Ukrajinci izvukli keca iz rukava za napad na Moskvu: Moćno oružje razbilo odbranu, a onda su uleteli dronovi

Ukrajina je u velikom noćnom napadu na Moskvu i okolne oblasti, uz dronove i krstareće rakete, prvi put javno navela da je koristila i novo oružje nazvano Pelikan. Iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio da je raketa korišćena u napadu, nije poznato da li je upravo ona pogodila ciljeve u Moskvi, piše ukrajinska Pravda.

Zelenski je u nedelju uveče objavio da su ukrajinske snage tokom napada upotrebile niz domaćih sistema dugog dometa. Među njima je naveo: FP-1, RZ-100, MICH-2000, Paljanicja, Vendetta, Ljutij, Bars, Flamingo, Sičnevij i Pelikan.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, u Moskovskoj oblasti pogođeni su važni objekti naftne industrije i logistike povezani sa ruskim ratnim naporima, dok je u Voronješkoj oblasti pogođen industrijski objekat.

Posebnu pažnju privukao je upravo Pelikan. Vojni analitičari povezuju taj naziv sa novom ukrajinskom balističkom raketom FP-7, koju razvija kompanija Fire Point, ali Kijev za sada nije zvanično potvrdio da su Pelikan i FP-7 isti sistem.

Ako je Pelikan zaista FP-7, njen deklarisani domet otvara pitanje da li je mogla direktno da pogodi Moskvu. Prema dostupnim podacima, FP-7 ima operativni domet između 200 i 350 kilometara, dok je Moskva udaljena otprilike 450 do 500 kilometara od ukrajinske granice. Vojni analitičar Vasilj Pehnjo zbog toga smatra da ta raketa ne bi mogla direktno da dosegne rusku prestonicu.

Međutim, to ne znači da njena eventualna uloga u napadu nije mogla biti povezana sa operacijom protiv Moskve. Pehnjo je izneo mogućnost da su balističke rakete poput FP-7 mogle biti korišćene za napade na ruske sisteme protivvazdušne odbrane bliže ukrajinskoj granici, na primer na položaje S-400 u Brjanskoj ili Voronješkoj oblasti.

Time bi, prema toj analizi, mogla da budu otvorena područja kroz koja bi potom prošli dronovi i krstareće rakete većeg dometa. Reč je, međutim, o analitičkoj proceni, a ne o potvrđenom scenariju ukrajinskog napada. Nije objavljeno gde je tačno Pelikan korišćen niti je potvrđeno da je reč upravo o FP-7.

Kompanija Fire Point predstavila je razvoj FP-7 i većeg FP-9 u septembru 2025. godine. FP-7 je zamišljen kao taktička balistička raketa, dok bi FP-9 trebalo da ima znatno veći domet.

Foto: Tanjug/AP

Prema podacima koje je objavio proizvođač, FP-7 nosi bojevu glavu od 150 kilograma i može da postigne brzinu do 1.500 metara u sekundi, uz odstupanje pri pogotku od oko 14 metara. Prvo probno lansiranje prikazano je u februaru ove godine.

Početkom septembra direktorka kompanije Fire Point Irina Tereh rekla je da je FP-7 završio dve faze operativnih testiranja i da se očekuje njegovo skoro uključivanje u borbenu upotrebu.

Istovremeno se razvija i FP-9, čiji je domet navodno do 850 kilometara. To oružje bi, za razliku od FP-7, prema objavljenim karakteristikama moglo da dosegne ciljeve duboko unutar ruske teritorije.

Zbog toga ostaje otvoreno nekoliko mogućnosti: Pelikan bi mogao biti drugi naziv za FP-7, zasebna varijanta iste rakete ili sistem čije tehničke karakteristike još nisu javno poznate. Takođe nije potvrđeno da je FP-9 već korišćen u borbenim operacijama.

U velikom noćnom napadu pogođena je i moskovska rafinerija nafte Gazprom neft u četvrti Kapotnja, oko 15 kilometara od Kremlja. Ukrajinski vojni vrh objavio je da su do rafinerije prodrli dronovi velikog dometa kojima je upravljao centar "Alfa" ukrajinske bezbednosne službe (SBU).

Prema ukrajinskim navodima, dronovi su leteli više od 500 kilometara i pogodili postrojenja za primarnu preradu sirove nafte i jedinicu za izomerizaciju.

Rafinerija godišnje prerađuje oko 11,6 miliona tona sirove nafte. Prema podacima navedenim u izveštajima o napadu, ona podmiruje oko 40 odsto potreba Moskve za gorivom, kao i oko 70 odsto potrošnje benzina i avionskog kerozina u Moskovskoj oblasti.

Istovremeno je Fire Point objavio da su njegovi dronovi FP-1 pogodili skladišne komplekse u Sofjinu u Moskovskoj oblasti.

Ruske vlasti saopštile su da je tokom napada presretnuto više od 1.600 dronova na različitim nivoima protivvazdušne odbrane, od čega oko 450 na prilazu Moskvi. Ruske vlasti su takođe izvestile o poginulima i povređenima u Moskovskoj oblasti.

Reuters je napad opisao kao najveći do sada prijavljeni napad ukrajinskim dronovima na područje Moskve.

(Telegraf.rs)