Huti su pronašli Ahilovu petu Zapada: Udaraju tamo gde najviše boli!

Velika Britanija će pružiti vojnu podršku Saudijskoj Arabiji u borbi protiv Huta u Jemenu, a britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) poslaće kapacitete za dopunu goriva u vazduhu kako bi pomoglo saudijskim avionima u operacijama.

Saudijci, na kraju krajeva, imaju moćno ratno vazduhoplovstvo, jedno od najvećih okupljanja naprednih zapadnih borbenih aviona izvan NATO-a, koje se zasniva na lovcima F-15 i Eurofighter Typhoon.

Preporučujemo

Tačno je da RAF ima stelt avione F-35, koji mogu da prodru u teško branjen vazdušni prostor. Saudijska Arabija ih još nema, čeka se odobrenje američkog Kongresa ,ali Britanija im svakako nije ponudila nijedan od tih aviona.

Umesto toga, pomoć Londona predstavlja snažan gest, uz pogled ka Beloj kući, da svet mora da prestane da sedi skrštenih ruku i da shvati ozbiljnost napredovanja Huta duž moreuza Bab el-Mandeb, jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu.

Kroz ovaj moreuz prolazi približno deset odsto svetske pomorske trgovine i oko petine kontejnerskog saobraćaja. Saobraćaj je, prema navodima iz teksta lista The Telegraph, sada za oko 60 odsto manji nego 2023. godine, dok brodovi koji zaobilaze Afriku oko Rta dobre nade putuju više od 3.000 nautičkih milja duže, uz do deset dodatnih dana plovidbe.

Huti, koje autor teksta opisuje kao ključnu snagu iranske mreže saveznika na Bliskom istoku, raspolažu velikim brojem boraca(oko 350.000), ali i balističkim i krstarećim raketama, dronovima, protivbrodskim oružjem i minama koje im, prema navodima, omogućavaju da ugroze međunarodni pomorski saobraćaj.

Foto: Tanjug/AP

Ne treba imati nikakvu dilemu: pokretač agresije Huta nalazi se u Teheranu.

Iran godinama gradi ono što se naziva "prstenom vatre" oko Izraela, odnosno mrežu savezničkih oružanih grupa širom regiona koje mogu da budu aktivirane po potrebi.

Centralni deo te mreže, pre nego što su Izraelci značajno oslabili njihove snage eksplozijama pejdžera, atentatima i kopnenim upadima, bio je Hezbolah. Tu su, naravno, bili i Hamas i Palestinski islamski džihad i ne moram da podsećam šta se sa njima dogodilo. I dalje predstavljaju značajnu pretnju, ali su samo senka nekadašnje snage.

Ipak, ostali su Huti, najveća teritorijalna vojna sila unutar tog saveza, sa masom od oko 350.000 ljudi naoružanih kalašnjikovima i koji se kreću na Tojotinim pikapovima, uz podršku iranskih balističkih i krstarećih raketa, dronova velikog dometa, protivbrodskog oružja i mina.

Tu je i mozaik oružanih grupa koje deluju pod kišobranom "Islamskog otpora u Iraku", odnosno Snaga narodne mobilizacije (PMF), koje su formalno integrisane u iračke oružane snage, ali primaju naređenja iz Teherana. Postoji čitav spektar tih grupa, ali je možda najpoznatija Kataib Hezbolah.

Prošlog četvrtka, misteriozni dron lansiran je iz iračke provincije Majsan, koja se graniči sa Iranom, i uništio pomenuti Istočno-zapadni naftovod dug 745 milja, odnosno oko 1.200 kilometara, koji su Saudijci koristili kako bi zaobišli Ormuski moreuz. Cena nafte je nakon toga naglo porasla.

PMF je negirao odgovornost, a sumnja je pala na jednu drugu iransku ćeliju, ali niko zapravo ne zna ko je izveo napad.

Zabrinjava to što ovo nije bio izolovan incident. Napad se nadovezao na pohod Huta duž obale Bab el-Mandeba. Ostrvo Perim, koje se nalazi u samom centru moreuza i pruža stratešku kontrolu nad tim područjem, a koje je Britanska imperija držala čitav vek, sada je pod kontrolom Huta.

Napadi su se proširili i na Saudijsku Arabiju. Huti su gađali infrastrukturu u više oblasti, dok je u subotu na Rijad ispaljena balistička raketa. Saudijski izvoz nafte pao je na istorijski niske nivoe, uz velike finansijske gubitke.

Dodatnu zabrinutost izaziva napad dronom iz Iraka u kojem je uništen deo saudijskog Istočno-zapadnog naftovoda dugog oko 1.200 kilometara. Odgovornost nije preuzeta, a sumnje su usmerene ka iranskim strukturama, dok su proiranske iračke milicije negirale umešanost.

Saudijska Arabija je zbog rata sa Iranom ostala sa sve manjim zalihama presretačkih raketa i zatražila je pomoć saveznika. Rijad je istovremeno pokušao da preko Kine i Omana posreduje u pregovorima sa Hutima o prekidu vatre.

U međuvremenu, Saudijska Arabija je zatražila od Kine i Omana da posreduju u pregovorima o prekidu vatre sa Hutima, što je samo za dlaku udaljeno od predaje najbogatije i najuticajnije države arapskog sveta. Navodno je Rijad posebno uznemiren strahom od "scenarija 7. oktobar".

Slika je sumorna. U iznenadnom naletu, grupe jemenskih boraca postigle su ono što se činilo malo verovatnim: izazvale su vojno poniženje, strah među civilima, poremećaje u energetskom sektoru i privukle globalnu pažnju. Ako se nastavi sadašnjim pravcem, stvari će uskoro postati još gore.

Pravi kontekst ove eskalacije jeste šira slika rata sa Iranom. Dok je saobraćaj kroz Ormuski moreuz i dalje ozbiljno ugrožen, Teheran sada usmerava pažnju na drugi strateški pomorski prolaz.

Cilj je da se Zapad udari po novčaniku, da bude uvučen u dugotrajan sukob koji će zahtevati ogromne troškove u krvi, novcu i političkoj stabilnosti i koji bi na kraju doveo do poraza iscrpljivanjem.

Sve to dovod i Mohameda bin Salmana u veoma težak položaj. On je zatražio podršku saveznika, naglašavajući da ovo nije samo rat Saudijske Arabije. Kako je poručio, ekonomska šteta koju bi izazvalo zatvaranje Bab el-Mandeba mogla bi biti čak veća od štete nastale zatvaranjem Ormuskog moreuza i ugroziti globalnu stabilnost.

Foto: Shutterstock/Erman Gunes

Ipak, njegov nedavni sporazum o zajedničkoj odbrani sa Turskom i Pakistanom, svojevrsni "muslimanski NATO", pokleknuo je već na prvom izazovu. Pakistan je navodno tvrdio da postojeći sukobi nisu obuhvaćeni sporazumom, kao da je reč o polisi zdravstvenog osiguranja, dok je i Turska ostala gluva na njegove pozive.

Egipat, koji je odlučio da ne pristupi tom savezu, takođe nije pokušao da pomogne, iako bi blokada uz obalu Jemena ugrozila pomorski saobraćaj kroz Suecki kanal, jedan od glavnih izvora prihoda te zemlje.

Uprkos paničnim telefonskim pozivima saudijskog vladara Beloj kući, Tramp je za sada odbio da pošalje američke snage u akciju. Umesto toga, u Rijad je poslao admirala Breda Kupera, komandanta moćne američke Centralne komande (CENTCOM), na razgovore o koordinaciji, uz oko 200 vojnih savetnika koji rade u novouspostavljenom zajedničkom komandnom centru u kraljevstvu.

SAD su takođe pružile podršku u realnom vremenu prilikom određivanja ciljeva. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da smiri saudijske strahove.

Prema izraelskim medijima, Mohamed bin Salman se čak obratio i Jerusalimu za pomoć, preko Amerikanaca. Iako se ne očekuje da se Izrael direktno uključi u borbe protiv Huta, pristao je da pruži obaveštajnu i odbrambenu podršku, uključujući informacije o lansiranju projektila.

Tektonske ploče geopolitike pomeraju se alarmantnom brzinom.

(Telegraf.rs)