprijateljstava u slučaju sukoba između Moskve i NATO.

Ministar odbrane Litvanije Robertas Kaunas rekao je da će utvrđenja pokrivati područja do 5, 20 i 50 kilometara od granice kako bi se ograničio manevar protivnika.

Komšije se takođe pripremaju

Litvanski sused, Letonija, dobiće avione Jurofajter od Nemačke kako bi zaštitili svoje nebo pre izbora u baltičkoj zemlji 3. oktobra.

Četiri nemačka Jurofajtera otići će u letonsku vazduhoplovnu bazu Lielvarde na oko nedelju dana od kraja septembra do početka oktobra, saopštilo je u sredu nemačko ministarstvo odbrane, dodajući da je zatražilo dodatnu podršku od svojih saveznika u NATO.

"Samo razmislite koliko je to izvanredno", napisala je Olga Lautman, istraživačica i analitičarka ruskih obaveštajnih službi, na svom sajtu Substack.

"Letonci će glasati pod zaštitom nemačkih borbenih aviona. Ništa od ovoga nije normalno i mnogo govori o tome koliko ozbiljno baltičke države shvataju pretnju".

Ovo se dešava u trenutku kada su ponovljeni upadi dronova i optužbe za rusko hibridno ratovanje izazvali bezbednosne zabrinutosti duž istočnog krila NATO.

Finska je izgradila ogradu dugu 200 kilometara duž svoje granice sa Rusijom u potezu koji ima za cilj da zaustavi priliv neovlašćenih migranata nakon što je Helsinki optužio Moskvu da naoružava tražioce azila šaljući ih na granicu.

(Telegraf.rs)