Umetnost je uvek na ceni: Razbojnici u Francuskoj ne mogu da prestanu da pljačkaju muzeje

Francuska strast prema svojoj kulturi i istoriji, kao i ponos zbog njihovog bogatstva, imaju i jednu neprijatnu posledicu - francuski muzeji predstavljaju veoma privlačne mete za lopove.

Prošle nedelje dve Renoarove slike ukradene su iz jednog muzeja na Francuskoj rivijeri, nakon još dve pljačke muzeja koje su se dogodile u julu ove godine. A prošle godine dogodila se i velika krađa nakita u čuvenom muzeju Luvr.

Preporučujemo

U jednoj od julskih pljački ukradena je ogrlica stara 2.500 godina, dok je u drugoj ukradeno na desetine komada nakita čija je ukupna vrednost premašila pet miliona američkih dolara, odnosno oko četiri i po miliona evra.

U pljački prošle nedelje ukradene su dve Renoarove slike, dok je prošlogodišnja krađa nakita iz Luvra rezultirala gubitkom nakita vrednog više od 100 miliona američkih dolara, odnosno gotovo 90 miliona evra, preneo je portal The Mary Sue.

Muzeji čuvaju blago bez rigoroznog obezbeđenja

Iako je u Francuskoj zabeležen veliki broj pljački zbog ogromnog broja muzeja i vrednih predmeta koji se u njima čuvaju, ovaj problem nije karakterističan samo za Francusku.

Razlog je to što se muzeji nalaze u specifičnoj situaciji. U njima se nalazi veliki broj izuzetno vrednih predmeta, a istovremeno moraju da budu otvoreni i dostupni javnosti.

Zbog toga muzeji moraju da pronađu ravnotežu između bezbednosti i dostupnosti, za razliku od maloprodajnih objekata koji su odlučili da ograniče pristup proizvodima poput šminke tako što ih drže u zaključanim vitrinama.

Kada kombinacija veoma vrednih predmeta i nedovoljnog nivoa bezbednosti dovede ne samo do finansijskog gubitka slika i nakita, već i do nestanka delova istorije, postavlja se pitanje kako muzeji mogu da zaštite artefakte, a da istovremeno ostanu mesta namenjena kulturnom obrazovanju i upoznavanju sa istorijskim nasleđem.

Istorija je učinila muzeje ranjivim

Kod nekih muzeja, poput Luvra, zgrade u kojima se danas nalaze muzejske zbirke prvobitno nisu bile izgrađene sa tom namenom.

Luvr je prvobitno izgrađen kao tvrđava u 12. veku, a kasnije je postao kraljevska rezidencija. Potom ga je kralj Fransoa I u 16. veku pretvorio u renesansnu palatu.

Godine 1793. Luvr je otvoren kao muzej, sa više od 500 umetničkih dela u svojoj zbirci, nakon Francuske revolucije.

Napoleon Bonaparta je privremeno preimenovao muzej po sebi dok je bio na vlasti. Ime muzeja je potom vraćeno u Luvr kada se njegova vladavina završila i zadržao je to ime od tada.

S obzirom na starost nekih muzeja, možda nije iznenađujuće što su i njihove mere bezbednosti zastarele, čineći ih manje efikasnim. Međutim, razgovori o tome šta učiniti u vezi sa bezbednošću muzeja u budućnosti usredsređeni su na ravnotežu.

Muzeji su zamišljeni kao mesta gde posetioci uživaju u umetnosti i istoriji, a mere bezbednosti mogu ometati to iskustvo u zavisnosti od toga kako se primenjuju.

Stručnjaci navode da pljačke muzeja sa sobom nose veliki rizik od trajnog oštećivanja ili preolbikovanja umetnina neprocenjive vrednosti. dok je sa slikama situacija nešto bolja, jer je njih teško "preoblikovati" već će verovatno biti izložene daleko od očiju javnosti, sasvim je drugačija situacija sa nakitom.

Svi muzejski eksponati poput dijamanata, smaragda, safira, bisera i zlata su klasifikovani i evidentirani. Zbog toga ih je nemoguće prodati, a jedini način da se ostvari zarada bio bi rastavljanje svakog kamena i pojedinačna prodaja.

"Moguća prodaja bi se odvijala samo uz uništavanje predmeta. Predmeti bi bili rastavljeni, plemeniti metali istopljeni, a dragoceno kamenje eventualno preoblikovano. Mislim da su počinioci malo potcenili ovaj izuzetno komplikovani aspekt. Radi se o dugotrajnom poslu koji zahteva značajne saučesnike", rekao je ranije Aleksandr Gikelo, sudski procenitelj i šef aukcijske kuće Drouot.

(Telegraf.rs)